Evo kako vaši užasni ljubimci uništavaju planetu

O čemu se radi? O kućnim ljubimcima.
Šta je to? One sitne životinje koje držiš u stanu i hraniš.
Može li to da se reciklira? Reklo bi se da ne može?

Vidi ovako, svi mi obožavamo kućne ljubimce. Posebno tvog Flepija, ili kakvo si mu već glupavo ime nadenula – najbolji je ljubimac na svetu. Ali da li mali Flepi škodi životnoj sredini? Da li Flepi razara osetljivu atmosferu planete? Nažalost: da.

„Kućni ljubimci utiču na ekosistem na brojne načine“, kaže Gregori Okin, profesor sa UCLA, autor nedavno objavljeno istraživanja na temu štetnosti ljubimaca. „Između ostalog, preko njih se šire razne zaraze, zagađuje voda fekalijama, i negativno deluje na biljke i životinje u divljini. Prenose toksoplazmozu, što je izuzetno opasna parazitska bolest, posebno kod ljudi sa već ugroženim imunim sistemima. Njihova ishrana doprinosi širem štetnom efektu poljoprivrede i stočarstva.“

Glavni problem je u hrani koju služiš malom Flepiju, konkretno onim divnim vlažnim komadićima želatinozne kravlje masti, odnosno gnječenih pilećih glava. Gregori u svom istraživanju navodi da se samo od mesa za kućne ljubimce u atmosferu izbaci 64 milione tona ugljen-dioksida godišnje, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvodi 13.6 miliona automobila.

Kad se to prevede, naši psi i mačke predstavljaju otprilike 30% štetnog uticaja na životnu sredinu koji u Americi izaziva ishrana mesom. A ne zaboravimo i na pseća govna koja uredno sakupljamo za njima; američki ljubimci godišnje proizvedu oko 5.1 miliona tona izmeta – koliko i 90 milina ljudi – čija obrada takođe oslobađa ogromne količine CO2.

Dakle, da li je tvoj slatki mali Flepi jedna od vodećih pretnji po životnu sredinu danas? I da i ne, ali uglavnom da.

„Ljudi u principu ne smatraju da su kućni ljubimci imalo štetni“, objašnjava Gregori. „Javnost je svesna da izbori vezani za vožnju odnosno korišćenje vode i đubriva imaju efekta, ali mnogo ređe znaju da izbori vezani za kućne ljubimce takođe imaju svoju cenu.“

Ne bi trebalo svaliti svu krivicu na kuce i mace, tu su i recimo ribice u akvarijumu, zmije, i svi ostali ljubimci na koje se troši velika količina elektriciteta. Ali najviše ipak odlazi na kuca i mace, posebno na velike kuce.

„Veliki pas koji se hrani mesom daleko je štetniji po životnu sredinu od malog psa ili mačke“, kaže Gregori. „Svi oni zajedno su veći i štetniji od hrčaka ili miševa, koji su uostalom biljojedi.“

„Najvažnije od svega bilo bi da ljudi ređe hrane svoje ljubimce mesom“, kaže Gregori. „Današnji pas nije više vuk; ne treba mu toliko mesa. Ali ljudi izbore uglavnom donose na osnovu marketinga – a kompanije uvek žele da im prodaju što skuplje i što više hrane za pse.“

„Obratite se veterinaru po pitanju ishrane ljubimca, i pratite njihove preporuke umesto što se oslanjate na marketing. Takođe, čistite za svojim životinjama – one kroz fekalije prenose većinu patogena.“