Bilo da je na filmskim saundtrekovima za kultne klasike kao što su Mean Girls ili Izgubljeni u prevodu, ili na turneji sa muzičarima kao što su Merilin Menson i Queens of the Stone Age, Peaches – pravim imenom Meril Bet Nisker – uvek je uspevala da ostane provokativna i aktuelna. Poslednjih dvadeset godina, ova Kanađanka sprda se s uobičajenom predstavom o rodnom identitetu i seksualnosti, prekrivena roze likrom, napadnom šminkom ili nekom vrstom složenog blistavozlatnog aranžmana.
Reklame
Intervju je pao na moj rođendan, tako da smo posle čestitanja sele da popričamo o veoma važnim stvarima, kao što su, na primer, pražnjenje creva.VICE: Kad si poslednji put rekla "ne" nečemu što ima veze sa tvojom karijerom?Peaches: Misliš, kao pre dva dana kad sam dobila veliku priliku da igram ulogu u brodvejskom mjuziklu i odbila je? Šalim se. Prihvatila bih tako nešto, što da ne.Šta bi bila tvoja specijalistička oblast u kvizu Mastermind?Mislim da znam više o pop muzici sedamdesetih nego o bilo čemu drugom. Znam sve tekstove, sve učesnike, sve činjenice i tome slično. I ljigave balade – to bi bila moja specijalistička oblast. Genije sam za njih u karaokama. Kao Selin Dion i "Total Eclipse of the Heart", tako to.
Kada se sebi najviše ne dopadaš?Kad nemam brz odgovor na pitanja koja bi trebalo da su laka [smeje se]. Ujutro. Teško je ustati i biti u fazonu: 'dobro jutro, volim život’. Uopšteno sam prilično dosledno stroga prema sebi. Ne kritikujem samu sebe, već se teram da zapnem svom snagom. Kad si stroga prema sebi u životu nikad ne misliš da činiš dovoljno, pa se onda kritikuješ što ne radiš mnogo, a zapravo radiš.Da li to važi i za tvoje nastupe?Ma jok, kad se koncert završi, znam da je bio dobar, ali moram da se teram pre njega da bih stigla do toga. To je samo mesto na kom se nađem u večitom krugu nastupa – na samom početku novog albuma sve će se desiti ispočetka.Kad misliš da si bila na svom seksualnom vrhuncu?
Reklame
U srednjim tridesetim, rekla bih. Bila sam napaljena ko sam đavo. Dvadesete su sranje – nemaš pojma. Hana, slavljenice, koliko godina imaš?Danas sam napunila dvadeset šest.Samo čekaj, pa ćeš videti.Je li imalo veze sa samopouzdanjem ili samo sa požudom?Mislim da je bilo samo fiziološki i biološki, plus je onda na sve to još došlo samopouzdanje, rekla bih.Šta bi tvoji roditelji više voleli da si izabrala kao zanimanje?Više bi voleli da sam bila Barbra Strejsend. Ona je kvintesencijalna Jevrejka, znaš. Zapravo, verovatno nisu želeli da budem ništa drugo. Oni obožavaju ovo što radim. Mislim da su samo srećni što sam radila to što sam radila, zato što nisu mislili da ću raditi bilo šta. Nisam baš bila dobra u školi. Volela sam nauku i volela sam pozorište. Želela sam da radim mjuzikle a imali smo mnogo ozbiljno pozorište. Imali smo mnogo intenzivnih grupnih programa, radili bismo komade po Vilijamu Gibsonu i Žan-Pol Sartru.Jesi li mislila da ćeš se time baviti?Definitivno sam se ložila na to – želela sam da budem pozorišna režiserka. Išla sam u školu za pozorišne režisere, ali nisam želela da radim s glumcima ili velikim institucijama. Kad si u pozorištu, izložena si velikom pritisku da radiš gomilu stvari koje ne želiš. A onda sam otkrila muziku, gde mogu da budem sam svoj režiser, scenarista i glumac. I povezujem se bolje s ljudima. Otkrila sam i muziku i performans.Koja je bila tvoj najgora faza?
Reklame
Mislim da je postojao period negde pri početku srednje škole kad sam se oblačila kao hipik i nosila mnogo purpurne i zelene odeće. Godinama posle nisam mogla da nosim nijednu od te dve boje. Kosa mi je bila smeđa, kovrdžava, čupava, duga. Pušila sam mnogo marihuane i svirala često akustičnu gitaru sa prijateljima.Koliko si knjiga zapravo pročitala i dovršila protekle godine? Nema laganja.[Smeje se] Ne više od tri. Jedna je bila biografija Grejs Džons i pročitala sam I Love Dick. Volela bih da sam pročitala više, ali čitam pred spavanje, pa onda zaspim i kad se probudim ne znam gde sam stala.
Šta misliš o knjizi I Love Dick? Meni se dopala, ali ne bih je preporučila za čitanje ako nisi načisto sa svojom sadašnjom vezom.Da, to je jedna prilično uvrnuta knjiga. Jesi li gledala TV seriju? Potpuna je drugačija i mnogo mi se dopala. Zasnovana je na pismima koja ona šalje. Knjigu sam pročitala nakon što sam pogledala seriju.Kad te je u životu potpuno ophrvao strah?Kad sam prvi put osetila zemljotres u Los Anđelesu. Ne možeš ništa da uradiš. Ne možeš da pobegneš od njega i ne možeš čak ni da spustiš noge na zemlju. Ne možeš da osetiš čvrsto tlo pod nogama i odlepila sam od straha zbog toga. Bilo je to pre tri godine, možda pet.Jesi li uopšteno neustrašiva osoba?Neustrašiva sam, ničeg se ne bojim. Ne, svi se zapravo plaše. Suština je u načinu na koji se nosiš s tim. A ne možeš da se nosiš sa zemljotresom.
Reklame
Kako se ti nosiš sa strahom?Moraš da se suočiš sa njim, da prođeš kroz njega da bi shvatila da li je to strah i da li je to stvarno nešto ili je samo u tvojoj mašti. Da li to postoji? Da li je to nešto što možeš da promeniš? Da li je nešto drugo? Obično ni ne postoji. Samo je u tvojoj glavi. Tvoj mozak je jedan veoma moćan podstrekivač, znaš ?Znam. Šta je najlepši predmet koji poseduješ?Moj kofer. Lako se nosi. Obožavam taj kofer. Samo ga dodirnem i on krene sam da se kotrlja. Crn je, nažalost. Ne želim da je crn, ali dobila sam ga na poklon, a ta osoba ga je dobila u crnoj boji. Želela sam da bude… zlaćano ružičast.Da li kupuješ sebi mnogo lepih stvari ili si štedljiva?Nisam štedljiva, ali definitivno ne kupujem sebi mnogo stvari. Ja sam pobornik škole mišljenja Vivijen Vestvud, treba da kupiš nešto zaista dobro i to onda nosiš do iznemoglosti.Bez bespotrebnog smeća.Bez mnogo bespotrebnog smeća. Dobijam na poklon mnogo bespotrebnog smeća i onda se osećam kao da moram da ga zadržim, a potpuno je bespotrebno smeće.Šta bi bila tvoja poslednja večera?Jela bih samo makarone sa sirom i to onu jeftinu vrstu. I jeftin hot-dog. Nadula bih se i bilo bi mi zlo. Jela bih svu onu hranu koji obožavaš ali ne jedeš, jer se pola sata kasnije osećaš odvratno i ionako želiš da umreš. Kao lepak na tvom dupetu.Lepak na tvom dupetu?Da, od makarona sa sirom se tako zatvoriš kao da si stavila sebi lepak u dupe.
Reklame
O da, pretpostavljam da si u pravu. Koji te film ili TV serija rasplaču?Volim mnogo da plačem na Drag Race kad bilo koga šutnu iz emisije. Veoma je emotivno.
Peaches by Daria Marchik
Koja uspomena iz škole ti se izdvaja u odnosu na sve ostale?Sećam se jednom kad je devojka koja je nosila uniformu izviđača sela na nastavnika.Sela na njega?Sela na njega.U seksualnom smislu?Ne, u smislu: "umukni, nastavniče". Mislim da ju je prekorio. Nosila je svakog petka uniformu izviđača jer je imala izviđače posle škole. Bila je najgrublja devojka u školi, pa je bilo neobično videti je u toj odeći. Eto to.Gde si išla na svoje prvo putovanje bez roditelja i šta si tamo radila?Išla sam u Kvebek Siti na skijanje kad sam imala 15 godina. Morala si da se voziš osam sati autobusom od mesta gde sam živela u Torontu da bi stigla tamo. Bile smo samo ja i dve prijateljice, i sipale bismo vino u čuturice i pile ga dok se skijamo, i otišle smo na veoma uvrnuto takmičenje mis mokre majice i mister mokrog đoke. Videle smo grupu Kiss u predvorju hotela.To je kul. Koja je najgora povreda ili bolest koju si imala?Hemoroidi. Nije li svačija? Imala sam ih jednom i nisam znala šta mi se dešava tako da sam bukvalno morala da slikam svoje dupe telefonom i pogledam ga, i onda sam videla da su hemoroidi i bilo je odvratno.Ako bi morala da se odrekneš seksa ili ljubljenja, šta bi to bilo?Kakvo je to pitanje? Svi mlađi od 25 bi se odrekli ljubljenja i odabrali seks, a svi stariji bi odabrali ljubljenje. Biram ljubljenje, ali ne sviđa mi se to pitanje, jer nije fer. Trebalo bi da možemo da imamo oboje.
