Groblja Kosovske Mitrovice: Mrtvi na suprotnim stranama

Od rata na Kosovu, svi stanovnici Kosovske Mitrovice na groblja idu organizovano i uglavnom uz policijsku pratnju.

Pravoslavno groblje se nalazi u južnom delu grada, koji je sada naseljen samo Albancima, dok je muslimansko groblje na severu Mitrovice, gde je većinsko stanovništvo srpske nacionalnosti.

Srbi se od rata i ne sahranjuju na starom groblju, već u selu Rudare, u opštini Zvečan. Albanci retko svoje sahranjuju na severu grada, već imaju novo na jugu Mitrovice.

Kada su zadušnice ili Bajram, tada se organizuju autobusi koji u manjoj policijskoj pratnji posećuju grobove.

Srbi koji posećuju groblje u južnom delu Mitrovice kažu da je ono u katastrofalnom stanju. Sveštenik Milija Arsović, kaže za VICE da je oko 90 % nadgrobnih spomenika porušeno.

- Ovakvo stanje traje i čini se svaki put kad dođemo, sve je gore. Oskrnavljeni grobovi, đubre razbacano, a i kapela je bila rušena. Kome to treba i zašto to neko radi, meni je teško da objasnim – priča on.

Takođe, on kaže da to groblje deli sudbinu skoro svih ostalih, pravoslavnih, na Kosovu i Metohiji, i veruje da je cilj "zatiranje srpskih tragova."

Zdenka, koja živi u severnom delu grada, odlazi na pravoslavno groblje u južnom delu grada kada god je to moguće. I jedna je od retkih koja to radi.

- Tuga, svaki put sve veća. Dođete sveću da zapalite, a onda morate da tražite grobna mesta, jer je porušeno, razbacano – priča ona za VICE.

Ona kaže da šta god da se ostavi na grobovima, nije tu kada se dođe sledeći put. Međutim, Zdenka kaže da neće odustati od sređivanja i uređivanja grobova.

- Ovde su grobovi naših najmilijih i mi bez njih, ne možemo – kaže ona.

Inače, jedina srpska porodica koja živi u južnom delu grada je sveštenikova. On služi u još uvek neobnovljenoj crkvi, koja je paljena i rušena u martu 2004. godine. Ranije, tokom organizovanih poseta groblju, dešavalo se da grupe Albanaca kamenuju autobuse i ljude koji su išli na groblje.

U poslednje vreme, takvih incidenata nema.

Sa druge strane reke Ibar, na severu grada, Albanci uglavnom za Bajram obilaze grobove svojih najmilijih. Situacija je mnogo bolja sa grobovima - manje njih je opskrnavljeno. Murveta dolazi redovno i tada uređuje grobove svojih članova porodice:

- Sređujem, ali trava stalno raste, korov, to me boli kad dođem i vidim da niko ne vodi računa. Nadgrobne spomenike mojih niko nije dirao, ali vidim da jeste jednog komšije – kaže ona za VICE.

Kaže da je muslimansko groblje u mnogo boljem stanju nego pravoslavno na jugu grada, kao i da ko god da skrnavi grobove "nije normalan čovek“.

- Nikako ne odobravam i volela bih da možemo svi slobodno da odemo na groblja, kad osetimo potrebu, a ne kad nam se kaže da možemo – priča ona.

Grobove posećuju i ljudi koji su napustili Kosovo. Jedan Albanac, koji je došao za Bajram da poseti grobove na severu Mitrovice, kaže da mu je, svaki put kada dođe, jasno da je to što je otišao sa porodicom u Nemačku najbolja stvar koju je uradio u životu.

- Ovde nema života ni za žive, ni za mrtve – kaže on za VICE.

Pri poseti groblju, video je da grobovi nisu rušeni, kao na jugu, ali je sve zaraslo i ima đubreta.

- Ma, ima budala na svim stranama, koje ne daju da žive ljudi normalno – priča on.

Nema nameru da se vraća na Kosovo iz Nemačke, jer ovakvih problema sa grobovima nema u "normalnim, uređenim državama.“

- Balkan je proklet – zaključuje on.

Ono što se već godinama unazad dešava je i da Srbi ekshumiraju svoje mrtve i da posmrtne ostatke premeštaju u užu Srbiju ili Crnu Goru.

Ljudi koji obavljaju ovaj posao kažu da se najčešće ekshumacije rade južno od Ibra, iz mesta gde više skoro da i nema Srba. Uglavnom su u pitanju Priština, Peć, Prizren i okolna sela u ovim opštinama.

Takođe, ne samo da se groblja teško posećuju, već je retko da neki Srbin ode na sahranu Albancu i obrnuto. Pre rata, to je bilo uobičajeno i svačiji običaju su poštovani. Sada to više nije slučaj.

Vlasti vrlo malo obraćaju pažnju na ovaj problem i osim nekoliko akcija čišćenja, nikakve rekonstrukcije ili zaštite grobova nije bilo.

Za sada, u Mitrovici su mrtvi razdvojeni, kao i živi.

Ostaje samo nada da će se u budućnosti odnosi popraviti, da će stvari biti drugačije i da će posete obnovljenim grobljima postati normalan deo života.