Reklame
Ekologija

Pitali smo stručnjaka šta mi možemo da uradimo da smanjimo zagađenje u Srbiji

Kad već država ne radi mnogo.

pisao Jovana Šesterikov
23 Januar 2019, 9:25am

Fotografija: John CameronUnsplash

Kada ste zemlja u tranziciji, poput Srbije, ekologija nije goruće pitanje niti tema koja se često nađe u javnosti. Jer koga interesuje zaštita životne sredine kada sastavlja kraj sa krajem svakog meseca. Međutim, pitanje ekologije je pitanje naše budućnosti, i sve da ostanemo zemlja u tranziciji i narednih 19 godina, sve veći problemi zaštite životne sredine nas neće zaobići. Pogotovo kada smo spremni da menjamo već zaštićenu prirodu zbog mini hidroelektrana, ili ostavljamo opasan otpad na izvolte. Ili kad, kao građani, ne razdvajamo đubre, a i kad ga razdvajamo baš i nemamo gde da ga bacimo, osim u istu kantu.

Sve u svemu ekologija je zadnja rupa na svirali u Srbiji, sete je se na Tviteru s vremena na vreme, kada Gugl pokaže da je vazduh u gradovima previše zagađen, a onda sednu u kola i odvezu se na posao. Ne zato što su bahati, nego zato što se u Srbiji pitanjem zaštite životne sredini ne bavimo kao pojedinci. Zato što nismo edukovani, i zato što nemamo baš ni podršku nadležnih institucija da to postanemo.

I zato smo se mi obratili stručnjaku - Goranu Sekuliću iz Svetske organizacija za prirodu (WWF Srbija) i pitali ga šta MI možemo da učinimo za zaštitu životne sredine i koliko je alarmantno stanje u Srbiji.

- Na sreću nismo još u situaciji da hodamo sa maskama i kolabiramo na ulici od zagađenja, ali se u skoro svim našim većim gradovima redovno beleži prekoračenje graničnih vrednosti zagađenja vazduha, u reke ispuštamo neprečišćene otpadne vode, zatrpani smo otpadom, nemamo razvijen sistem reciklaže, broj obolelih od respiratornih bolesti stalno raste, plodno zemljište u Vojvodini nam ubrzano nestaje usled erozije jer smo posekli sve drvorede i šumarke, preostala prirodna područja vredno zasipamo ski centrima, hotelima, hidroelektranama. Možda je to dovoljno alarmantno - kaže Sekulić.

Sekulić nije optimističan kada je reč o ulozi pojedinca u zaštiti životne sredine u Srbiji. On ističe da u državi u kojoj životna sredina uopšte nije tema, teško da napravi neki značajniji i brz pomak i da kroz svoje delovanje doprinese boljoj životnoj sredini.

- Ne samo da nema kontejnera za selekciju otpada, već i tamo gde ih ima oni se neadekvatno koriste, pa onaj koji pokušava da razvrstava otpad ispada smešan. Još uvek nema dovoljno ljudi koji shvataju potrebu zaštite životne sredine, svest je na niskom nivou pa zbog toga životna sredina nije ni na agendi političara. Zašto da pričaju o tome kada ih niko ni ne pita o tome. Tako da bih rekao da je uloga pojedinca, građana trenutno limitirana. Nažalost, sve češće vidimo i slučajeve da lokalno stanovništvo protestuje protiv nekih projekata koji su štetni po životnu sredinu, ali ne mogu ništa da učine pošto su procesi odlučivanja netransparenti, a među onima koji odlučuju životna sredine se ne smatra nečim što je važno. Rekao bih da je trenutno najvažnija uloga građana da zahtevaju od političara, donosioca odluka da životnu sredinu stave među prioritete. Treba više da insistiramo na svom pravu na zdravu životnu sredinu, da se uključimo u donošenje odluka i javne diskusije.


On izdvaja pet stvari koji svaki građanin može da uradi, kako bi smanjio zagađenje:

1. Izađite negde u prirodu i prošetaje, uživajte u njoj

Na taj način počećete više da je cenite.

2. Pokušajte da smanjite količinu otpada

Izbegavajte pakovanu hranu i slične proizvode.

3. Zauzimanje zelenih površina i izgradnja na njima, mora da vam bude zadnja opcija.

Pogotovo ako živite u gradu. Makar one bile i zanemarljivo male i neugledne.

4. Podržite lokalne inicijative koje se bave održivim turizmom i održivom (organskom) poljoprivredom

Koristite njihove usluge i proizvode. Na taj način pomažemo njih, ali i smanjujemo naš uticaj na prirodu.

5. Učestvujte u javnim diskusijama koje se tiču životne sredine

Na primer na razne planove koji regulišu izgradnju vašoj okolini. Insitirajte da se razmotri uticaj na životnu sredinu, pitajte vaše političke predstavnike koji je njihov program za zaštitu životne sredine.


Iako su ovi saveti korisni, postavlja se pitanje koliko je borba pojedinca efikasna, ako se na planu države ne preduzmu ozbiljnije mere očuvanja životne sredine? Sekulić ističe da je reč o začaranom krugu, "u kome nema dovoljno zainteresovane javnosti da motiviše državne strukture da se ozbiljnije bave ovim pitanjima i da životnu sredinu stave na vrh svojih prioriteta".

- Uloga pojedinca je veoma važna, da vrši stalan pritisak na donosicoe odluka, da propituju njihove odluke u odnosu na životnu sredinu, da insistiraju na svom pravu na zdravu životnu sredinu. Tu su naravno i organizacije koje se bave životnom sredinom da im pomognu - zaključuje Sekulić.


Pogledajte i: