Pisao sam Čarlsu Mensonu i dobio sam crtež od njega

Mnoge od nas interesuju serijske ubice. Ovih dana, posle smrti Čarlsa Mensona (83), ozloglašenog vođe kulta iz šezdesetih godina, pseudo-psihološke kolumne se užurbano sastavljaju širom sveta u pokušaju da se objasni zašto je to tako.

Ali neki od nas toliko su zainteresovani da sa ubicom počnu da se dopisuju. Naš sagovornik Roko Kasela je nakratko upravo takav odnos imao sa Mensonom.

VICE: Kako si počeo da se zanimaš za Mensona?
Roko Kasela: Čitao sam Helter Skelter, a prethodno sam odgledao miniseriju iz sedamdesetih sa Stivom Rejlsbekom. Bilo mi je negde sedamnaest godina, prosečno dete, fudbaler, u školi ocene oko trojke, zanimali su me kompjuteri i umetnost, ali te 1988. godine posebno sam voleo horor film. Ipak, stvarni zločini plašili su me više od filmskih. Čarli Menson i njegova porodica bili su stvarni, za razliku od Fredija i Džejsona.

Da li su te interesovale serijske ubice generalno?
Ne baš, prvi je bio Čarls Menson. Znao sam naravno ko je Džon Vejn Gejsi jer sam živeo u Čikagu odakle je i on bio, kao deca smo razmenjivali priče. Ali ne, te stvari me nisu zanimale pre nego što sam čuo sa Čarlija i familiju.

Kad si odlučio da mu se obratiš pismeno?
Iste godine, 1988. Radio sam u knjižari, neko je pitao da li imamo The Garbage People, knjigu Džona Gilmora i Rona Kenera o Mensonu. Od tog kupca sam dobio adrese zatvora u kojima su robijali. Svima sam pisao – Patriši Krenvinkel, Lesli Van Houten, Linet From, i Čarliju. Samo on i Linet su mi odgovorili.

Šta si mu rekao u pismu?
Osnovne stvari, da sam pročitao svašta o njima i da me zanima njihova verzija događaja. Od Čarlija i Lesli su mi stigli odgovori oko četiri meseca kasnije. Želeo sam da znam da li su mediji verno predstavili stvari. Gledao sam dokumentarac u kom su devojke rekle da mnogo toga što se priča nije bilo istina. Hteo sam da saznam šta jeste istina.

Šta ti je Čarli odgovorio?
Čarli je poslao crtež uz izreku: „Ako me gledaš sa visine, videćeš budalu. Ako me gledaš odole, videćeš svog gospoda. Ako me gledaš u oči, videćeš samog sebe.“

Da li ti je zvučalo jezivo?
Više me je razočaralo. Tu frazu sam već čuo u ranijim intervjuima, mislim da se na nju često oslanjao. Nije bilo ničeg originalnog, ničeg ličnog.

Kakva je to veb adresa bila?
Za njihov projekat očuvanja životne sredine, nije više validna. ATWA je skraćenica za vazduh, voda, drveće, životinje. Čarli je više poštovao prirodu nego ljude.

Šta ti je Linet poslala?
Razglednicu. Napisala je sledeće: „Ja više volim da čujem priču od aktera a ne tumačenje nekog reportera, mislim da to važi za većinu ljudi. Reporteri su u ono vreme imali običaj da potpuno zanemare ono što im stvarno kažem. Volela bih da novine nestanu, užasno su neprecizne a na njih se troše ogromne količine drveća i efemera.“

Ne znam šta joj znači „efemera“. Da li misli na nešto efemerno?
Nemam pojma šta je htela da kaže!

Izvini, šta je još rekla?
Kaže, „Vesti dana se već sutra bacaju u đubre. Zato je izveštavanje tako loše. A moji stavovi, nisam ih mnogo promenila od kako su me zatvorili, sve što sam doživela samo ih podržava. Linet.

Da li su tvoji prijatelji i članovi porodice znali da si pisao Mensonu? Šta ti kažu?
Znali su moji tadašnji prijatelji, a i mami sam pokazao pisma kad su mi stigla. Ona je rekla da sam idiot. Ipak, ponela ih je da pokaže svima u baru u kom je radila.

Jesi li pokušao da ostaneš u kontaktu sa njima?
Nije mi ni palo na pamet. Negde u to vreme sam se zainteresovao za nove profile ličnosti koji je FBI radio, projekat agenta Džona Daglasa (v. Netfliks seriju Mindhunter). Mislio sam da bih jednog dana mogao time da se bavim. Ovi blesavi odgovori su me razočarali, shvatio sam da je to gubljenje vremena, da bih odgovore mogao samo da iskopam radom. S vremenom sam počeo da se zanimam drugim stvarima, od devojaka do putovanja. Danas mi je jedino žao što sam potrošio više vremena na Mensona nego što je trebalo.

Kako si se osećao kad si čuo da je umro?
Bilo mi je malo žao, ne zbog Čarlija nego zbog svih onih porodica kojima je naneo štetu. Znao sam iz svega što sam pročitao da je on oduvek imao ozbiljnih problema, od rođenja je bilo jasno da neće biti normalan. Maltretirali su ga staratelji, izbacivali ga iz popravnih domova prvih petnaestak godina. Nije umeo da se prilagodi stvarnom životu. U zatvoru ili na lečenju je proveo 68 od svojih 83 godina života. Ništa drugo nije ni znao.

JOŠ NA VICE.COM:

Umro je Čarls Menson

Zbog čega nas i danas opseda Čarls Menson

U svetu feminističkih tinejdžerki opsednutih serijskim ubicama