Naučnici upozoravaju UN na neizbežnu propast kapitalizma

Odustajanje od fosilnih goriva usled klimatskih promena znači da će svetska ekonomija morati da se promeni iz korena.

|
sep 2 2018, 6:00am

Fotografija: Shutterstock

Tekst je prvobitno objavljen na MOTHERBOARD.

Kapitalizam kakvog ga poznajemo je gotov. Tako kaže novi izveštaj naručen od strane grupe naučnika koju je imenovao generalni sekretar UN. Osnovni razlog? Rapidno se prebacujemo na radikalno drugačiju svetsku ekonomiju, zbog naše sve održivije eksploatacije prirodnih resursa planete.

Klimatske promene i izumiranje vrsta su sve brži, iako društva doživljavaju sve veću nejednakost, nezaposlenost, spor ekonomski rast, porast nivoa dugova, i impotentne vlade. Nasuprot onome što oni koji kreiraju politiku obično misle o ovim problemima, novi izveštaj kaže da ovo uopšte nisu zasebne krize.

Ove krize su u stvari deo iste fundamentalne tranzicije ka novom dobu koje karakteriše neefikasna proizvodnja fosilnih goriva i rastući troškovi klimatskih promena. Konvencijalno kapitalističko ekonomsko razmišljanje više ne može objasni, predvidi ili reši funkcionisanje globalne ekonomije u ovom novom dobu, kaže se u dokumentu.

Promena izvora energije

To su snažne implikacije novog pripremnog naučnog dokumenta koji je izradila grupa finskih bio-fizičara. Tim jedinice istraživanja BIOS iz Finske je zamoljen da obezbedi istraživanje koje će pomoći u nactu Izveštaja globalnog održivog razvoja UN (GSDR), koji će biti objavljen 2019.

Po „prvi put u ljudskoj istoriji“, piše u dokumentu, kapitalističke ekonomije se „prebacuju na izvore energije koji su manje energetski efikasni“. To se odnosi na sve oblike energije. Proizvodnja upotrebljive energije za napajanje „i bazičnih i nebazičnih ljudskih aktivnosti“ u industrijskoj civilizaciji „će zahtevati više, a ne manje truda“.

„Ekonomije su iscrpele kapacitet planetarnog ekosistema da se izbori sa otpadom generisanim trošenjem energije i materije.“

Količina energije koju možemo da crpimo, u poređenju sa količinom energije koju trošimo da bismo je crpeli, opada „u celom spektru – nekonvencionalna goriva, nuklearna i obnovljiva goriva, vraćaju manje generisane energije od konvencijalnih goriva, čija je proizvodnja dostigla vrhunac – a društva moraju da prestanu da koriste fosilna goriva, zbog njihovog uticaja na klimu“, navodi se u dokumentu.

Prelazak na obnovljive izvore energije bi mogao da pomogne u rešavanju klimatskog izazova, ali u doglednoj budućnosti neće generisati isti nivo energije kao jeftina, konvencionalna nafta.

U međuvremenu, naša glad za energijom izaziva ono što se u dokumentu naziva „nenadoknadivim troškovima“. Što više trošimo energiju i materiju, generišemo sve više otpada, i ekološki troškovi su veći. Iako neko vreme mogu biti ignorisani, na kraju će se ti ekološki troškovi direktno preneti na ekonomske troškove, pošto će biti mnogo teže ignorisati njihov uticaj na naša društva.

A najveći „nenadoknadivi trošak“ su, naravno, klimatske promene:

„Nenadoknadivi troškovi su takođe u porastu; ekonomije su iscrpele kapacitet planetarnog ekosistema da se izbori sa otpadom generisanim trošenjem energije i materije. Klimatske promene su najizraženiji nenadoknadivi trošak“, tvrdi se u dokumentu.

Glavni autor dokumenta, dr Pavo Jervensivu, je „biofizički ekonomista“ – tip ekonomiste u porastu koji istražuje ulogu energije i materije u pokretanju ekonomskih aktivnosti.

BIOS-ov dokument sugeriše da veliki deo političke i ekonomske nestabilnosti kojojm prisustvujemo poslednjih godina ima svoje korene u ekonomskoj krizi. Dok ekološki i ekonomski troškovi industrijske prekomerne potrošnje nastavljaju da rastu, konstantan ekonomski rast na koji smo navikli je sada u opasnosti. To je zauzvrat stavilo našu politiku pod ogroman pritisak.

Ali osnovne razloge za to kreatori politike i dalje ne priznaju i ne uviđaju.

Živimo u burna vremena u kojima dolazi do suštinske promene u energetskoj i materijalnoj osnovi ekonomije. Dobu jeftine energije se bliži kraj“, piše u dokumentu.

Konvencionalni ekonomski modeli, primećuju finski naučnici, „Gotovo potpuno zanemaruju energetsku i materijalnu dimenziju ekonomije“.

„Skuplja energija neće obavezno dovesti do ekonomskog kolapsa“, kaže mi Jervensivu. „Naravno, ljudi neće imati iste mogućnosti za konzumaciju, nema dovoljno jeftine energije za to, ali to takođe neće automatski dovesti do nezaposlenosti i nesreće“.

Naučnici ukazuju na pionirski rad ekologa sistema, profesora Čarlsa Hola, sa državnog Univerziteta u Njujorku, koji je napisao zajedno sa ekonomistom, profesorom Kentom Klitgarom sa Vels koledža. Ranije ove godine, Hol i Klitgar su objavili i dopunili izdanje svoje revolucionarne knjige, Energija i bogatstvo naroda: uvod u biofizičku ekonomiju.

Hol i Klitgar žestoko kritikuju mejnstrim kapitalističke ekonomske teorije, za koje kažu da nemaju veze sa osnovnim principima nauke. Oni referišu na koncept ’Povratak investicije utrošene energije’ (EROI) kao na ključni indikator prelaska u novo doba teško dobijene energije. EROI je jednostavno srazmera koja meri koliko energije trošimo da bismo proizveli još energije.

„Tokom prošlog veka, sve što smo morali da radimo je bilo da samo ispumpavamo sve više nafte iz tla“, kažu Hol i Klitgar. Pre više decenija, fosilna goriva su imala veoma visoku EROI vrednost – malo energije nam je bilo potrebno da vadimo ogromne količine nafte, gasa i uglja.

Ali kao što sam i ranije izveštavao za Motherboard, ovo više nije slučaj. Sada trošimo sve više i više energije da bismo došli do manjih količina fosilnih goriva. Što znači veće troškove za proizvodnju onoga što nam je potrebno da bi ekonomija funkcionisala. Ta stvar je i dalje u zemlji – milijarde barela, sigurno, dovoljnih da višestruko sprži klimu.

Ali sve je teže i skuplje doći do nje. A ekološki troškovi za taj čin su u dramatičnom porastu, kao što smo mogli da vidimo ovog leta, tokom globalnog talasa vrućine.

Kapitalistička tržišta ove troškove ne priznaju. Oni se bukvalno ne mogu videti u preovlađujućim ekonomskim modelima.

„Suočeni smo sa vidom kapitalizma koji je stavio fokus na maksimizaciju kratkoročnog profita, sa malo ili nikakvog uočljivog zanimanja za dobrobit društva.“

Ranije u avgustu, milijarder i investitor Džeremi Gratnam – koji je čuven po tome što ume da prozre finansijski mehur od sapunice – objavio je dopunjeno izdanje svoje analize iz aprila 2013, ’Trka naših života’.

Novi rad, ’Revizija trke naših života’ daje žestuku osudu saučesništva savremenog kapitalizma u ekološkoj krizi. Gratnamova presuda je da „Kapitalizam i mejnstrim ekonomija jednostavno ne mogu da se izbore sa ovim problemima“, poglavito sa sistematskim uništavanjem planetarnih ekoloških sistema i prirodnih resursa:

„Troškovi nadomešćivanja bakra, fosfata, nafte, zemlje – i tako dalje – koje koristimo se uopšte ni ne uzimaju u razmatranje. Da se uzimaju, vrlo verovatno bismo videli da poslednjih 10 do 20 godina (barem u razvijenom svetu) uopšte i nije bilo profita i povećanja zarada, već obrnuto“, napisao je on.

Napori da se izračunaju ovi takozvani „ekstreni troškovi“ tako što će se izračunati njihovi stvarni troškovi su bili dobronamerni, ali su imali zanemarljiv uticaj na to kako kapitalistička tržišta zapravo funkcionišu.

Ukratko, prema Gratnamu, „Suočeni smo sa vidom kapitalizma koji je stavio fokus na maksimizaciju kratkoročnog profita, sa malo ili nikakvog uočljivog zanimanja za dobrobit društva“.

Ipak, i pored svog njegovog predznanja i kritičkih osvrta, Gratnamu je promakao najosnovniji faktor u velikom raspletu u kome se trenutno nalazimo: prelazak na budućnost sa niskim nivoom EROI, u kojoj jednostavno nećemo moći da crpimo iste nivoe energije i materijalnih resursa kao što smo to mogli pre više decenija.

Mnogi stručnjaci veruju da smo prevazišli kapitalizam, ali se ne slažu oko toga kakav će biti krajnji ishod. U svojoj knjizi Postkapitalizam: vodič za našu budućnost, britanski ekonomski novinar Pol Mejson teoretiše da informaciona tehnologija utire put za način za emancipaciju rada, smanjivanjem troškova proizvodnje znanja – i potencijalno drugih vidova proizvodnje koji će preći na veštačku inteligenciju, blokčejn, i tako dalje – bukvalno na nulu. S toga, kaže ući ćemo u utopijsko ’postkapitalističko’ doba masovnog izobilja, bez sistema cena i pravila kapitalizma.

Sve to zvuči lepo i krasno, ali Mejson potpuno ignoriše kolosalnu ekponencijalno rastuću fizičku strukturu ’interneta stvari’. Njegov digitalni ustanak je projektovan da doveka konzumira ogromne količine enerigije (skoro petine električne energije na globalnom nivou, do 2025.), i do 2040. će biti zaslužan je 14 procenata globalne emisije ugljenika.

Put ka novom ekonomskom operativnom sistemu

S toga, većina posmatrača nema predstavu o biofizičkim činjenicama koje su istaknute u pripremnom radu koje je naručio generalni sekretar UN – da je pokretačka snaga tranzicije u potskapitalizam opadanje onoga što je u startu omogućilo ’beskrajni rast kapitalizma’: jeftinih izvora energije kojih ima u izobilju.

Izveštaj o globalnom održivom razvoju UN sačinjava nezavisna grupa naučnika (IGS), koju je postavio generalni sektretar UN. IGS podržava čitav niz agencija UN, uključujući Sekretarijat UN, Obrazovnu, naučnu i kulturnu organizaciju UN, Program za životnu sredinu UN, Razvojni program UN, Konferencija UN o trgovini i razvoju, kao i Svetska banka.

Ovaj dokument, čiji je koautor dr Jervensivu, zajedno sa ostatkom BIOS tima, angažovan je od IGS-a UN posebno zbog informacija za poglavlje ’Transformacija: ekonomija’. Traženi dokumenti se koriste kao osnova za GSDR, ali ono što će završiti u konačnom izveštaju neće biti poznato dok sledeće godine ne bude objavljen.

„Nijedan široko primenljiv ekonomski model nije razvijen posebno za nastupajuće doba.“

Generalno, u dokumentu se tvrdi da smo ušli u nov, nepredvidljivi prostor bez presedana, u kome konvencijalni ekonomski modeli nemaju odgovore. Dok spori ekonomski razvoj gura dalje, centralne banke su pribegle negativnim kamatnim stopama i kupovini ogromnih količina javnih dugova, da naše ekonomije ne bi posustale. Ali šta će se dogoditi kada se ove mere iscrpe? Vladama i bankarima ponestaje opcija.

„Može se sa sigurnošću reći da nijedan široko primenljiv ekonomski model nije razvijen posebno za nastupajuće doba“, pišu finski naučnici.

Pošto su otkrili jaz, postavili su temelje prilika za tranziciju.

U budućnosti sa niskim EROI, jednostavno moramo da prihvatimo bolnu činjenicu da nećemo biti u stanju da održimo trenutne nivoe ekonomskog rasta. „Dostići sadašnje ili buduće nivoe energije potrebne za nekoliko narednih decenija, sa rešenjima za manju emisiju gasova, biće ekstremno teško, ako ne i nemoguće“, zaključuje se u dokumentu. Ekonomska tranzicija mora da uključuje napore da se „smanji ukupna potrošnja energije“.

Ključne oblasti da se ovo postigne uključuju transport, hranu i građevinu. Gradsko planiranje mora će da se adaptira na promociju pešačenja i vožnje bicikla, na prelazak na javni prevoz, kao i na elektrifikaciju transporta. Domovi i radna mesta će postati povezaniji i lokalizovaniji. U međuvremenu, međunarodni brodski i avionski saobraćaj mogu da nastave da rastu po trenutnim stopama.

Fokus građevinske industrije na proizvodnju zasnovanu na intenzivnom trošenju energije, kojom dominiraju beton i čelik, mora da se prebaci na alternativne materijale. BIOS-ov dokument preporučuje povratak na dugotrajne drvene građevine, što može da pomogne da se ugljenik skladišti, ali i druge opcije, kao što je bio-masa, bi mogle da budu efikasne.

Ali kapitalistička tržišta neće biti u stanju da obezbede potrebne promene – moraće da uskoče vlasti, i institucije će morati aktivno da oblikuju tržišta da bi ih uskladili sa ciljevima ljudskog opstanka. Trenutno se ovo ne čini preterano verovatnim. Ali u dokumentu se tvrdi da bez obzira na sve, promena dolazi.

Da li će sistem koji će se izroditi i dalje sadržati neki oblik kapitalizma će na kraju biti samo čisto semantičko pitanje. To zavisi od toga kako definišete kapitalizam.

„Kapitalizam u takvoj situaciji nije kao naš sadašnji kapitalizam“, kaže Jervensivu. „Ekonomske aktivnosti treba da pokreće smisao – održavanje jednakih mogućnosti za dobar život, uz dramatično smanjenje emisije gasova – a ne profit, a smisao mora da bude politički, kolektivno osmišljen. Pa, mislim da je ovo najizgledniji slučaj, u smislu savremene države i institucija tržišta. Međutim, to ne može da se dogodi bez značajne promene načina u ekonomsko-političkom razmišljanju“.

Više na VICE
Vice Channels