Reklame
HIV

HIV mitovi i istine: Kako sve (ne) možeš da se zaraziš

Pitali smo doktorku iz Savetovališta za HIV i AIDS da odgovori na neke od mitova vezanih za prenošenje HIV virusa.

pisao Anđela Jovanović
01 Decembar 2018, 7:00am

Fotografija: andrew_stevens_h, Flickr

Ove godine se po trideseti put prvog decembra širom sveta obeležava Svetski dan borbe protiv side. U Srbiji se evidencija o broju zaraženih HIV virusom vodi od 1984. godine, a prema aktuelnim podacima UNAIDS-a, ukupan broj HIV pozitivnih osoba u Srbiji procenjuje se na oko 2.700. Pretpostavlja se da u svetu tek tri četvrtine inficiranih zna svoj status, a redovno testiranje za većinu seksualno aktivnih osoba ostaje samo preporučena mera predostrožnosti.

Iako broj ljudi koji primaju antiretrovirusnu terapiju raste (na svetskom nivou se od 2016. godine povećao za 2.3 miliona), broj osoba koje su u toku prošle godine inficirane nije značajno opao u odnosu na protekle godine. U toku 2017. godine, čak 180 hiljada dece na svetskom nivou zaraženo je HIV-om, a tek polovina HIV+ dece mlađe od 15 godina u svetu dobija odgovarajuću terapiju.

Uprkos mnogim mogućnostima informisanja o polno prenosivim bolestima, gde prednjači Internet, a i postojanja zvaničnih ustanova, kao i organizacija i udruženja gde se možemo detaljnije i preciznije informisati, mnoge predrasude, stereotipi i mitovi i dalje prate celu priču vezanu za prenošenje HIV-a, kao i života ljudi zaraženih ovim virusom.

Ovi mitovi se ne šire samo među starijom populacijom, koja je preživela period kada za ovaj virus i dalje nije bilo leka, već ih možemo čuti i od mladih ljudi koji gotovo od rođenja žive u svetu u kome je HIV virus za koji i te kako ima leka, i gde je uz pomoć antiretrovirusne terapije postalo moguće voditi sasvim kvalitetan i dug život.

Ipak, stigma i dalje prati obolele od ove bolesti, te se oni često odlučuju da informaciju o svom zdravstvenom stanju zadrže za sebe, a da o tome ne obaveste ni porodicu ni prijatelje, pri čemu još veći problem nastaje kada ovakve informacije zbog straha od diskriminacije sakriju i od svog lekara opšte prakse, zubara, kozmetičara, tattoo majstora ili nekog drugog profesionalca kome bi ova informacija bila od velikog značaja.

Kontaktirala sam dr Biljanu Begović Vuksanović, specijalistu epidemiologije, koja u okviru Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu radi u Savetovalištu za HIV i AIDS kako bi odgovorila na neke od mitova i predrasuda koje sam, kada je u pitanju prenošenje HIV virusa, čula od mladih ljudi sa kojima sam na ovu temu razgovarala. Iako neki od ovih mitova deluju banalno, ljudi sa kojima sam razgovarala su me ubedili da su u životu sreli mnoge ljude koji zapravo zaista veruju u njih.

Ako HIV+ osoba uzima terapiju, nemoguće je da prenese virus seksualnom partneru.

DELIMIČNO - Kao dobar odgovor na terapiju virus postaje nedetektibilan u krvi pacijenta i zahvaljujući tome infekcija se teško može preneti na drugu osobu putem krvi, kaže dr Begović Vuksanović.

PCR analize se rade iz uzorka krvi, a ne iz vaginalnog sektera ili semene tečnosti i samim tim i pored dobrog odgovora na terapiju, HIV- pacijenti moraju da koriste kondom.

Možeš dobiti HIV ukoliko koristiš escajg koji je prethodno koristila HIV+ osoba.

NETAČNO - Preko pribora za jelo HIV infekcija se ne prenosi. Na escajgu mogu ostati tragovi pljuvačke, ali u njoj nema virusa u dovoljnoj koncentraciji da bi poslužio za prenos infekcije.


Možeš dobiti HIV putem francuskog poljupca sa HIV+ osobom.

NETAČNO - Kao i kod korišćenja istog pribora za jelo, ako nema krvi u ustima, samo razmenom pljuvačke infekcija se ne može preneti.

Ukoliko ti je imunitet “jak” ne možeš se zaraziti prilikom nezaštićenog seksualnog odnosa sa HIV+ osobom.

NETAČNO - Ni jak imunitet ne pruža sigurnost, osim malog broja ljudi koji zbog genske mutacije nemaju receptore za HIV i samim tim ne mogu da se inficiraju, dok su svi ostali osetljivi, ali se osetljivost među ljudima razlikuje, pa se neke osobe lakše, a neke teže inficiraju.

Deca HIV+ osoba sigurno su i sama HIV+.

NETAČNO - Rizik za prenos infekcije sa inficirane trudnice na bebu nije 100 odsto, već se kreće do 40 odsto. Ako se trudnica leči rizik se smanjuje na manje od 2 odsto, što omogućava parovima od kojih je jedan ili oba HIV+ imaju zdravu decu.

Pri tetoviranju, dovoljno je da tattoo majstor koristi sterilnu iglu ukoliko je ranije tetovirao HIV+ osobu.

NETAČNO - Prilikom tetoviranja neophodno je koristiti pribor za jednokratnu upotrebu. Treba imati u vidu da se u samom pištolju mogu naći tragovi krvi osobe koja se prethodno tetovirala i na taj način tetoviranje nosi rizik za prenos HIV infekcije, kao i hepatitisa B i C.

Ne možeš se zaraziti HIV-om ukoliko partner koji je HIV+ ne ejakulira u tebe.

NETAČNO - Rizik je manji, ali nije isključen prenos infekcije i preko presemene tečnosti koje ima i pre ejakulacije. Dakle, izbegavanje ejakulacije u partnera ne znači bezbedan seks.

Ne možeš se zaraziti HIV-om ukoliko isključivo penetriraš tokom odnosa sa HIV+ osobom.

NETAČNO - Obe uloge tokom seksa mogu poslužiti za prenos infekcije. Kod analnih odnosa nešto je veći rizik za pasivnog partnera (u koga se penetrira), ali je analni odnos sam po sebi najrizičniji i neophodno je koristiti ne samo kondom nego i lubrikant. Kod vaginalnog odnosa veći je rizik za ženu zbog veće površine vaginalne sluzokože. Rizik za prenos infekcije svakako zavisi od nivoa zaraznosti partnera i prisustva drugih polno prenosivih infekcija.

Ukoliko imaš oralni seks sa devojkom koja je HIV+ i ciklus joj je u toku, veće su šanse da se zaraziš nego u periodu kada joj ciklus nije u toku.

NETAČNO - Kada se oralni seks pruža inficiranoj ženi, rizik postoji u kontaktu sa vaginalnim sekretom, kao i u kontaktu sa krvi. Oralni seks je svakako manje rizičan od vaginalnog ili analnog seksa.

Ukoliko primaš oralni seks od osobe koja je HIV+ ne možeš se zaraziti.

TAČNO - U pasivnoj ulozi pri oralnom seksu praktično nema rizika, jer pljuvačka nema virus u dovoljnoj koncentraciji.

Ukoliko imaš odnos sa HIV+ osobom, ako si zaražen možeš osetiti simptome nedugo nakon odnosa.

TAČNO - Simptomi se mogu javiti nakon nekoliko nedelja (2-4), ali ni tada ne kod svih pacijenata. Simptomi su slični kao kod mnogih drugih infekcija, tako da se na osnovu simptoma ne može potvrditi ili isključiti HIV infekcija.

Ukoliko koristiš PrEP i imaš odnos sa HIV+ osobom ne možeš se zaraziti.

TAČNO - PrEP ukoliko se pravilno dozira može značajno smanjiti rizik od prenosa HIV infekcije, ali pri tome ostaje problem drugih polno prenosivih infekcija.

Druge polno prenosive bolesti ubrzavaju “progresiju” virusa HIV u organizmu.

TAČNO - Prisutne druge polno prenosive infekcije usled stvaranja lezija na sluzokoži i koncentracije leukocita (koji imaju na sebi receptore za HIV) olakšavaju prodiranje HIV-a u cirkulaciju.

Ukoliko imaš odnos sa HIV+ osobom u bazenu ili u kontaktu sa vodom, ne možeš se zaraziti.

NETAČNO - Svaki nezaštićen odnos je rizičan nezavisno gde se dešava. Voda razređuje telesnu tečnost inficiranog (semenu tečnost), a kada je reč o bazenu tu je i dezinfekciono svojstvo hlora, pa je kupanje u bazenu ili nekoj drugoj vodi bezbedno za ostale kupače, dakle na taj način se infekcija ne prenosi.


Pogledaj i:


Možeš dobiti HIV ukoliko te ubode "zaražen" komarac.

NETAČNO - Komarcima i drugim insektima se infekcija ne prenosi. Komarac ubrizgava pljuvačku u drugu osobu koju ubada, osim toga na rilici je izuzetno mala količina krvi, što takođe onemogućava prenos infekcije.

Bolje ćeš se zaštititi ukoliko prilikom odnosa sa HIV+ osobom koristiš dva kondoma istovremeno.

NETAČNO - Nema potrebe da se koriste dva kondoma, dovoljno je koristiti jedan, eventualno uz lubrikant ili ukoliko je moguće koristiti extra safe kondom. Kondome ne kupovati na trafikama, ne otvarati zubima, pravilno ga koristiti i proveriti da li je ostao ceo nakon odnosa.

Svaka HIV+ osoba preneće virus svom seksualnom partneru.

TAČNO - Pre ili kasnije svakako će se infekcija preneti, ukoliko se ne koristi kondom i ukoliko se osoba ne leči.

Tagged:
AIDS
sida
Zaštita
mitovi
siguran seks
zablude