Holivud je izneverio muške žrtve seksualnog uznemiravanja

Lili Tomlin je još 1980. u ulozi Vajolet Njusted svom navalentnom šefu seksisti Frenklinu Hartu Mlađem rekla „Kao vaša koleginica, očekujem da se prema meni ponašate DOSTOJANSTVENO i RAVNOPRAVNO, i SA POŠTOVANJEM!“ U to vreme bilo je prilično radikalno videti ženu u ulozi stereotipno pokorne sekretarice kako se suprotstavlja muškom rukovodiocu. Što je još važnije, ta scena ulila je snagu ženama u publici.

Film „Od devet do pet“ uverljivo je prikazao toksično radno okruženje kojim su dominirali muškarci, kao i tačku u kojoj žena više ne može ni da razmišlja o tome da li će sačuvati posao. Dramatična reakcija upućena agresorima je ono što deo publike – onaj deo izložen seksizmu na svom poslu – želi da vidi i sa čim se poistovećuje. Upravo zato treba slaviti „uzbunjivačice“ koje su se ujedinile kako bi na videlo iznele ružno stanje koje se godinama održava u Holivudu a i šire.

Taj film takođe je interesantan u današnjem kontekstu, kad se setimo svih drugih medijskih prikaza dominantnih muškaraca i podređenih žena. Pitam se gde su takvi prikazi za muškarce izložene seksualnom uznemiravanju? Ovo pitane trebalo bi razmotriti danas kada tužba Terija Kruza protiv WME agenta po imenu Adam Venit još uvek tapka u mestu. (Kruz ga je optužio za seksualno napastvovanje.)

Primer koji mi prvi pada na pamet je komedija „Kako se rešiti šefa“ iz 2011., u kojoj zaposleni pokušavaju da se osvete šefovima. Dejla (Čarli Dej) agresivno spopada njegova šefica Dr Haris (Dženifer Aniston), čak jednom prilikom pokušava da ga drogira, ali to nam se predstavlja u šaljivom kontekstu. Za razliku od druge dvojica protagonista, Dejlov slučaj trebalo bi da je ironičan, ne očekuje se od gledalaca da ga sažaljevaju – kako može da bude seksualno uznemiravanje ako se žena poput Aniston nudi muškarcu poput Deja?

Filmovi i televizija sugerišu nam da treba osuditi seksualno zlostavljanje dečaka, bilo da su počinioci sveštenici, roditelji, ili druge odrasle osobe (primeri su Ray Donovan, Doubt, Spotlight, Red Hook Summer, Antwone Fisher, itd.) Ali kad su žrtve odrasli muškarci, kao da se okleva. Ti slučajevi se ili zanemaruju ili ismevaju.

Nedavno nam je TV dramedija pod naslovom Search Party, između ostalog, ponudila priču o reporteru Džulijanu (Brendon Majkl Hol) kome nedolične SMS poruke šefica političarka Meri Ferguson (Džej Smit Kameron). Džulijana to opterećuje, ali kad pokuša da joj skrene pažnju na to, Mari odbacuje njegove pritužbe i manipuliše njim kako bi ga dodatno sludela. Što je još gore, kad se on požali svojoj prijateljici Dori (Alija Šoket), ona misli samo o tome kako da situaciju upotrebi u svoju korist. Iako se čitava serija bavi kritikom narcisoidnog ponašanja mladih, imam utisak da se propušta dobra prilika svođenjem ove priče na nebitan podzaplet.

Baš kao što je potrebno ozbiljno se pozabaviti neprimerenim seksualnim ponašanjem svih polova u Holivudu, ne bi se smele zanemariti ni fiktivne priče koje Holivud nudi odnosno ne nudi kad su u pitanju muške žrtve seksualnog zlostavljanja. Nadajmo se da će ovo pitanje ostati u javnom diskursu, da će mu se sa vremenom pripisati težina kakvu zaslužuje, kao i da će autori naći pravi način da se obrati svojoj novonastaloj publici – zapitanoj, samosvesnoj, spremnoj da se požali na sve holivudske standarde. Ovi prikazi deo su našeg kulturnog miljea. Potrebno je omogućiti nam da se u njima prepoznamo, jer sve njih inspiriše stvarnost u kojoj danas živimo.

Pratite Candice Frederick na Twitter-u.

JOŠ NA VICE.COM:

Sve gadosti koje je Harvi Vajnstin navodno radio u Miramaksu

Odgovorila sam muškarcima koji me seksualno uznemiravaju na Instagramu

Zavisnost nije izgovor za seksualne napade