Reklame
porođaj

Porodio sam ženu na letu do Njujorka

Imam 27 godina i nisam akušer/ginekolog.

pisao Susan Rinkunas
29 Januar 2018, 7:00am

Sij Hemal, Toyin Ogundipe, i beba Džejk. Fotografija je vlasništvo Klivlend klinike

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Sedamnaestog decembra sam se vraćao kući sa venčanja jednog prijatelja. Već sam iz Nju Delhija doleteo do Pariza, i bio sam na letu Er Fransa od Pariza do Njujorka (Sa aerodroma Džej-Ef-Kej je trebalo da uhvatim let do Klivlenda, u Ohaju, gde sam na drugoj godini stažiranja na urološkom odeljenju Klivlendske Klinike. Imam 27 godina.)

Sedeo sam u ekonomskoj klasi, noseći jaknu Klivlendske klinike, a žena koja je sedela pored mene me je pitala, „O, ti radiš na Klivlendskoj klinici? Ja sam pedijatrica, ali sada sam sa Lekarima bez granica i radim u Senegalu“. Ona se zove Suzan Šeperd, i takođe radi za ALIMA, Alijansu za međunarodnu medicinsku akciju. To je baš bila podudarnost.

Bio sam negde na polovini filma Neželjene posledice, i naručio sam čašu šampanjca, zato što mi je cilj bio da spavam tokom leta. Mislio sam da popijem piće i zadremam. Onda su na francuskom objavili da im je potreban lekar.

Žena koja je tražila medicinsku pomoć, Tojin Ogundipe, je rekla da je počela da oseća bolove u stomaku koji su joj se peli uz kičmu. Bila je pokrivena ćebetom, pa mi je prva pomisao bila da ima kamen u bubregu. Ja se bavim urologijom, pa je to ono što mi prvo padne na pamet kada neko kaže da ga boli sa strane.

Onda je smakla ćebe i rekla mi da je trudna. U tom trenutku sam shvatio da možda ima kontrakcije.

Bila je u devetom mesecu, pred sam termin porođaja, pa mi nije jasno kako su joj dozvolili da leti avionom. Letela je iz Nigerije, pa su joj možda tamo odobrili da krene na put, ali ne znam da li je bilo ikakvih olakšavajućih okolnosti zbog kojih joj je bilo dozvoljeno da leti za Sjedinjene Države.

Obavio sam sedam porođaja tokom studija medicine u Vejk Forestu, pa sam znao šta treba da radim. Ispričao sam doktorki Šeperd šta se događa i rekao stjuardesi, „Moramo da je pregledamo; hajde da je prebacimo u prvu klasu“. Tamo jedva da je bilo ikoga.

Morao sam da joj obezbedim više privatnosti, pre svega, a ako dođe do nekih komplikacija, nismo želeli da imamo bilo kakva ograničenja, po pitanju prostora. Očekivao sam najgore, što bi se i dogodilo, da je krvarila, ili doživela srčani udar – ako se dogodi nešto veoma retko ali loše, biće nam potreban prostor. A morali smo da je premestimo i zbog toga što mora da se održi mir na letu, zar ne?

Uzeli smo posteljinu koje je bilo u avionu i stavili je pod ženu. Skinuli smo je i obukli joj improvizovanu spavaćicu. Onda sam ja obukao sterilni mantil iz medicinskog kompleta u avionu, i stavio rukavice i masku.

U pozadini: Sidž Hemal u mantilu i sa maskom, i Suzan Šeperd sa naočarima. Vlasništvo Klivlendske Klinike

Onda smo se podelili poslove i ovladali situacijom. Ja sam prikačio infuziju, a dr Šeperd joj je izmerila krvni pritisak. Kabinsko osoblje se staralo o njenoj ćerki Ejmi, koja je putovala sa njom. Imala je četiri godine.

U roku od sat vremena, Tojinine kontrakcije su se sa svakih deset minuta ubrzale na svaka dva minuta. Isprva je naš cilj bio da je odvedemo na najbliže mesto na kome može da dobije medicinsku negu, što bi značilo da avion mora da sledi na Azorska ostrva, usred Atlantika. Nisam očekivao da ću obaviti porođaj u avionu, ali njene kontrakcije su postale sve učestalije, i pukao joj je vodenjak; počela je da se porađa. Nije bilo svrhe skrenuti avion sa puta.

Posle oko 30 minuta napinjanja, rodila je dečaka i nazvala ga Džejk. Izvadili smo placentu i smestili je u posudu... delovala je kao prostirka umotana u celofan. Hirurškim kleštima i uzicom smo stegli pupčanu vrpcu, a onda je presekli makazama, sve iz medicinskog kompleta.

Džejk je delovao zdravo i počeo je da sisa. Dr Šeperd je obavila Apgar test [brzi test za procenu bebinog stanja] odmah nakon što se beba rodila, pa je bilo sjajno što je bila tu i pomogla joj da počne da sisa.

Na glavicu smo mu stavili čarapu, umesto kapice za bebe. Uzeli smo je iz kompleta za putnike prve klase. Beba je bila toliko sićušna, da joj je bila taman.

Beba Džejk. Fotografija: vlasništvo Klivlendske Klinike

Mama jeste malo krvarila kada je izašla placenta, ali smo krvarenje jednostavno zaustavili pritiskom. Srećom, bilo je u redu, ali poželeo sam da u kompletu ima i pribora za zašivanje rana, za svaki slučaj. Mama i beba su bili odvedeni u bolnički medicinski centar Jamajka u Njujorku, i bilo im je dobro.

Kada sam se vratio na posao, kolege su me pitale, ’Jesi li siguran da si specijalizovao pravu stvar’? Ali ja volim urologiju, to je ono u čemu uživam.

Na našem medinskom fakultetu smo stekli veoma dobro praktično znanje, a na Klivlendskoj klinici stekneš odgovarajuće analitičke veštine da stvarno promisliš o situaciji i očekuješ najgore. Ovo je bilo divno iskustvo, i uz božju milost, uspeli smo da obavimo porođaj. Veoma sam zahvalan doktorki Šeperd i izuzetnoj posadi.

Amerika i ceo svet su sada toliko polarizovani, ali na 10 hiljada metara visine, svi smo se udružili, različitog porekla, različitih sudbina – Francuzi, Amerikanci, Indijci – ujedinjeni u jednom cilju, da pomognemo toj ženi. To samo pokazuje da možemo da se udružimo u miru i harmoniji, kao ljudska bića. To mi se na neki način razdanilo par nedelja kasnije.

Er Frans mi je poslao vaučer za putovanje i bocu šampanjca, jer nikada nisam dobio svoju čašu za vreme leta. Još ga nisam popio. Selim se u novu kuću u centru, pa čekam da je svečano otvorim tim šampanjcem, zato što je mnogo dobar.

Nakon što su se pojavile vesti o tome, Fejsbuk mi je bio preplavljen komentarima ljudi sa kojima nisam bio u kontaktu još od srednje škole. Stižu mi poruke od ljudi sa kojima se nisam čuo godinama. Nisam očekivao da će to postati ovako viralno.

JOŠ NA VICE.COM:

Porođajna noćna mora Serene Vilijams dobro je poznata crnim ženama

Dranje, inkubatori, epidural: Iskrene priče mladih Beograđanki o porođajima

Na koji način doktori krše granice u salama za porođaj