Droge

Doping za loše situacije u životu

Pitali smo ljude kako su se na raznim supstancama poneli u manje nego idealnim situacijama.

pisao Neil Sharma
10 Mart 2017, 9:25am

Cover photo by Flickr user paul quinn

Kada se nađeš u temeljito usranoj situaciji, ponekad je jedina uteha da ti venama struje teške droge i pumpaju ti srce. U idealnom slučaju, droge se konzumiraju u najboljim mogućim okolnostima – zamislite da slučajno nađete paketić na plesnom podijumu, ili ogroman džoint na ulici dok se vraćate iz škole, pre nego što u pekaču za picu ispečete ogroman čokoladni kolačić sa mekom sredinom – ali ponekad stvari ne ispadnu baš onako kako bismo želeli.

Naravno da droge mogu da imaju negativne posledice po telo – ali srećom, hemikalije mogu da ponište te efekte i vrate telo u relativno neutralno stanje.

Takav je bio slučaj pre nekoliko godina, kada sam bio na dočeku Nove godine sa bliskim prijateljima, na tradicionalnoj kućnoj žurci, bogatoj tehnom i kokainom. Pozvao sam jednu prijateljicu koju dugo nisam video, ali je među nama uvek postojala seksualna tenzija. Pomenuta prijateljica i ja nikada nismo bili slobodni u isto vreme, ali pošto je ona upravo raskinula sa svojim dečkom, pomislio sam da je žurka dobar trenutak da povučem svoj potez. U ponoć smo počeli da se ljubimo, a posle smo našli i praznu sobu. 

Problem je bio u tome što smo oboje te večeri pošmrkali boga oca, i kita mi je bila sparušena. Mislio sam da ću na kraju večeri ionako otići kod nje, pa sam proveo dobrih pola sata zagnjuren u njeno međunožje, kao vid uvertire. Kako je veče odmicalo i kako se sve više pilo i šmrkalo, ona me je obavestila da se upravo iselila iz stana bivšeg dečka, i da spava na prijateljicinom kauču, i ako ćemo da igramo ležeći tango, moramo to da obavimo sada, ili nikada. U tom trenutku je već bilo oko četiri ujutru, i žurka je polako počela da splašnjava.

______________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film  Lazarevac u paklu droge: Tamo venci tamo slava

______________________________________________________________________________________________________

Možda najveća prednost toga kada imaš gej prijatelje je to što oni vole žestoko da se zabavljaju i da imaju mnogo seksa, često u isto vreme, pa sam uspeo da nabavim cijalis od jednog ortaka koji je bio na žurci. U roku od 20 minuta, kada sam osetio da mi se nešto dešava u međunožju, ta žena i ja smo ponovo otišli u spavaću sobu i ostatak večeri se karali. Naravno, bili smo aljkavi i iz usta mi je smrdelo kao da sam pojeo pepeljaru, ali u tom trenutku je verovatno mogla da prođe i gore nego sa mnom.

Pitali smo nekoliko drugih ljudi kako su se oni na raznim supstancama poneli u manje nego idealnim situacijama.

Čekanje u redu: MDMA

Ako postoji nešto što Viktor voli, to je legendarni Stereo afterparti u ulici Sen-Katrin u centru Montreala. Drugo što voli je MDMA.

Kada je kanadski tehno mag Riči Hotin pre par godina svirao pred rasprodatom salom u Stereu, Viktor, novinar koji je bio prinuđen da zategne kaiš, dvoumio se između odlaska na taj događaj i uštede novca. Na nesreću, predugo je oklevao i karte koje su bile u pretprodaji su bile rasprodate, pa se naoružao strpljenjem i stao u red u ponoć, dva sata pre otvaranja kluba.

Osokoljen izgledima za kratko čekanje i dugu žurku, Viktor je progutao malo MDMA dok je čekao u redu. Nije bio jedini koji je pomislio da će mu uspeti da uđe na rasprodat događaj.
„U redu je bila gomila nas i svi smo bili u istom sosu, pa je u početku bilo dosta zezanja", kaže Viktor. „Ali pola sata se pretvorilo u sat, a sat se pretvorio u dva, a red baš i nije mrdao".

„Problem je u tome što ti se mentalitet malo promeni, pa počneš da misliš, 'U redu, koliko još ovo mogu da podnesem, i da li uopšte vredi'? Ali u ravnotežu te vraća to što si već uložio neko vreme. To je zabluda kod klabinga – koliko dugo ćeš čekati nešto što se možda neće ni dogoditi, i koliko dobro ćeš da se zabaviš na plesnom podijumu?"

Ako ste ikada doživli zimu u Montrealu, onda znate da je provesti iole vremena napolju čista ludost. „Jedna od dobrih stvari kod MDMA je ta što te diže u oblake; osećaš se lagano, možda se ne osećaš baš kao da lebdiš, ali udovi su ti opušteni i osećaš se gipko. Ali hladnoća poništava taj efekat".

Da stvar bude još gora po Viktora, jedna visoka, krupna Dankinja, koja je stajala iza njega u redu i koju on velikodušno opisuje kao neprivlačnu – „Imala je ogromnu bubuljicu na usni, koja je izgledala kao čir, ali je iz nje virila jedna dlaka" – se izgleda zacopala u njega.

„Ta riba u redu me je sve vreme 'vatala. Mislim, u početku je bilo smešno, zato što mi se otvoreno umiljavala i ponašala kao kikotava tinejdžerka, što može da deluje pomalo šarmantno, ali je vremenom postala agresivna. Hvatala me za kitu i za dupe. Onda je počela stalno da mi gnječi muda otpozadi. Bilo je neprijatno. Pokušao sam da joj kažem da prestane, ali ona se baš okomila. Te noći sam bio zlostavljan".

Posle četiri i po sata, Viktora su konačno pustili unutra, samo da bi odslušao Hotinov kratak nastup. Još gore, jedna drugarica Viktorove devojke je bila negde pozadi u redu i videla da ga seksualno uznemiravaju. Međutim, ona je pomislila da je u pitanju bio obostrani flert, i kada je ispričala Viktorovoj devojci za kvazi-strastveno paradiranje, devojka ga je smesta izbacila iz stana, i naredna dva meseca je proveo spavajući na tuđim kaučima.

„Jebi ga, čoveče. Ocena za prosečno veče u Stereu je, otprilike 8 od 10. U ovom slučaju, ono malo muzike što sam uhvatio je bilo stvarno dobro, ali pored svega što se dogodilo te večeri i posle, ocenio bih taj provod peticom".

Plivanje u vodi u kojoj možda ima krokodila: marihuana

Loren, Britanka koja je otišla iz zemlje da bi pobegla od ogromnog studentskog zajma, u svojoj 21. godini se preselila u Australiju i zaposlila na farmi paradajza. Upoznala je Majka u svom hostelu.

Jednog slobodnog dana, Majk je predložio da njih dvoje prošetaju po vrbiku na obodu veoma malog grada u kome su živeli, da poduvaju džoint i malo se dohvate. „U hostelu nismo imali dovoljno privatnosti, pa sam pomislila, što da ne", kaže Loren, koja sada ima 30 godina.
Da bi stigli na svoje odredište, morali su da pređu uzak potok, što u tom trenutku nije delovalo problematično, ali kada se uzme u obzir razdaljina Australije od ekvatora, mrak pada prilično brzo.

„Već nisam bila sigurna da li je pametno da idemo u vrbovu šumu, zato što su me upozorili na nju, pa smo rešili da krenemo po mraku", nastavlja Loren.
Kada su stigli do prelaza, ona se priseća, „Plima je već bila nadošla, pa je potočić bio širok barem 12 metara. Bio je kao reka, koja brzo teče i velikom brzinom se uliva u obližnji okean. Struja na sredini je bila baš jaka".

„Na obali su Loren i Majk primetili tragove koji su ličili na krokodilske, i pošto nisu sa sobom poneli telefone i nisu mogli da pozovu nikoga da im pritekne u pomoć, odlučili su da odu do udaljenog dela obale i preplivaju potok tamo gde su pretpostavili da nema krokodila – jer su pomislili da je to manje opasno nego da provedu noć u šumi.

Srećom, bezbedno su prešli vodu, i poduvali su džoint za koji Loren kaže da je bio „najveći, najbolji u mom životu". Pošto je rizikovala svoj život, priznaje da postoji svetlo na kraju tunela.
„Tokom seksa je Majk bio ispod, i kada se sutradan probudio, shvatio je da su ga mušice izujedale po celim leđima, i patio je nedelju dana, što je meni bilo posebno drago, s obzirom da nisam rado otišla u vrbik, ni zbog seksa, niti zbog bilo čega drugog, i nije mi bilo drago što rizikujem da plivam sa krokodilima. Više nikada nisam spavala s njim".

Fotografija: Wikimedia

Radna akcija: kokain, MDMA, spid, ekstazi, marihuana, alkohol, ketamin

Tomas, minimal haus i tehno dižej iz Kanade, pre par godina je bio na turneji po Evropi, i pošto je na polovini turneje imao dvonedeljnu pauzu, njegova devojka je doletela da ga poseti. Krenuli su iz Barselone, a završili su u Berlinu, gde je Tomas imao zakazan nastup dan posle njenog odlaska. „Ona je otišla u sredu, i odmah posle sam rešio da odem na večeru sam, što se pretvorilo u piće u klubu", kaže on. „Vlasnik kluba me je prepoznao, i pozvao me pozadi, gde su slavili nečiji rođendan. Bilo je divno: bili smo na terasi, i bilo je sunčano. Raspalili su roštilj, piće je teklo u potocima. Ekipa je bila malo starija: uglavnom umetnici u četrdesetim godinama koji obilaze svet po turnejama, ali koji vole da se zabavljaju, kao što je i običaj u takvoj ekipi".

Biti didžej ima svojih prednosti: besplatna droga. Pre nego što se Tomas osvrnuo, sreda se pretvorila u četvrtak u 5 popodne, i pod dejstvom kokaina, MDMA, spida, ekstazija, ketamina i malo alkohola i trave, setio se da za šest sati treba da nastupi u jednom berlinskom klubu. „Te večeri sam imao zakazan šestočasovni nastup", kaže Tomas. „Izgledao sam kao govno, pa sam otišao kod prijatelja da se istuširam i sredim. Svirao sam te večeri u Berlinu, a sutradan sam imao zakazan dvanaestočasovni set u Oslu."

Tomas je pažljivo dozirao unos droge da bi pregurao svoj šestočasovni set, i pošto mu je let bio za sedam sati, nastavio je da klabuje. Raspodelio je drogu sve do odlaska na aerodrom, gde je davao sve od sebe da ne zaspi i ne propusti let.

„Svakih sat i po bih pošmrkao po liniju spida u didžej kabini... to mi je pomoglo, zato što sam neprekidno radio 12 sati."

„Jebi ga, to je bilo kao da ti vade zub", kaže on. „Umesto da odem na spavanje, ja sam klabovao još više, misleći da ću spavati u Oslu. Ali čim sam stigao na aerodrom, jedva sam funkcionisao. Kada sam stigao, video sam da mi let kasni par sati, i to mi je upropastilo čitav plan za uzimanje droge, zato što sam sve organizovao tako da ostanem budan. Ali počeo sam pomalo da kljucam. U tom trenutku sam bio budan već 48 sati".

Uprkos komplikacijama, Tomas je pomislio da će imati vremena da u Oslu odspava par sati i pripremi se za svoj maratonski nastup. „Stigao sam u Oslo sav posran – uzgred, tuširanje mi je pomoglo, zato što na aerodromima uvek moraš da izgledaš i mirišeš lepo – i tako sam stigao u Oslo, nadajući se da ću malo da odspavam pre nastupa, ali kada su došli po mene na aerodrom, ispostavilo se da do nastupa imam samo pola sata. Trebalo je da nastupam od 3 popodne do 3 ujutru". Da stvar bude još gora, to mu je bio prvi nastup u Oslu, i želeo je da ostavi snažan utisak.

„Svakih sat i po bih pošmrkao po liniju spida u didžej kabini", kaže on. „To mi je pomoglo, zato što sam neprekidno radio 12 sati. Bilo je fantastično, i svi smo se sjajno zabavili. Bližilo mi se šezdeseti sat nespavanja. Prvi put sam bio tamo, i naravno, otišao sam na par sati na afterparti, i provodio se još malo, pre nego što sam otišao u hotel".

Sve u svemu, Tomas je počeo da šenluči u sredu u Berlinu, a prestao je u 10 ujutru u subotu u Oslu.

„Sada, kada ti ovo pričam, dođe mi da razmislim o tome kako živim".

Fotografija: Wikimedia

Zamalo da pređe na onu stranu: LSD, DMT

Tajler je muzičar iz Montreala koji svoj studio, između ostalog, koristi i za rekreativno uzimanje droge. Ne tako davno, on i trojica njegovih prijatelja su bili zavejani tamo i rešili da ostatak dana i noći provedu gutajući esid.

„Već smo bili iskusni sa drogama", kaže Tajler. „Iznenada smo naleteli na najbolji esid ikad, koji nam je nabavio jedan diler. Svi smo uzeli po dozu, pa smo ubrzo uzeli i drugu. Sećam se da sam uzeo ukupno tri, ali jedna bi definitivno bila više nego dovoljna".
Za Tajlera je muzika nalik duhovnom iskustvu, i kada su uzeli esid u studiju, prijatelji su počeli da improvizuju zajedno. „Istovremeno bismo naboli pravi ton, i to je bio jedan od najboljih osećaja koje sam ikada iskusio", kaže on. „Muziciranje je za mene duhovni doživljaj. Bilo je trenutaka čiste ekstaze. Ali nekako sam posle toga doživeo pomračenje svesti".

Bez mogućnosti da govori i izgubivši pamćenje, što Tajler opisuje kao gubitak razuma, brzo ga je obuzela paranoja. „Nisam imao nikakvog jebenog pojma gde se nalazim, iako sam bio u svom studiju. Gledao sam svoje prijatelje i nisam znao ko su. Nisam mogao da ih prepoznam. Postao sam neverovatno paranoičan – potpuno negativno osećanje. Svi su normalno razgovarali, ali ja sam se stalno pitao, Kada će ovi ljudi da me ubiju? Mislio sam da će me ili navesti da se sam ubijem, ili da će me oni ubiti.

„Ako voliš da istražuješ takve stvari, to je kao Sveti gral."

„Svaki put kada bih pokušao nešto da ih pitam, na primer, ko su oni i gde smo mi, iz usta bi mi izašlo sam čudno krkljanje. Zvučao sam kao da sam potpuno autističan". Tajler je vremenom prebrodio svoju zamišljenu govornu manu, i rečeno mu je da se, suprotno njegovim verovanjima, čitav univerzum ne sastoji samo od njegove studijske gluve sobe. „Imao sam osećaj kao da gubim razum, kao da sam oboleo od Alchajmerove bolesti, ali polako sam se pribrao. Pre toga sam izgubio svako ograničenje uma. Bilo je kao u filmu Memento".

Kada se malo oporavio, Tajleru je data lulica sa DM-om, i došao je do ivice onostranog.

„U tom trenutku mi je već bilo mnogo zabavno, naročito posle tog iskustva na esidu", nastavlja Tajler. „Uzeo sam drugi srk DMT-a, i tada sam video zvezde i neki čudan prolaz. Plutao sam ka njemu, ali nisam razumeo njegov značaj. Nisam razumeo koncepciju prelaska u onostrano".

Pošto je upravo povratio mentalnu ravnotežu, Tajler je bio odlučan u tome da ne prođe kroz taj prolaz, da ne bi doživeo još jedan loš trip. Tokom njegovog kratkog premišljanja, prolaz je odlebdeo od njega i nestao.

„Tokom tih trenutaka oklevanja, prolaz je nestao, a onda sam čuo glasove kako me pitaju kako sam. Moji prijatelji su me izvukli iz tog stanja. Nikada ponovo nisam prišao tako blizu, ni na jednom tripu posle toga. U tom trenutku sam se osećao osveženo, ali sam bio i razočaran zbog toga što nisam video malo više".

Prema Tajleru, diskutovao je o tim mitskim vratima sa drugim ljudima koji su tvrdili da se iza njih krije univerzalna istina.

Čak i te noći, on nije bio jedini koji ih je video. „Jedan od mojih prijatelja je te večeri takođe video vrata i hteo je da prođe kroz njih, ali jedan od nas ga je prekinuo. Ali to je bilo obostrano, jer su i mene sjebali. Svi smo sjebali jedni druge. Stalno sam pokušavao da ponovo dođem do tih vrata. Ako voliš da istražuješ takve stvari, to je kao Sveti gral". Svejedno, nije sve sasvim propalo. DMT je omogućio rastvaranje fizičkih svojstava i omogućio Tajleru da manipuliše svojim telom i telima svojih prijatelja. „Pretvorio sam jednog prijatelja u žirafu, a sebe sam pretvorio u stolicu, što je bilo miroljubivo, ali takođe mi je curio i nos, i vremenom sam postao frustriran zbog toga što nemam udove da ga istresem". Tajler do dana današnjeg više nije ponovo video ta vrata.

Ukoliko vam je potrebna pomoć zbog zavisnosti, pozovite neku od organizacija koje vam mogu pomoći: IzlazakAnonimni narkomani Srbija  - 061/720 6240, Anonimni Alkoholičari Srbija  - 061/6011 451

Glavna fotografija: Flickr user paul quinn

Još na VICE.com

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge

Poslednja stanica: Belinskaja ulica – Grad bez droge

Nove droge u Srbiji: brže, jeftinije i sve dostupnije

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu