Kako da se izborimo sa kretenima na društvenim mrežama

Pre neki dan sam videla u jednoj Fejsbuk grupi sa preko 60 hiljada članova da devojka pita šta da radi pošto je neki kreten proganja i uznemirava na Instagramu. Lik stalno pravi nove profile sa kojih joj šalje svoje gole fotke i montaže sebe kako ima seks sa njom. Većina komentara bila je u fazonu da treba da ga blokira, da se „zaključa", a neki su joj rekli i da obriše svoj profil. Zaista??? Jako sam se razbesnela i jedva iskulirala da ne napišem „je l' treba da nestane sa lice zemlje da ne bi svojim postojanjem nekog provocirala", jer je očigledno za gomilu kretena koji seksualno uznemiravaju žene na internetu to dovoljno – da one postoje.

I dok su mnogi muškarci usavršili svoje maltretiranje žena onlajn, postoje i neke žene koje su usavršile načine kako da izađu na kraj sa takvim kretenima. Jedna od njih je i Linea Kleson, ima 25 godina, jedna je od najboljih švedskih rukometašica, studentkinja prava, feministička aktivistkinja, angažovana u pomoći izbeglicama, kao i za prava životinja. Linea je došla u Beograd na BeFem Letnje Feminističke Igre da predstavi svoj projekat Assholes online koji je Instagram nalog sa skoro 220 hiljada pratilaca na kome redovno dokumentuje kako nervira, svojim odgovorima, najčešće kroz humor, idiote koji je redovno seksualno uznemiravaju na društvenim mrežama.

Već u prvih sat vremena u Begradu, dok šetamo Knez Mihajlovom, svi je gledaju, i ona me pita da li joj se čini da svi bulje u nju. Pošto je prelepa, visoka devojka, šarene kose i izgleda za koji se vidi da nije odavde, a najviše zbog toga što na 18 stepeni šeta u šorcu i majici bez rukava, jer vikinška krv, da, gotovo je sigurno da ljudi blenu. Malo kasnije, neki stariji lik je odmerava i kaže „Hello". Ja joj se izvinjavam zbog toga, a ona kaže da je navikla, i nastavlja razgovor sa mnom dok idemo ka Kalemegdanu. Kaže da joj je već neko napisao u komentaru na post da dolazi u Srbiju da se nada da će tamo da "dobije šta zaslužuje" jer "tamo ne tolerišu feminizam".

VICE: Da li je u Švedskoj uobičajeno da su poznati ljudi uključeni na ovakav način u aktivizam?

Linea Kleson: Uglavnom nisu, ali sigurna sam da su sve poznate žene seksualno uznemiravane onlajn. To je deo toga kad si prisutna u javnom prostoru, koji muškarci ne mogu da iskuse.

Da li se sećaš kada su te prvi put seksualno uznemiravali na internetu?

Prvi put je to bilo kada sam uopšte počela da koristim internet, kad sam imala oko 10, 11 godina. Tako je bilo i mojim drugaricama, nisam bila javna ličnost, bila sam dete. Dobijala sam slike kita, muškarci su mi tražili da im šalje gole slike, to nije imalo veze sa mnom, važilo je za mnoge moje drugarice. Kasnije sam dobila „više pažnje" zbog svoje sportske karijere, zbog rukometa, i kako sam bila prisutnija u medijima, tako je rastao i broj poruka koje su mi stizale u inboks u kojima su me muškarci seksualno zlostavljali.

Kako si se prvi put osećala kad si dobijala poruke kao devojčica?

Bila sam uplašena, osećala sam se odvratno i bila sam zbunjena, jer kad imaš deset godina, barem ja, ne vidiš sebe kao nekoga sa kim bi trebalo da se ima seks. Bila sam mnogo mlada da bih sve to razumela. Kad imaš 15 godina možeš da shvatiš da te neki muškarci gledaju na taj način. Ali kao klinka nisam imala pojma zašto je to tako. Zbog takvih stvari morala sam da odrastem ranije nego što bi trebalo.

Pogledajte film: Mukotrpna borba protiv osvetničke pornografije

Vi imate seksualno obrazovanje, da li se takve stvari pominju na predavanjima?

Ne, na tim predavanjima najviše se uči o tome kako da se čuvaš od trudnoće, uglavnom osnovne stvari. Ima dosta mesta za unapređenje seksualnog obrazovanja u Švedskoj.

Kada si se osetila dovoljno osnaženo da preuzmeš kontrolu i da počneš da deluješ?

Mislim da sam celog života bila osoba koja se bori, koja odgovara, koja uzvraća udarac. Najvažnija stvar na svetu mi je da branim druge i da se zauzmem za njih.

Da li ti se devojke obraćaju za savet kad njih uznemiravaju i šta im kažeš?

Da, obraćaju mi se često. Kažem im da rade šta god da jebeno osećaju da treba da rade u tom trenutku. Svi se borimo na razne načine. I kada ste neko ko je preživeo silovanje, ili neko drugo nasilje, morate da nađete neki svoj način kako da se osećate snažnije, ne može neko drugi da vam kaže šta da radite, jer to možda ne radi za vas. Za mene je način borbe da uzvraćam udarac, da pričam majkama onih koji me maltretiraju šta njihovi sinovi rade, da im postujem njihove slike kita na zid – to je moj način. Zbog toga se osećam snažnije. Za neku drugu devojku je možda način da ih blokiraju, da ih prijave policiji. Nema jednog pravog načina. Ono što je najvažnije, i šta govorim devojkama je da ne razmišljaju da je problem u njima, da ne moraju da se promene. Oni koji ih povređuju su ti koji treba da se medaju.

Videla sam u jednom postu da si tipu rekla da si poslala svim njegovim Fejsbuk prijateljima ono što je napisao. Kako to da se oni zbog toga iznerviraju, zar ne stoje iza toga što su napisali?

To je najviše zbog tog stava „boys will be boys", da njihova ponašanja nemaju posledice. Kad smo devojčice pričaju nam „o, on je dečak, čupa te za kosu zato što mu se sviđaš", „vuče ti brus/hvata te za dupe, zato što mu se sviđaš". Kad odrastemo očekuje se da kao žene te stvari ignorišemo ili da ih shvatimo kao kompiment. Kad nas to uče, uče nas da muškarci ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje. Znam da to nije tačno, jer znam gomilu fenomenalnih muškaraca, koji nisu takvi. Mislim da je uvredljivo za muškarce, podjednako kao i za žene, da smatramo da ako vide ženu u kratkoj suknji, ne mogu da se uzdrže da je ne siluju. Muškarci nisu životinje.

Da li misliš da društvene mreže pomažu u aktivizmu, da možeš da budeš kreativnija, da se više zabavljaš?

Definitivno. Možeš bolje da se povežeš sa određenim grupama, ali takođe, bitno je i da imaš podršku kad je sve protiv tebe. Kad ti prete, kad si uplašena, kada nestaje nada, važno je da imaš mreža podrške.

Kako imaš toliko strpljenja da se sa likovima raspravljaš?

Pa zabavno mi je to, hahaha. Volim da ih ismevam, da ih ložim, kad bacam rime na ono što pišu, a da oni ni ne provale. Zabavno je to što oni žele da me maltretiraju, a onda sam ja ta koja preuzima kontrolu i koja odlučuje u kom pravcu će da ide priča. Tako vraćam moć i snagu i to mi je važno.

A to nije nešto što očekuju?

Nije uopšte. Oni su navikli da šalju sranja, a da ih ljudi ignorišu ili da ih blokiraju. Uglavnom im ljudi ne odgovaraju, posebno ne na taj način da im se podsmevaju ili da ih navlače i da preokreću situaciju.

Daj mi nekoliko primera kako to ide.

Bio je jedan lik, na primer, koji mi je rekao „da sam ti sin, želeo bi da me podojiš", a ja sam mu odgovorila „da sam ti majka, abortirala bih te". Nekad im uopšte ne odgovaram na maltretiranje, nego im ispravljam pravopis. To je baš zabavno! Jer što se više nerviraju, to više grešaka u kucanju prave, haha. Kad mi šalju slike svoje kite, onda im to postujem na njihov zid.

I da li njihovi prijatelji na Fejsbuku reaguju?

Da, uglavnom su šokirani. Znaš, svi znaju žrtve silovanja, ali ne znaju silovatelje. Tako je i sa seksualnim uznemiravanjem. Znam puno žena koje su ga doživele, ali ne znam nijednog muškarca koji to radi. O tome se ne priča i onda mislimo da su to neke tamo osobe. Ovako saznamo da su to ljudi oko nas i da je to mnogo češće nego što se čini.

Da li postoje neki tipovi muškaraca koji zlostavljaju na internetu?

Da ima ih raznih. Postoje oni koji ti odmah u prvoj poruci pošalju „želim da te jebem u dupe". Onda imaš one koji znaju da se bavim feminizmom i protiv rasizma i koji mi šalju pretnje „ako ne umukneš, ubićemo te", uvek neko nasilje, to je više da bi me ućutkali, na prvom mestu zato što sam aktivistkinja, a posle zato što sam žena. Postoje oni koji su „fini momci", koji misle o sebi da su fini, koji počnu „hej, ćao, mislim da si okej osoba, voleo bih da se upoznamo", i onda kad im ne odgovorim ili ih odbijem kažu „kurvo, pičko". Postoje i oni jezivi, koji mi redovno pišu „dobra fotka", „lepo izgledaš", recimo jednom nedeljno, ili jednom mesečno, a nikad im nisam odgovorila. Ima jedan lik koji to radi već deset godina, šalje mi „volim te", „nedostaješ mi". Nema direktnih pretnjih, ali je vrlo jezivo, ne znam da li su gori od onih koji prete nasiljem, jer možeš da se osećaš vrlo uplašeno kad neko tako uporno pokušava da komunicira.

U Srbiji je od skoro na snazi nov zakon o uznemiravanju, koji pokriva i ono onlajn. Kakva je situacija u Švedskoj, čemu da se nadamo?

Pa nije baš najbolje. Možda je to baš razlog zašto radim ovo šta radim. Nema baš velikog uspeha, pa sam morala sama da se izborim za sebe.

I šta je od toga najuspešnije, šta preporučuješ?

Kao što sam rekla, svako treba da radi šta god mu padne na pamet – da šalje poruke njihovoj majci, devojci, da postuje na njegov zid. Reci mu da se nosi, podsmevaj mu se, ili ga ignoriši, prijavi, na Fejsbuku, Instagramu moguće je da prijaviš ovako ponašanje, nekad prođe prijava, nekad ne. Naravno, možete da prijaviti i policiji, ako će da vam znači. Mislim da je najvažnije da imate nekog od poverenja kome možette da ispičate šta se dešava, da vam bude podrška – roditelji, drugarice. Samo da devojke ne misle da je njihova greška, jer sigurno nije. Ja imam slike u bikiniju, i to ne znači da sam ja kriva zato što me neko maltretira.

Šta kaže švedska javnost zbog toga kako se boriš sa kretenima?

Uglavnom su na mojoj strani. Postoje oni koji misle da sam previše zla, a ja samo mislim da je to samoodbrana. Zovu me buntovnicom, zato što to što radim je na ivici zakona, kad postujem njihov dikpik na zid, ali studiram prava, pa znam šta sve mogu da budu posledice. Devojke mi stalno pišu da im je moje delovanje pomoglo da se bolje osećaju, da prekinu vezu ili otkače nekog ko ih je duže vreme uznemiravao. I to je ono što me najviše ispunjeva, zbog čega se bavim ovim.

Još na VICE.com:

Udvaranje ili uznemiravanje žena - nova krivična dela u Srbiji

Bizarne poruke napaljenih muškaraca seks kolumnistkinjama

Ispravljao sam ljudima gramatičke greške na četu i doveo ih do ludila