Reklame
Glupa pitanja pametnim ljudima

Pitali smo stručnjake zašto čašćavamo ljude i kad smo bez dinara

Zašto golje poput mene, čak i krajem januara, kad dođe račun posegnu za njim i kažu – ja ću.

pisao Sara Radojković
04 Februar 2018, 7:43am

fotografija: screen shot Youtube

U kafani, u filmovima koji se odvijaju u kafanama, na slavljima i venčanjima nije neobično videti kako ljudi mlataraju novcem kao da raste na drvetu. Međutim, ono što mene zanima je, zašto golje poput mene, čak i krajem januara, tog najsurovijeg meseca od svih, kad dođe račun, posegnu za njim i kažu – ja ću.

Šta je to što mene, a i većinu ljudi sa kojima sam pričala, sprečava da uljudno kažemo evo moje polovine, ili ne daj bože, prihvatimo tuđe čašćavanje bez da u glavi odmah beležimo crtu i smišljamo kako ćemo uzvratiti pićem, uslugom, šemom za besplatan ufur na neki koncert ili predstavu. Kad malo bolje razmislim, nije mi jasno kako nikom nije palo na pamet da u Srbiji ukinemo novac i samo razgranamo tu šemu dobar je čovek – učinim mu – učini mi – nismo Nemci.

Kakve nas to sile koje vezujemo za poreklo teraju na konstantne „račune bez krčmara“? Ne znajući kako da definišem to osećanje, obratila sam se stručnjacima.

Marina Stepanović, diplomirani psiholog podseća pre svega da se u našem kolektivno nesvesnom "dobar Srbin" često izjednačava sa dobrim domaćinom. Druga stvar koje se pridržavamo je ubeđenje da se dobro dobrim vraća.

„U društvima u kojima vlada siromaštvo i ne postoji jasan sistem, ljudi se često oslanjaju na neku „višu silu“ nego na sigurnost da će im se trud isplatiti. Uostalom, u tako nestabilnom okruženju, a isfrustrirani osećajem nesnalaženja u okolini koja se menja a za čiju promenu nisu spremni, ljudi rado podležu trenutnim zadovoljstvima. Žele da se osete bolje “, kaže ona.

Nisam sigurna šta me je od ova dva više pogodilo, činjenica da sam sujeverna ili da sam nesnađena i limitiranih soposbnosti za opstanak. Kao i svaka „odgovorna“ osoba, rešila sam da ipak sve svalim na kulturno nasleđe i paganske korene. Zato sam se obratila i Anđelki Đukić, sociološkinji i muzikološkinji, ne bi li mi još malo objasnila kako su stari Sloveni krivi za to što ne umem sa novcem.

„Pridavanje ogromnog značaja gostoprimstvu vodi poreklo iz paganskih vremena kada se verovalo da je nepoznati gost božansko biće natprirodne snage ili duh nekog od umrlih predaka. Iz tog razloga su nepoznate osobe - putnici namernici - dočekivani sa velikim počastima i gošćeni što je moguće bolje, a sve u cilju da se ta kuća ne zameri gostu, koji bi se zbog toga mogao svetiti. Kasnije, kada su nastupila nesigurna vremena, ratovi, ropstva i hajdukovanja, gošćenje putnika namernika je bilo prvo iz straha, koji se postepeno pretvarao u milosrđe... Kako se ovaj običaj ustalio kroz istoriju, gostoprimstvo je postalo važan deo etosa srpskog naroda“, objašnjava mi Anđelka.

Anđelka se slaže sa Marinom vezano za to da je institucija dobrog domaćina odnosno domaćice snaža kod nas i objašnjava mi kako se taj princip preselio i u kafanu.

Screenshot youtube

„Sredinom 18. veka, pojavom duvana i kafe na Balkanu, došlo je do promene u socijalnim običajima regiona, te su kafane kao mesto na kom se ovi proizvodi služe, postale glavno mesto okupljanja, kako muslimanskog, tako i srpskog stanovništva. Ipak, srpsko stanovništvo je uvelo i novi običaj - služenje alkohola, tako da su kafane postale krčme. Koliko god napijanje bilo kažnjivo tokom celog narednog veka, na "odmereno" pijenje se gledalo kao socijalno prihvatljivo "jer je lepo biti čovek makar na jednu noć" (Matavulj)“, daje mi Anđelka podrobnu analizu i citatom Matavulja u stvari ponovo potvrđuje tezu o potrebi za trenutnim zadovoljstvom.

„Lepo je biti čovek makar za jedan račun“ uostalom nikad se ne zna, možda se već sutra vrate Turci.

JOŠ NA VICE.COM:

Kako trošite novac u Srbiji, a da to gotovo i ne primećujete

Mislim da sam upravo našao 10 hiljada dolara u slici koju sam kupio za 88

Sa koliko godina bi trebalo da središ svoja finansijska sranja?