Reklame
Pravosuđe

Šta bi promenila peticija za uvođenje doživotne kazne u Srbiji

"Izgleda kao da se na ovu emotivnu reakciju roditelja nastavilo populizmom."

pisao Jovana Netković
31 Oktobar 2017, 7:34am

Fotografija: Lazara Marinković

Prošlo je više od tri godine od ubistva devojčice Tijane Jurić, zločina o kome su dugo pisalo u medijima i koji je pokazao dosta propusta u postojećim policijskim i pravosudnim procedurama kada se radi o potrazi za nestalom decom. Nakon ubistva, njena porodica pokrenula je Fondaciju Tijana Jurić kako bi unapredila bezbednost sve dece u Srbiji, sa ciljem da se takav zločin ne ponovi. Kao jedna od inicijativa ove fondacije, 2015. godine je donet Tijanin zakon, kojim je izmenjena procedura potrage za nestalim maloletnicima i više nema 24-satnog čekanja da bi se pokrenula potraga.

Zločini izvršeni nad decom bez sumnje bude najburnije reakcije i nije ni čudo što se javlja želja da počinilac nestane sa lica zemlje. Besni smo i nemoćni i sve postojeće i raspoloživo u pravnom sistemu, deluje nam kao nedovoljna kazna za počinioca. Početkom meseca, pominjalo se uvođenje smrtne kazne za krivično delo ubistva, a izašlo je i istraživanje koje je pokazalo da je 54 odsto građana Srbije za smrtnu kaznu, što je ogroman skok u odnosu na 24 odsto pre deset godina. Ipak, ovih dana se u javnosti sa diskusije o smrtnoj kazni prešlo na zahteve za doživotnu robiju u teškim slučajevima ubistva. Fondacija Tijana Jurić prikupila je 93.000 potpisa za uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela kakva su ubistvo deteta, maloletnika ili trudne žene. Takođe, jedan od zahteva je i predlog da takvi osuđenici nemaju pravo uslovnog otpusta.

- Čini mi se da roditelji Tijane Jurić nisu mogli imati bilo kakvu drugu motivaciju osim emotivne na njihov gubitak. Međutim, imajući u vidu da su se potpisi skupljali u pojedinim poštama, kao i da su neke opštine na društvenim mrežama promovisale ovu inicijativu... Izgleda kao da se na ovu emotivnu reakciju roditelja nastavilo populizmom – smatra Danilo Ćurčić, pravnik koji se bavi ljudskim pravima.

Populizmu nema mesta u kaznenoj politici jer je to samo jedan korak od toga da žrtve pišu zakone, što ne može doneti mnogo dobrog sa stanovišta ljudskih prava i vladavine prava, kaže on.

U tom smislu, sama inicijativa neće doneti ništa dobro, jer ukoliko dovede do izmena, pokazaće nam da se o vrlo složenim pitanjima kaznene politike može odlučivati na osnovu emocija i bez mišljenja stručnjaka, objašnjava Ćurčić.

- Da li to znači da nam treba jedan potpis više od broja koji je sakupila fondacija pa da tražimo uvođenje smrtne kazne? – pita on.

Prema važećem Krivičnom zakoniku, za ubistvo deteta propisana je kazna od 10 do 40 godina zatvora, u zavisnosti od okolnosti slučaja.

- Narodna inicijativa za izmenu zakona je zakonom propisana procedura u kojoj građani, nakon što prikupe potpise imaju pravo da Narodna skupština odluči o njihovom predlogu za izmenu zakona – kaže za VICE Milena Vasić iz YUCOM-a.

To znači da Skupština može da prihvati ili odbije predlog narodne inicijative. Sama činjenica da su prikupljeni potpisi, dakle, ne znači nužno i traženu izmenu zakona, objašnjava ona.

- Važno je napomenuti da uvođenje kazne doživotnog zatvora za bilo koja krivična dela, pa i za ova koja predlaže fondacija Tijana Jurić, bez mogućnosti uslovnog otpusta, već na prvi pogled nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i o tome postoji relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava – objašnjava Ćurćić.

Kazna doživotnog zatvora je najteža posle smrtne kazne, jer predstavlja lišenje slobode osuđenog lica do kraja njegovog biološkog života, podseća Vasić. Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a sam Ustav Srbije propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

- Kako već imamo zakonom propisane kazne koje su gotovo u ravni doživotne (kazna do 40 godina zatvora), smatram da bi mnogo efikasnije bilo da govorimo o prevenciji ovih krivičnih dela, jer kaznena politika ne predstavlja ,,čarobni štapić" koji će magično učiniti da se smanji stopa kriminaliteta, a ovako postavljen predlog izmena zakona predstavljao bi sitematsko krišenje ljudskih prava osuđenih lica – kaže Vasić.

Ona smatra da je neophodno osvrnuti se na globalno preventivno delovanje u cilju suzbijanja krivičnih dela protiv dece još od najranijeg uzrasta - u vrtićima i školama, kao i kroz sistem socijalne i porodične zaštite koji bi u krajnjem slučaju dao mnogo više rezultata od pooštravanja kaznene politike. Preventivno delovanje je mnogo efikasnije od reaktivnog.

- Uz uvažavanje žrtava i njihovih porodica, mi moramo shvatiti kao društvo da su ljudska prava univerzalna i važe za sve, pa i za osuđena lica i da ovakav iskorak (kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta) može dostignutom nivou ljudskih prava u našoj državi naneti više štete nego koristi – kaže Vasić.

Sa njom je saglasan Ćurčić, jer smatra da nam je više nego potreban ozbiljan razgovor o kaznenoj politici, gde će stručnjaci koji se bave kaznenom politikom, krivičnim pravom i srodnim disciplinama dati svoje mišljenje o ovoj ili sličnim idejama.

Dok se ne pokrenu ozbiljni razgovori stručnjaka koji bi razvili strategiju kako da sprečimo da do krivičnih dela dođe, moramo da se potrudimo da rešenja što manje tražimo u želji za odmazdom i prvim instinkotm za delovanje. To neće vratiti izgubljene živote.

Još na VICE.com

Zatvorski psiholog objašnjava kako se ophodi prema ubicama, silovateljima i siledžijama

Čelsi Mening, najčednije biće na internetu

Kako je to kada odeš u zatvor zbog zločina koji te je dečko naterao da počiniš

Tagged:
zatvor
ljudska prava
smrtna kazna
krivični zakonik
kaznena politika
pravni sistem