Nekoliko lekcija iz istorije za istoričara Sašu Adamovića

Čedomir Jovanović je u emisiji "Pravac" na TV Pink ove nedelje dobio manji nervi napad zbog stvari koje je u istoj emisiji izgovarao istoričar Saša Adamović. Adamović je, pozivajući se na „petoktobarske fore i fantazije“ kao glavni argument, pokušao da u potpunosti izvrne stvarnost i savremenu istoriju Srbije zbog čega Jovanovićeva reakcija ne samo da izgleda opravdano, već je način na koji bi reagovao najveći deo građana Srbije koji imaju iskustvo života pod Miloševićem.

Relativizacija zločina, prepravljanje istorije i veličanje bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića postali su sve zastupljeniji u javnosti tokom ove decenije.

Neretko se čuje da „ovako nije bilo ni u vreme Slobe“, što je samo po sebi opasno, a kada istoriju i istorijske činjenice demantuju oni kojima je posao da ih utvrđuju, situacija postaje još opasnija.

S obzirom na to da su Adamoviću očigledno neophodne lekcije iz istorije i podsetnik na ’90. i posledice vladavine Slobodana Miloševića, vreme je da mu ih neko i pruži.

"Ko još veruje da je Slobodan Milošević ubio Stambolića?“

Svi? Bar se nadamo. Vrhovni sud Srbije je u junu 2006. godine potvrdio presudu Specijalnog suda za ubistvo Ivana Stambolića, otetog i ubijenog 25. avgusta 2000. godine. Njegovo telo bačeno je u jamu na Fruškoj Gori i preliveno je krečom.

Sud je prvooptuženog bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorada Ulemeka Legiju osudio na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, zbog zločinačkog udruživanja pet godina, zbog pokušaja ubistva Vuka Draškovića na 15 godina i zbog ubistva Ivana Stambolića 40 godina zatvora, po nalogu tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Sud je ustanovio da je Ulemek „postupajući iz niskih pobuda, nakon više održanih sastanaka na Institutu bezbednosti u Beogradu i na drugim neodređenim mestima, za ubistvo Stambolića, odnosno atentat na Draškovića izdao nalog pripadnicima kriminalne grupe koju je oformio – državnim službenicima sa značkom JSO-a Branku Berčeku, Dušku Maričiću, Leonidu Milivojeviću, Nenadu Bujoševiću i Nenadu Iliću, zajedno sa svedokom-saradnikom Nenadom Šareom“.

"Milošević nije ubio Ćuruviju."

Nije direktno. Mislimo, nije uzeo pištolj i pucao. Svakako.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je ubijen 11. aprila 1999. godine u haustru zgrade u kojoj je živeo, i dalje traje. Međutim, tvrdnje istoričara Adamovića da vrhuška tadašnje vlasti nije umešana u ubstvo urednika Dnevnog Telegrafa, zaista su, u najmanju ruku sumanute.

Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je četvoricu bivših čelnika Državne bezbednosti za ubistvo Ćuruvije. Optuženi su tadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonji, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

"Sve znam o ubistvu Zorana Đinđića“

Odlično. Pošto je ostala nerazjašnjena politička pozadina ubistva bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, možda bi istoričar Adamović mogao da govori o tome pred nadležnim organima. Ako već sve zna. Za ubistvo Đinđića 12. marta 2003. godine pravosnažno su osuđeni bivši pukovnik Državne bezbednosti, Milorad Ulemek Legija, i bivši potpukovnik DB-a Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora.

Prema presudi, Legija je organizovao atentat, Jovanović je bio neposredni izvršitelj, a obojica su osuđeni i za pokušaj ubistva Milana Veruovića, šefa obezbeđenja premijera, kao i za udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Motiv atentata je bio zaustavljanje borbe protiv organizovanog kriminala i sprečavanje otkrivanja zločina u kojima su pripadnici grupe bili umešani.

Ubistvo premijera Legija je, tada penzionisani komandant Jedinice za specijalne operacije (oružane formacije MUP-a Srbije), organizovao u dogovoru sa vođama zemunskog klana, Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem. Obojicu vođa ’’zemunaca’’ su pripadnici policije tokom pokušaja hapšenja ubili u selu Meljak kod Beograda, 15 dana nakon atentata.

Atentatu je prethodio neuspeli pokušaj ubistva premijera 21. februara 2003. godine, na autoputu Beograd – Zagreb, kod beogradske hale ’’Arena’’, što je takođe obuhvaćeno presudom. Dejan Milenković, zvani Bagzi, pripadnik zemunskog klana, tada nije uspeo da kamionom preseče put premijerovom vozilu i tako omogući pripadnicima JSO-a da ’’zoljom’’ raznesu automobil.

„Mi smo u proteklih 25 godina živeli u jednom liberalnom poretku, u kojem za nas Srbe ni kao narodu ni kao državi nije bilo mesta. Taj poredak je prema nama bio surov, bezdušan, i nikakve šanse u tom poretku nismo imali“, izgovorio je on. Na televiziji. Pred drugim ljudima.

Ovaj stav gospodina Adamovića, inače veoma zastupljen u javnosti, u kom su Srbija i Srbi žrtve zapadnog, liberalnog sistema, sve je samo ne tačan. Obrtanje činjenica, u ovom slučaju demantuju čak i Miloševićevi saradnici, koji su svedočili o odnosima SAD i Miloševića.

Nikola Šainović, hapši optuženik i član SPS-a, a nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije rekao je da su se interesi Miloševića i Amerikanaca poklapali i češće nego što bi se u pojednostavljenoj slici devedesetih dalo pretpostaviti.

„Tako je bilo u slučaju uspostavljanja UN misije u Srpskoj Krajini kada su i Amerikanci i Srbija želeli da se zaustavi nasilje, a tako je u pojedinim momentima bilo i tokom rešavanja bosanske krize“, rekao je Šainović.

Naime, Milošević je i posle katastrofalnih poteza koji su doveli do građanskog rata ’90. imao priliku da vrati Srbiju na evropski put, ali nije. O tome je na petnaestogodišnjicu raspada Jugoslavije u januaru 2007. godine govorio i bivši predsednik Makedonije Kiro Gligorov. Pred samo rasturanje Jugoslavije kao poslednji pokušaj da ne dođe do rata u Beograd je došla "trojka iz Evropske zajednice". Žak Delor, predsednik Evropske komisije, Hans Van den Bruk i ministar inostranih poslova Luksemburga Žak Santer, iz zemlje koja je u tom trenutku presedavala.

"Žak Delor je pročitao predlog koji je bio usaglašen na Ministarskom savetu EU. 'Prvo, političkom odlukom Jugoslavija će biti odmah primljena u EU. Drugo, da uspe reforma Ante Markovića, dobićete iz budžeta EU pet i po milijardi dolara', rekao nam je Delor. A onda se pokazao sav nerazuman odnos između predsednika republika - ako jedan kaže A, drugi kaže B", ispričao je Gligorov.

BONUS LEKCIJA ZA ISTORIČARA ADAMOVIĆA

"U ovom svetu više nema bombardovanja, sankcija… Nema više. Mislite da će nas neko bombardovati (ako krenemo na Kosovo)?“, rekao je on u emisiji.

S obzirom na to da je gospodin Adamović istoričar, te da mu aktuelna svetska situacija, po svemu sudeći nije bliska, red je da ga podsetimo, pre nego što ponovo pozove na rat za Kosovo, na aktuelne svetske sukobe u kojima ima i bombardovanja i sankcija.

Sirija - Sirijska kriza traje od proleća 2011. Rat između snaga vlade predsednika Bašara al-Asada na jednoj i pobunjenika na drugoj strani postao je posrednički kada su se umešale regionalne Iran, Izrael, Saudijska Arabija i Turska, evropske sile Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo kao i Sjedinjene Države i Rusija. Broj poginulih u Siriji u toku sukoba, u zavisnosti od izvora, varira od 350.000 do pola miliona ljudi. U toku višegodišnjeg sukoba u Siriji obe strane izvele su veliki broj vazdušnih napada. Ukrajina – Aneksija Krima na proleće 2014. godine dovela je do jednog od, kako je to rekao CNN, najkrvavijih sukoba u Evropi još od raspada Jugoslavije. Kako navodi UN više od 10.000 ljudi ubijeno je u sukobima ukrajinskih i pro-ruskih snaga. Zbog sukoba u Ukrajini Rusiji su uvedene sankcije kojih se pridržava većina zapadnih zemalja.

Severna Koreja – Ujedninjene Nacije su početkom ove godine dodatno proširene sankcije Severnoj Koreji zbog aktivnosti povezanih s razvojem nuklearnog programa.

I na kraju, ovo nije samo stvar ponašanja jednog gostovanja, jedne emisije i jednog istoričara. Gospodin Adamović i njemu slični u sadašnjoj vlasti predano rade na relativizaciji zločina iz devedesetih. I to rade svakodnevno, pre svega kroz nastupe perjanica nekadašnje Miloševićeve vlasti koji su našli svoje mesto u aktuelnom režimu. Ovo što je gospodin Adamović rekao u ovoj emisiji, govore razni drugi ljudi na raznim televizijama i u raznim novinama a retko kad se dešava da im neko u lice kaže "Sram vas bilo", kako je to ovde uradio Jovanović.