Reklame
Sport

Ovo je najsumnjiviji meč u istoriji Mundijala

Pobeda Argentine nad Peruom 1978. jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji svetskih prvenstava i fudbala uopšte.

pisao Will Magee
18 Jun 2018, 9:36am

Fudbal i politika u suštini ne bi trebali da idu zajedno, ali 1978. to nikako nije bio slučaj. Kada je FIFA dodelila Argentini organizaciju Mundijala, godina je bila 1966. i južnoamerička zemlja je prolazila kroz relativno miran period. Dvanaest godina kasnije, situacija je bila drastično drugačija.

Dve godine pred početak turnira, na vlast u Argentini pučem dolazi Horhe Rafael Videla. Videli je preko potreban pozitivan publicitet - njegova diktatura otpočela je jednu od najcrnjih epizoda u istoriji Argentine, takozvani "prljavi rat" u kojem su vojna hunta i njeni odredi smrti hladnokrvno ubili više desetina hiljada ljudi. Zvaničan izgovor je bio da je to "razračunavanje sa Marksistima",

Naravno, daleko je od istine da su to bili samo komunistički gerilci. Među desaparesidosima iliti "nestalim" bilo je puno novinara, sindikalaca, studenata, umetnika, sveštenstva, radnika i intelektualaca - ukratko, svako ko je ocenjen kao ideološki nepodoban završio je na spiskovima za likvidaciju. "Prljavi rat" je potpuno obogaljio Argentinu, i njena internacionalna reputacija bila je na izuzetno niskom nivou.

Kako se start svetskog prvenstva približavao, termin desaparesido postao je deo dnevnog govora u zemljama zapadne Evrope. Mnogi su sugerisali čak i bojkot turnira, i Videli je bilo jasno da mu je "boginja" jedina šansa. Mundijalski trijumf bio bi idealna prilika da se "prljavi rat" opere propagandom.

I onda, kada je Argentini za prolaz u finale očajnički zatrebala pobeda protiv Perua, mnogi su pomislili kako je hunta tu morala da umeša prste. Domaćinu je za dalji plasman - nauštrb Brazila, čisto da dodamo - ustrebao trijumf od barem četiri gola razlike, a Peru je izgubio sa ravno 6-0.

Sastav selektora Sezara Luisa Menotija, čoveka koji je otvoreno podržavao socijalističke ideje i pušio cigaretu za cigaretom, bio je sasvim korektan. Mario Kempes je bio zvezda ekipe, a uz njega tu su bili i Danijel Pasarela, Osvaldo Ardiljes, Rikardo "Riki" Vilja i mnogi drugi. Opet, Peru nije bila naivna ekipa - ne toliko naivna da lagano puknu sa šest razlike. Jeste, činjenica je da su već bili eliminisani, ali sve je delovalo jako, jako sumnjivo od samog starta.

Diktator Videla čestita fudbalerima na pobedi. Foto: INTERFOTO / Alamy Stock Photo

Da počnemo prvo sa tajmingom utakmice. Argentinci su namestili da njihov meč počne posle Brazilaca, što im je ostavilo dovoljno vremena da na miru utanače sve detalje "štele". Prave teorije zavere počinju nedugo zatim. Kako tvrde svedoci, Videla i bivši savezni sekretar SAD Henri Kisindžer - kakva kombinacija dvojice krvnika - su posetili peruanske fudbalere pred izlazak na teren, navodno da im prenesu poruku od "bratskom duhu fudbala i velikih nadanja argentinskog naroda". Da li je po sredi bio politički govor ili možda neka šifrovana pretnja, tek Kisindžer je naknadno demantovao da on tog dana nije ulazio u peruansku svlačionicu.

Dalje, ima tu i detalj koji se desio u drugom poluvremenu. Nakon što je Peru prvih četrdeset i pet minuta okončao sa dva gola deficita, selektor Markos Kalderon neshvatljivo vadi Hozea Velaskeza iz igre, jednog od najboljih igrača "inki". Velaskezu ni tada ništa nije bilo jasno - u jednom intervjuu koji je dao 2012., rekao je kako je njegov tim bio pod "pritiskom poraza". "Pod kakvim pritiskom smo bili? Političkim, pre svega. Vlade su pričale sa trenerima, a treneri su to preneli igračima", jasan je bio Velaskez.

Pre par meseci, Velaskez je u novom intervjuu otišao korak dalje, i optužio šestoricu nekadašnjih saigrača da su svesno učestvovali u nameštaljki. Naravno, svi su to negirali, mada neki od neimenovanih su se priključili Velaskezu i javno posumnjali kako tu nije bilo baš sve kako treba. Odmah posle utakmice, glavna tema je bila ta kako je golman Ramon Kiroga, inače rođeni Argentinac koji je peruanski pasoš stekao naturalizacijom, bio čovek koji je "režirao" ceo spektakl. I njegovo ime je među Velaskezovom "šestorkom", a kako čujemo, Kiroga je povodom toga svom bivšem saigraču uručio tužbu za klevetu.

Pored teorija o klasičnoj šteli, šuškale se još ponešto. Navodno je Argentina poslala Peruu veliki tovar hrane i "odmrzla" pedeset miliona njihovih para zarobljenih u njihovim bankama kao kontrauslugu za poraz. Neki su za debakl okrivili sudije, a neretko se i čuje da su Argentinci ceo turnir, shodno tome i tu utakmicu, odigrali pod dejstvom amfetamina.

Peruanski političar i nekadašnji disident Henaro Ledezma tvrdi da je u okviru "operacije Kondor", tj. zajednički koordinirane akcije u kojoj su južnoameričke diktature sistematski vršile represiju nad "levim elementima", Peru poslao trinaest svojih izgrednika u argentinske zatvore, gde su mučeni i bili primorani da potpišu lažna priznanja. Kako Ledezma kaže, Videla je prihvatio ovo samo ako bi Peru pustio "gaučose" u inkriminisanom meču.

Da se razumemo, nijedna od ovih teorija ne stoji na temelju dokaza. Osvaldo Ardiljes je nedavno rekao britanskoj štampi ono što verovatno i većina njegovih saigrača misli - "što više slušam o svemu tome, to sam uvereniji da ničega tu zapravo sumnjivog nije ni bilo.

Kapiten Danijel Pasarela sa "boginjom" u rukama. Foto : Trinity Mirror / Mirrorpix / Alamy Stock Photo

Bilo kako bilo, Argentinci su stigli do željenog finala, pobedili Holandiju sa 3-1 i tako osvojili svoj prvi naslov svetskog prvaka. Kraj turnira, koji je Videla odmilja prozvao "svetskim prvenstvom mira", ujedinio je sve Argentince koji su izašli na ulice da proslave veliku pobedu. Hunta je uspela u svojoj nameri - bio je to ujedno i trijumf njihove propagandne mašine.

Videlina diktatura se srećom nije predugo održala. Poraz u folklandskom ratu 1982. bio je kap u prepunoj čaši, međutim pobeda na SP omogućila je hunti još dobre tri-četiri godine "prljavog rata" i dalje eliminacije nepoželjnih. Riki Vilja je godinama kasnije priznao - "nema sumnja da je naš uspeh iskorišćen u političke svrhe".

Međutim, ako pitate Argentince da li se i oni slažu sa teorijom da je Peru bio primoran da proda odlučujući meč 1978, njihov odgovor neće biti potvrdan. Tako veli Piter Kouts, engleski novinar sa prebivalištem u Buenos Ajresu koji stoji iza sajta Golazo Argentino.

"Uprkos brojnim glasinama o toj utakmici - Videla i Kisindžer, tovar hrane, pedeset miliona - velika većina Argentinaca i dalje ne želi da prihvati tu teoriju zavere. Pre svih, tu su sami fudbaleri, koji tvrde da se Peruanci nisu ponašali kao neko kome je naređena predaja. Peru je bolje otvorio utakmicu, pogodio stativu, a i njihov golman je odbranio nekoliko dobrih šuteva. To nije standardno ponašanje za nekoga ko želi namerno da izgubi", kaže Kouts, ali pritom i dodaje sledeće : "Mada, da su Argentinci nekim slučajem izgubili ovim rezultatom, siguran sam da bi se druga pesma pevala".

Teško ćemo mi ikada saznati šta se ovde zapravo na kraju i desilo. Mada, nije baš da su svi članovi ove argentinske zlatne generacije presrećni zbog toga kako se priča završila. Leopoldo Luke, strelac četiri gola na tom turniru, je jedan od njih.

"Sad kada znam šta se sve događalo iza kulisa, ne mogu biti ponosan na ono što smo postigli", iskren je Luke. "Ali, ja toga uopšte tada nisam bio svestan - ni ja, ni većina mojih saigrača. Mi smo samo igrali fudbal."