Kako izgleda biti gejmerka: ženska sudbina u igri "Destiny"

Živimo u zlatnom dobu interaktivne digitalne zabave. Nekoliko decenija već obitavamo u eri digitalnog misticizma, i velike delove svakodnevice neki od nas provode u svetovima koji su van poznate materijalnosti. Lično mrzim frazu "video igrice", tvrdim da je ružna primena deminutiva koja vređa neke igre koje su prerasle granice svog formata, slomile svoj kalup, i svrstane su kao umetnička dela u muzejima poput MOMA. Ekonomija kaže da industrija video igara kešira 100 milijardi dolara ove godine. Ova cifra je dokaz da mnogo volimo da bežimo u oaze koje digitalna zabava nudi.

Dok pišem ovaj tekst u mojim slušalicama čujem 5 različitih glasova, pet igrača koji se trenutno raspravljaju oko toga koja marka automobila ima najbolji dizajn u svojoj masovnoj liniji proizvodnje. Navikao sam da u večernjim časovima slušam ovih 5 glasova, jer zajedno delimo jedan od digitalnih svetova. U pitanju je serijal Destiny, izdavačke kompanije Bungie. Kompanija Bungie je, po mnogim naznakama, iako to poriče, potrošila 500 miliona dolara na razvoj ovog naslova.

Destiny suštinski predstavlja perpetualnu scenu u kojoj više igrača (mojih 5 glasova u slušalicama i ja) trči prema vanzemaljcima i ubija ih velikim puškama, u svrhe odbrane zemlje i čovečanstva. Jako je jednostavna formula koja funkcioniše već 3 godine.

Ovaj sintetički svet vam daje opciju da napravite više karaktera sa kojima ćete prolaziti kroz kompleksnu priču o spasavanju univerzuma sa nekoliko različitih klasa, koje možete kozmetički da ulepšavate do besvesti. Tako sam ja iskliktao do virtuelne stvarnosti svog ženskog karaktera. Upravljanje ovim karakterom me je naučilo vrednom životnom lekcijom.

Mi muškarci baš umemo da budemo smarači.

Destiny je najdalje od 2017. godine što može biti, u svim aspektima SF futurizma, osim socijalnog aspekta, jer u njemu hodaju ljudi današnjice.

Sretali smo jako neprijatne ljude, pet glasova i ja – koji su nas psovali, promovisali rasizam, mizoginiju, ekstremne nacionaliste i savremene republikance. Destiny je prelep, ali ljudi u njemu nisu uvek. Toksičnost saigrača je apsekt na koji tvorci digitalnih svetova ne mogu da deluju i jeste kuga svih masovnih online video igara. To je jedini deo "surove realnosti" koji prođe sve kablove da bi došao u vašu dnevnu sobu i ujeo vas za privilegiju.

Stajalo je nekoliko muških karaktera oko mog. Svima se iznad glave pojavio simbol u obliku tri tačke. Znao sam dobro šta je to značilo. Oni su vršili inspekciju mog karaktera, gledali su ono što je iza avatara, moj profil. Nisam imao specijalnu opremu, stoga sam zaključio da me nisu zbog toga okružili. Ovo se nije dešavalo kada sam imao muškog karaktera. Bilo je čudno isprva dok nisam sabrao 2 sa 2. Zbog mog androgenog imena profila (Misha) mislili su da sam žena. Biološka žena.

U retrospektivi sam se setio instanci u kojima su me avatari pratili po socijalnim lokacijama unutar igre koje su dostupni svim igracima.

Pratili, mahali mi, pokazivali prstom na mene. Pokazivanje prstom je jedan od emotova u igri Destiy- pokret kojim možete bukvalno da pokažete prstom u nekoga. Drugi emotovi su: prljavi ples, smešni ples, tvrkovanje, zlokobni smeh i slow clap. Ima ih baš mnogo, i većinu njih možete kupiti za prave pravcate pare.

Dakle, neko je trošio prave pare kako bi svoje emocije pokazao drugom igraču. U ovim instancama nepoznati igrači su prilazili mom karakteru i plesali prljave plesove trljajući se o mene. Ovo je podiglo malu crvenu zastavicu u mom Destiny iskustvu. Primetio sam da nisam u zoni zabave na koju sam navikao i tiho sam se upitao – ako meni ovo nije zabavno kako se osećaju žene gejmerke povodom ovoga?

Stiglo je nekoliko direktnih poruka tokom godina: "hey there" i "whats up, can I join". Ovo se definitivno nije dešavalo mom muškom karakteru, sa kojim zapravo i igram igru većinu vremena. Ovo je muvanje 1/1. Prepoznajem jer ovako bih ja muvao.

Da li ženske gejmere zaista smaraju tipovi dok pokušavaju da pobegnu od realnosti u kojima ih verovatno smaraju tipovi? Hiljade godina u budućnosti, na planetama koje još nisu otkrivene, okružene agresivnim vanzemaljcima, gejmerke i dalje dobijaju "you up" poruke?

Prelistao sam svoju listu Playstation prijatelja i kontaktiram Tamaru, sertifikovano ženu gejmerku, koja takođe igra Destiny. Zamolio sam je da zameni mojih 5 glasova u slušalicama kako bi je pitao par stvari o njenom gejmerskom iskustvu.

Na pitanje da li je "startuju" tokom igranja online igara, odgovor je jednostavan: "Da", kaže Tamara. "Situacija postaje neprijatna ako krene nepotrebno ponašanje. Skakanje po glavi, emotovi na odredjen način i sve već poznate stvari."

Ima onih koji pokušavaju da impresioniraju svojim skilovima u igri, znanjem određenih detalja- što im u mom slučaju ne ide za rukom, jer sam totalni nerd i kada me nešto interesuje uradim domaći i saznam većinu stvari sama."

Ali to je blaža varijanta. "Takođe ima i onih koji pokušavaju da budu dominantni, da se osećaju superiorno, potenciraju svoje gejmerske sposobnosti na nametljiv način," kaže mi Tamara.

Igra je sama po sebi već dovoljno kompleksna, tako da interakcija sa muškarcima ispada kao neki dodatni teži nivo igre, namenjen samo za tebe. Naravno, svi razviju mehanizme preživljavanja, tako i Tamara. Kada se susretne sa ovakvom vrstom kontakta sa drugim igračima, ima razvijen plan: "Konstatuješ šta se dešava, ignorišeš nepotrebne stvari, zahvališ se i nastaviš svojim putem na drugu planetu."

Izgleda jednostavno, izgleda i logično. Ne čini se da je preterano strašna stvar, bar ne u ovom primeru. Ali najviše zbog toga što se ne dešava nama nego nekom drugom.

Razlozi zašto svi mi igramo igre su različiti i kompleksni, ali nekako, svi nekako želimo da odemo od sebe i proživimo neko iskustvo drugim očima, u drugim telima, u različitim okruženjima. U nečemu što nije ono što nas okružuje. A to gotovo uvek ispada kao privilegija koju samo muškarci mogu u potpunosti da dožive. Ako ste žena koja igra, vrlo je verovatno da bez obzira šta radili, kako god da napravite svog lika i koju god igru da igrate, nikako ne možete da pobegnete od "sudbine" svog pola.

JOŠ NA VICE.COM:

Sirotinjski gejming: Zašto kupujemo legalno?

Najnovija 'Betmen' video igra sadrži fotografiju prave mrtve osobe

Video igre će možda postati olimpijski sport