Reklame
Patriotizam

Zašto smo u panici da će ćirilica da nestane?

Ako želimo da verujemo internet komentarima, ćirilica je toliko oslabljena da slova kreću sama da se brišu iz bukvara.

pisao Uroš Dimitrijević
07 Jun 2017, 8:20am

Srbi su oduvek bili dobri u očuvanju kulture, tradicije i teritorije, doduše samo na papiru, pa su pripreme novih mera i propisa savršena tehnika za očuvanje ćirilice. Kako pišu Večernje novosti, strategijom razvoja kulture, koja je odnedavno na javnoj raspravi, predviđa se broj olakšica za one koji promovišu ćirilicu, ali i kazne za one koji svesno ili nesvesno odluče da pljunu državi u lice i ogreše se o zakon.

Na primer, Nacrtom izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, predviđeno je da izdavači novina i knjiga koji svoja izdanja štampaju na ćirilici imaju poreske olakšice. A one firme čiji naziv bude odštampan i istaknut na ćirilici, biće stimulisane. Nemam pojma kako, da li novčano ili tapšanjem po ramenu, ali eto, najavljena je njihova stimulacija. Mada mi sve ovo miriše na hipsterski lobi, jer bi u tom slučaju direktnu korist imali lokali sa teglama koji nose naziv Laminat, Česma, Poskok i slično.

U predloženom zakonu je ćirilica određena kao matično pismo, dok latinica ima status pomoćnog pisma. Takođe je preciziran tretman srpskog jezika u javnom životu. Ukoliko bi se sva pravila sledila, najmanje polovina filmova na komercijalnim televizijama bi morala da bude titlovana ćirilicom. Šta je sledeće? Polovina sadržaja na bocama deterdženata biće na ćirilici?

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za "Novosti" da nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti.

Samo, gospodine Vukosavljeviću, zar ćirilica već nije zaštićena postojećim Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama? Prema članu 1. u Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo. Po članu 2 istog zakona, službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama u radu: državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja.

Pa, da, jeste, Vukosavljević to i sam priznaje, ali dodaje da se mladi ljudi uglavnom okreću latinici zbog medija, interneta, logoa svetskih brendova.

Zato se predlaže da i mobilni operateri omoguće podjednaku upotrebu ćirilice komunikaciji, jer trenutno su ćirilične poruke skuplje. Pa dobro, ionako ih šaljete samo za Božić i Uskrs i to u stihu. A ako se dvoumite da li da pošaljete "XD LOL" ili "XД ЛОЛ", treba da izračunate koliko često izražavate emocije na ovaj način i da li vam se isplati da u Viber komunikaciji radite na očuvanju jezika i duhovnog stanja države.

Ono što ljude najviše interesuje, pored toga šta sve možemo da čitamo i gledamo na ćirilici i u 3D-u, jesu pomenute kazne. Za kršenje državnih mera i propisa predviđene su kazne od pet do sto hiljada dinara, dok kao preduzeće možete da napravite ceh od 500 hiljada do milion dinara.

Samo je pitanje da li su ovakve mere stvarno fenomenalan način da se očuva ćirilica. Ćirilica koja, ako želimo da verujemo internet komentarima je toliko oslabljena da slova kreću sama da se brišu iz bukvara.

Fora je u tome što je srpski jezik jedini evropski jezik sa digrafijom. Digrafija podrazumeva upotrebu dva ili više pisma u okviru jednog jezika. Mi konkretno praktikujemo sinhronu digrafiju, što znači da se dva ili više pisma koristi istovremeno. Oba pisma učimo u školi, a eto, ćirilicu čak i službeno koristimo, što znači da nam se, u najmanju ruku, sva dokumenta koja dokazuju da smo živa bića, štampaju na ćirilici.

Zašto onda toliko paničimo da će ćirilica prosto nestati? Da li treba da strahujemo da jezik i pismo tek tako mogu da iščeznuti?

Imamo primer hebrejskog jezika koji nekoliko stotina godina niko nije koristio u svakodnevnom govoru i niko ga nije smatrao maternjim. Tako je bilo sve do početka 20. veka kada je novinar i leksikograf Ilajzer Ben Jehuda rešio da obnovi hebrejski jezik. Čovek je išao toliko daleko da je izolovao klinca kako bi sa njim govorio samo hebrejski. Čak je i ispizdeo na ženu kada je čuo da peva detetu ruske pesme. Ali kako se hebrejski dugo nije koristio, nije imao reči za voz, prugu, telefon i ostala sranja koja su došla nakon pojave pergamenta, pa je Ben Jehuda morao da smišlja nove. Njegov sin je prva osoba kome je moderni hebrejski bio maternji jezik.

Samo što mislim da mi nismo toliko zaglavili sa ćirilicom. Ljudi još uvek znaju da je čitaju, postoji tona štampanih stvari, a eto, marketinški eksperti misle da je baš strava ako naziv lokala smestite u teglu i ispišete ga ćirilicom.

A dizajnere ostavite na miru i pustite da prave logo kakav hoće.

Još na VICE.com:

Hrvati, Srbi, Crnogorci: Koje bismo reči iz jezika voleli da uzmemo jedni drugima

Pismo 20 godina mlađem sebi

Tražili smo od ljudi da nam pokažu svoja stara ljubavna pisma