Fotografija: Maria Nicolaou/Getty Images
Prvobitno objavljeno na Tonic.Uzmimo jednog klasičnog psihopatu: dominantna, impulsivna osoba, bez imalo saosećanja. Većini ljudi ovo ne zvuči kao opis idealnog šefa, ali po nekima je tipični beskrupulozni psihopata savršen model za direktora firme. (Iako impulsivnost nosi određene probleme, v. Ilon Mask.) Ljudi koje iritira sistem korporativne moći lako mogu da zamisle kancelarije na samom vrhu prepune raznih Patrika Bejtmena iz romana i filma „Američki psiho“. Ali uprkos dobro nahajpovanim studijama, ipak nema dokaza da su psihopate upadljivo zastupljene među liderima poslovnog sveta.Jedno istraživanje nedavno objavljeno u Žurnalu primenjene psihologije koristilo je statističke uzorke iz 92 nezavisna izvora podataka kako bi se ustanovilo koliko su zaista česti psiho-šefovi. Rezultati ukazuju na to da postoji blaga sklonost ka psihopatskim tipovima ličnosti u ovoj populaciji, ali ne i da upravljački sloj vrvi od psihopata – dakle, problem se verovatno preuveličava.Podaci su prikupljeni analizom uzoraka iz 92 prethodno obavljena nezavisna istraživanja. Ono što je zaista otkriveno bili su dvostruki aršini na planu polova kojima se psihopatske tendencije prikrivaju. Analizom je utvrđeno da se osobine kao što su agresivnost i nametljivost cene kod muških menadžera, jer tako nadređenima deluju efikasnije i spremnije da preuzmu odgovornost. Iste osobine, kada se uoče kod žena, doživljavaju se kao mane."Prisustvo dvostrukih standarda svakako obeshrabruje", kaže doktorant Karen Landej sa katedre za menadžment Univerziteta u Alabami, koja je predvodila ovo istraživanje. "Verujem da se ženama u korporativnom sektoru kao uzor nameću uspešni muški lideri, ali te žene će biti neprijatno iznenađene kad shvate da demonstracijom istih psihopatskih tendencija ne beleže podjednako povoljne rezultate."Ovde će se prepoznati svaka žena koja je čula da je opisuju kao "histeričnu" dok njenog kolegu zbog istog ponašanja zovu "energičnim" – istraživanje u velikoj meri potvrđuje svakodnevno iskustvo mnogih od nas. Ali osim znalački rezigniranog klimanja glavom, ova vrsta naučnih radova mogla bi da pokrene i stvarnu reakciju, jer za početak dokazuje da problemi zaista postoje.Na stanu užasna polna neravnopravnost, studija takođe zaključuje da psihopatske tendencije zaista nisu povoljne za uspeh u poslu. Mogu da obezbede ponekom poslovnom čoveku opstanak u užem kugu menadžera, ali statistika kaže da ne mogu da ga učine uspešnim liderom."U totalu, na nivou poslovnog uspeha koji kompanije ostvaruju nema razlike u zavisnosti od toga da li ih vode osobe psihopatskih tendencija ili ne, ali razlike ima u nivou mržnje koja se kod zaposlenih razvija", kaže Piter Harms sa Univerziteta u Alabami. "Razumno je stoga zaključiti da se iživljavanje kojim neki lideri navodno pokušavaju da motivišu zaposlene jednostavno ne isplati."Drugim rečima, psihopate ne sarađuju dobro sa drugima. Manjak morala i empatije nisu prednost za osobu u upravljačkom položaju – ma kog pola ona bila.
Reklame
