U izmaglici vibrirajućeg asfalta na prijatnih plus 49 stepeni nismo sigurni da li je ono što vidimo halucinacija ili stvarnost, dok se polako topimo i postajemo jedno sa podlogom. Skrolujemo na Fejsu i Instagramu i gledamo te prokletnike koji su na moru, a maštamo o našem putovanju negde, bilo gde.Čak ni oni najorganizovaniji dok maštaju o svom odmoru, ako su uopšte srećnici da imaju posao, ili dovoljno keša da negde odu, u toj slici sigurno nemaju šta će sve da ponesu na taj odmor. U njihovoj slici je miris mleka za sunčanje, ležaljka (koja nije 120 evra na dan), jedna kafa na plaži (da se izbegne plaćanje suncobrana) i zvuk talasa dok donose morsku travu na obalu.
Reklame
E a onda se iz tog zena, nekih 15 dana pred put pretvorimo u anksiozna čudovišta. Visimo na telefonu sa roditeljima da ih pitamo šta da obavezno ponesemo i dopisujemo se sa saputnicima, šerujući liste ko će šta da nosi, da se ne bismo ponavljali, jer zašto bismo svi četvoro koji delimo apartman nosili ono sranje protiv komaraca što se gura u struju. U celom tom ludilu i panici, skoro uvek zaboravimo nešto i onda dok sedimo u busu i avionu se užasno nerviramo, dok ne shvatimo čim stignemo da je najvažnija stvar koju treba da ponesemo peškir. A i to svuda možemo da kupimo.Jedino veće nerviranje od tog što nismo poneli je ono zbog neke suvišne stvari i o tome razmišljamo dok vučemo kofer i dodatne prepune torbe dok spujemo i menjamo terminal ili trčimo pretovareni ka busu. Naravno da svaki put lažemo kako je to poslednji put da smo poneli toliko stvari, ali možda nije loše uzeti u razmatranje šta je to što bismo sigurno mogli da preskočimo. Neki iskusni putnici nabrojali su nam koje su to sve stvari koje su se zajebali što su poneli.
Sa sobom uvek vučem gomiletinu nepotrebnih stvari. Naročito garderobe, jer volim da i kada sam van kuće imam izbor. Uvek se desi da ponesem više stvari koje mi ne trebaju. Uvek ponesem pet knjiga, a pročitam dve, ili pet pari sandala, a nosim samo jedne. Ali nekako sam navikla, i patim od sindroma gde volim "da mi se nađe". Međutim, pre dve godine sa jednim predmetom sam se žestoko zeznula. Kupila sam prugasti šešir prečnika metar i po (ne preterujem) sa namerom da ga nosim na more jer mi se super slaže uz jedan kupaći. Kasnije se ispostavilo da sam popizdela od njega jer mi je bio kao da sam povela dete sa sobom. Morala sam non-stop da brinem gde je, jer sam jedino u ruci mogla da ga nosim. Bio mi je ogroman teret i opterećenje. Što je najgore, nisam ga ni stavila.Posle mora sam ga zaboravila kod drugarice i nikada ga nisam uzela nazad. Toliko me je iznervirao.
Reklame
Jelena, 33 godine
Definitivno najnepotrebnija stvar koju sam ponela na jedno letovanje bilo je 30 kondoma. Dečko i ja smo jedva čekali to more i ja sam tako optimistično, nadajući se rasplamsavanju strasti ponela zalihe kondoma, za svaku priliku. Pošto smo se mnogo ložili na more, a menstruacija je najveći ubica zabave na letovanju, pila sam hormone da bih je odložila. Pošto, naravno svako bombardovanje hormonima utiče na raspoloženje, na mene je uticalo tako da sam već drugog dana bila preosetljiva i raspoložena samo za svađu, a za seks nikako. Skoro celo letovanje prošlo je u ljutnji, a kondomi su ostali na dnu kofera neraspakovani.
Nemanja, 30 godina
Meni je pakovanje užasno smaranje i gledam da sve što imam zbudžim u jedan veći ranac koji imam skoro deset godina, bilo da idem negde na vikend ili na deset dana. Kad idem na letovanje, mrzi me da nosim patike, nego samo u papučama idem, gaća ponesem možda dva komada, ionako na moru retko nosim gaće ispod šorca. Jednom sam se zajebao i poneo zvučnike, jer sam tripovao da kad budem u sobi da ću da slušam muziku. Naravno, da nisam ni bio u sobi, osim kad sam spavao i ostali su u kesi pored stola sve vreme. I onda sam tek kad sam stigao kući shvatio da sam ih zaboravio u sobi.
Fotografija: Maša Milutinović
Aleksandra, 42 godine
Moj prtljag za more izgleda otprilike kao da bežim od kuće - pet majica, pet pari gaća, pet šorceva, japanke i eventualno par čarapa i neki džemper, jer mi garderoba služi samo da stignem i vratim se sa vode.E onda me je jedna drugarica iskritikovala i rekla da moram da imam bar nešto u čemu bih mogla da uđem u restoran, kafić, šta god i tako sad godinama pakujem nekakvu haljinu ili suknju i sandale i nikad ih ne iskoristim.
Reklame
Jelena, 34 godine
Mislim da mi nikada ništa nije zafalilo na putu, jer sam poznata po tome da teglim apsolutno sve što mi padne na pamet, bilo da putujem na dva ili 15 dana. U ekipi me zovu Jeka-apoteka, jer nosim kompletnu kućnu apoteku na more, a za lekove protiv bolova volim da imam izbor. Uvek preteram sa knjigama, jer svaki put mislim da ću ovaj put uspeti da pročitam šta sam zamislila, a to je obično za deset dana više od 12 knjiga, ili za pet dana više od osam. Ipak, omiljena stvar koju redovno nosim, a nikad ne "upotrebim" su galete. To mi je navika sto godina u nazad da svaki put nosim a nijedan jedini put ih nisam jela, ali ih uvek uvalim nekome, ljudi se obraduju.
Nikola, 40 godina
Lista onoga što uvek nosim sa sobom je predugačka. Iz prostog razloga što skoro svuda idem kolima i onda mi je gepek pun svega i svačega, uglavnom nepotrebnog. Od te gomile ipak bih možda izdvojio vijetnamku koja mi zauzima dosta mesta, a koju ne vadim iz gepeka godinama, jer mi je jednom, pre sto godina poslužila na moru kad je naglo mnogo zahladnelo. Sada me nervira svaki put kad nešto hoću da ubacim u gepek, ali kao, tripujem se za ne daj bože da je imam, potpuno svestan da je nepotrebna.
