Reklame
VICE vodič za sad i odmah

Šta bi deca u Srbiji mogla da nauče na časovima sa policijom

Ovo je sjajna stvar i da sam sada u školi, bio bi mi omiljen predmet.

pisao Uroš Dimitrijević
05 Jul 2017, 9:27am

Foto via Flickr/ korisnik EU2016 SK​

Možda prvi put u istoriji, ako ne u opšteprihvaćenoj, onda barem u novijoj, jedan deo osnovaca će sa nestrpljenjem dočekati narednu školsku godinu. Tek je početak jula, još uvek se mahinalno bude u sedam, a već žele što pre da se vrate u klupe, jer je ministar policije Nebojša Stefanović izjavio da će sledeće školske godine učenici četvrtog i šestog razreda imati fakultativni predmet o bezbednosti. Predavači na ovom predmetu biće policajci.

Stefanović kaže da je sam došao na ideju o programu pod nazivom "Osnovi bezbednosti dece" kada je u razgovoru sa nastavnicima video da deca imaju različite nivoe znanja u bezbednosti. I ruke mi trnu dok ovo kucam, jer telo odbija da iznese ono što mozak pomisli, ali moram da priznam da je ovo sjajna ideja.

Ne, stvarno, uklonimo svako prisustvo ironije, sarkazma i negativnog mišljenja prema bilo kom članu vladajuće koalicije i sagledajmo stvari realno. Da ste učenik četvrtog ili šestog razreda i da imate predmet koji vam drže panduri, bili biste oduševljeni. Da, ovo je sjajna stvar i da sam sada u školi, ovo bi mi bio omiljen predmet.

Klinci će imati prilike da slušaju predavanja o bezbednosti u saobraćaju, drogama, alkoholu, vanrednim situacijama, nasilju i opasnostima na netu. To je sve okej, zašto bismo čekali polaganje vožnje da bismo saznali bilo šta o saobraćaju? Sećam se da sam u osnovnoj školi imao samo jedan čas koji se ticao saobraćaja. Otišli smo u park gde smo gledali simulaciju sudara u kome jugo koral 45 obara biciklistu. Ne sećam se da sam bilo šta naučio jer sam bio fokusiran na to koliko biciklista loše glumi onesvešćenost. Čoveče, trebalo je samo da ležiš tu.

Ne znam kako će biti koncipiran ovaj predmet, ali se plašim da bi previše teorije moglo da uguši decu koja su u tom uzrastu puna energije. Verujte mi, do skoro sam živeo u kući sa klincem i ta stvorenja su neobuzdiva, dok im se pažnja tokom teorijske nastave može porediti sa zlatnom ribicom na hašišu.

Jedini problem je što će se ova časovi održavati jednom mesečno. I to je tužno. Pa to je ređe od veronauke. Ali tako je uvek bilo u školi. Najbolje stvari smo dobijali na kašičicu. Zato i reagujem odmah, kako bi se fond časova povećao barem na dva mesečno i deca zapravo dobila priliku da nešto nauče. Kad več niko drugi ne vodi računa o ovim klincima.

Stoga evo mojih predloga za efektivniju praktičnu nastavu.

* Bezbednost dece tokom svih ovih postupaka bi morala biti na visokom nivou.

** Baš, baš na visokom. Kacige, pojasevi za spasavanje i oni glupi štitnici za laktove i kolena.

*** Nikog neće biti blam ako ih sve naterate da nose.

Bezbednost u saobraćaju

Možete da imate uvodno predavanje, ali ga obavezno pokrepite nekom do jaja Powerpoint prezentacijom i video klipovima. Drugi čas bi već trebalo da bude škola u prirodi. Odvedite decu na neku bezbednu tačku na Ibarskoj magistrali ili autoputu, podelite im svima dvogled i čekajte. Na praktičnim primerima će najbolje i najlakše naučiti.

"Vidite deco, ovaj kreten pretiče tokom pune linije. To se ne radi"

Ili

"Hej, pogledajte ovamo. Dimitrije, ne glupiraj se, nego lepo namesti dvogled. Vidite auto koji u levoj traci vozi oko osamdeset kilometer na čas i koči kolonu? Sada mu pogledajte tablice, odakle je? Tako je, iz Austrije. Šta mislite, kolike su šanse da je za volanom Austrijanac? Manje od 20 odsto. Najverovatnije je reč o našem čoveku, zaposlenom u inostranstvu, a ovo je iznajmljeni auto kome on očigledno ne ume da upravlja."

Ili

"Hajde da merimo koliko će vremena biti potrebno mojim kolegama da dođu i izvrše uviđaj."

Jer u čitavoj Srbiji skoro dva miliona putničkih vozila kontroliše samo tri hiljade saobraćajnih policajaca, što je ispod evropskog proseka.

Samo na području Beograda, u prošloj godini dogodilo se 4.598 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 6.806 ljudi, od toga 465 dece. Poginulo 100 odraslih i dvoje dece.


Pogledajte i VICE film o Gorskoj službi: Tačka pucanja


Droge i alkohol

Prvo treba da im objasnite da se za konzumiranje ili prodaju droga i alkohola defintivno ne ide pod mač. Ne morate da ih davite krivičnim zakonom, ali im makar izbacite ideju Miroljuba Petrovića kao vršnjačkog edukatora i njegove verzije arhaičnog pravosuđa. Znam da na Festivalu nauke uvek stoje mali uzorci svih droga koje se mogu naći na našem tržištu. Naravno, nikome se ne preporučuje da proba.

"Da, Dimitrije, možeš da postaviš pitanje. Šta se radi sa zaplenjenom drogom? To se uči u srednjoj školi."

Ali evo, Leskovac organizuje kviz "Igraj za zdravlje, droga jok bre" u kome učestvuju osnovci. Jeste malo bezveze naziv kviza, ali deca makar uče tu nešto. Samo se nadam da uče suprotno od ovog četrnaestogodišnjeg Kragujevčanina koji je dilovao ćaletovu vutru u školi.

Vanredne situacije

Foto: Flickr/Newtown grafitti

Foto: Flickr/ Newtown grafitti

Baš nemamo vulkan, ali nema veze, nažalost i nas pogađaju poplave, požari i zemljotresi. Ostavljanje dece u zapaljenoj prostoriji ili betonskim ruševinama ne dolazi u obzir, ali zato neka strava vežba na jezeru može da bude baš kul. Možete jezero da prepunite kolegama koji glume da se dave, rasporedite decu u nekoliko ekipa sa čamcima, pa mogu da se takmiče ko će više pojaseva za spasavanje uspešno da baci u vodu. Ili da imaju specijalnu obuku uz pomoć koje će prepoznati lopova koji izmišlja tužnu priču kako bi marnisao stvari iz poplavljenih kuća.

Nasilje

Siguran sam da će prva lekcija biti da nasilje uvek treba da se izbegava. Ali šta da rade ako ne mogu da izbegnu nasilje? Da se ne lažemo, ovo je Srbija i možda je nemoguće iskoreniti nasilje. Baš zato je klincima neophodna samoodbrana. Teško da se mogu odbraniti od druga iz klupe koji donese pištolj u školu. Pa da, možda je manje opasan ukoliko ga ne vadi iz torbe, zar ne? Možda je on to smatrao samoodbranom. "Ne prilazi, imam pištolj u rancu i ne planiram da ga izvadim, ali pokazaću ti tako da se uplašiš." Tako da ovde ipak treba poraditi i na teorijskom delu.

Svaka lekcija im znači, ali zar ne bi bilo dobro da samoodbranu uče od nekoga na koga se ugledaju. Znamo da je Putin majstor borilačkih veština i borbe prsa u prsa, pa zašto ne bismo iskoristili naše dugogodišnje međunarodno prijateljstvo i imenovali ruskog predsednika za gostujućeg predavača.

Ili barem Stivena Sigala. On ima srpsko državljanstvo, a verovatno je jeftiniji. Iako jak, ipak je manje popularan od Putina.

Opasnost na internetu

Poplave, požari, epidemija ešerihije koli – ništa od toga se ne može meriti sa frkom koja vašu decu čeka na internetu. Prema istraživanju koje je za UNICEF sproveo IPSOS Srbija 78 odsto roditelja izjavljuje da deca nisu direktno izložena rizicama. To malo zvuči zabrinjavajuće. Direktor istraživanja Dejan Radosavljević smatra da je u pitanju klasična sprska zabluda - da se to neće desiti baš njihovom detetu.

Najidealnije bi bilo naučiti ih da postanu hakeri koji će uletati u sisteme ambasada i tako, pod velom tajni, služe državi, ali mislim da je ključno da nauče da raspoznaju prevarante, pedofile i da ne klikću na besmislene kvizove.

Još na VICE.com:

Kako Srbija stoji sa internetom

Kako je živeti od sakupljanja bivolje sperme?

Pokušao sam da skapiram bejzbol pred Evropsko prvenstvo u Beogradu