Ogromne zalihe nafte i prirodnog gasa nalaze se sa druge strane obale duž koje uporno niču novi neboderi. Građevinski radnici po vrelom pustinjskom vazduhu mukotrpno grade stadione za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2020. Žitelji Katara u svojim ispeglanim belim odorama voze se ulicama, svako u svom bugatiju, bentliju, ili ferariju.Ali skupi brendovi i ekstravagantna kola postala su standard za građane ove zemlje u kojoj je BDP po glavi stanovnika najviši na svetu. Čime onda se u takvoj situaciji kinđuriti širom Zaliva? Samo tablicama.
Reklame
„Tako čovek demonstrira drugima da je poseban, tako se ističe", kaže Mohamed Saad iz Katara dok čekamo da mu osoblje Four Seasons hotela u Dohi vrati automobil. „Ekonomski standardi su za Katarce već veoma visoki." Registarske tablice su danas statusni simbol u ovoj maloj zemlji čiji se godišnji obrt meri desetinama miliona.„Brojevi tri i sedam nisu naročito popularni, nisu ništa naročito", kaže Abdelrahman Mustafa, konsultant u katarskoj ispostavi Bentlija. „Uglavnom se traže četvorka i nula, a naravno jedinica je kralj svih cifara."
Ali mišljenja su podeljena. Abdula Ahmed, još jedan Katarac iz Four Sesons hotela, tvrdi da su najbolji brojevi nula, devet, i osam. Hamid Alkabi, kog smo sreli na večeri u Šangri-La hoteli u Dohi, smatra da ljudi uglavnom cene nulu, dvojku, i peticu.Jedino je sigurno da su najskuplje tablice na kojima se cifre ponavljaju, ili idu redom, ili ih ima manje nego što bi trebalo – kraljevska porodica ima ekskluzivne dvocifrene tablice. Saad nam ispred hotela pokazuje rols-rojs sa registracijom 158. Ovaj trocifreni broj koštao je vlasnika 412,000 američkih dolara, možda i više.„A sama kola su manje od milion", smeje se Saad.Skupe tablice prodaju se preko zvaničnih licitacija koje sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova u ekskluzivnim, privatnim aukcijskih kuća. Postoji i „crna berza" preko koje se tablice valjaju. Maja 2016., na privatnoj Al-Bahi aukciji potrošeno je ukupno 4.1 miliona dolara na tridesetak retkih registarskih tablica, javljaju lokalni mediji. Cena učešća bila je 13,700 dolara.
Reklame
Broj 411 bio je plaćen preko 960,000 dolara, dok je na broj 9999 otišlo 851,000.Ovaj trend je kontroverzna tema u zemlji čiji su stanovnici poznati po razmetljivosti. Lokalni onlajn forumi navode da ludilo oko registarskih tablica podstiče samoljublje i površnost u društvu.
„Meni se ne sviđa, ne volim da trošim pare na gluposti", kaže Halid Mohamed Alemadi, koji je za svoju petocifrenu registarsku tablicu pre šest godina platio samo 137 dolara. Prijatelj mu je kasnije ponudio da je otkupi po 2000% višoj ceni, ali Alemadi je odbio.„Nisam hteo da mu prodam. Pitao sam ga šta će mu, zar samo da se hvali."Drugi tvrde da kupovina tablica nije samo odraz taštine već mudra investicija. Baš kao i umetnička dela, one će sa godinama biti sve skuplje.
