Od "devojke šefice" kompanije Nasty Gal do "She-E-O" kompanije Thinx, žene rukovodioci počele su da se predstavljaju kao glasni feministički uzori — ali kakva je korist od toga ako su njihovim radnicima navodno i dalje uskraćena osnovna prava i zaštita?
Tekst je objavljen na Broadly"Ona je drska, snalažljiva i rešena da izgradi modnu imperiju." Ovako glasi slogan za Girlboss, novu Netfliksovu seriju delimično inspirisanu pričom Sofije Amoruso, osnivačice modne kompanije Nasty Gal. Serija se drži priče koju je Amoruso smislila za sebe: ekscentrična, preduzimljiva žena uspeva u poslu uprkos svim preprekama i upravo zato što je žena — Devojka šefica! — koja razume druge žene i veruje u njih.
Reklame
Šta tu nije uvršćeno? Bivši radnici kompanije Nasty Gal su 2015. godine podneli niz tužbi tvrdeći da firma nije utočište osnaženih devojaka kao što to Amoroso tvrdi. Prema žalbi do koje je došao blog Jezebel, kompanija je otpustila "četiri trudne žene, kao i jednog muškarca koji se spremao da uzme roditeljsko odsustvo", protivno kalifornijskom zakonu. (portparol Nasty Gal je u izjavi za Jezebel optužbe nazvao " klevetničkim", dodajući da su tužbe "frivolne i neosnovane".) U potonjim anonimnim intervjuima, drugi radnici govorili su o atmosferi straha u kojoj su otpuštanja bila česta, a Amoruso je opisana kao "osvetoljubiva".Uz sve veću popularnost i vidljivost feminizma u popularnoj kulturi — i sa sve većom isplativošću pokreta — priča predstavljena u Girlboss postala je prilično uobičajena. Sve više čujemo hvalospeve kako žene dolaze do korporativne moći predstavljajući sebe i svoje kompanije kao feminističke, opisujući svoj proizvod i svoje radno mesto kao oazu osnaženosti i progresivnih ljudskih vrednosti. Ali, kao što je pokazalo nekoliko skandala visokog profila poslednjih meseci, lik samoproglašene feminističke direktorke mnogo je složeniji nego što biste zaključili na osnovu zapenjenih medijskih izveštaja. U čemu je korist od proglašavanja biznisa feminističkim ako se ne ponaša pošteno prema svojim radnicima?Uzmite na primer Modcloth, internet modnu kompaniju koju je nedavno kupio Jet, ogranak Walmarta. ModCloth je započeo kao mala, izrazito feministička kompanija koja se ponosila svojom ponudom artikala u "plus" veličini. Sada tamošnji radnici tvrde da su rutinski dobijali otkaze, niske plate i bezobzirne komentare od rukovodilaca koji su u direktnoj suprotnosti sa vrednostima za koje se kompanija deklarativno zalaže — Jezebel javlja da je Met Kanes, koji je na direktorsko mesto postavljen 2015. godine, zaposlenima na sastanku rekao da modeli za "plus" veličine treba manje da se pojavljuju kod Modcloth-a zato što nisu "nešto čemu kupci teže" (Kanes poriče da je to rekao).
Reklame
A onda je, naravno, tu i Thinx, kompanija za donje rublje tokom menstruacije koja se predstavlja kao moderna, progresivna i izrazito feministička. Kao i Amoruso, Miki Agraval, koja sebe predstavlja kao "She-E-O" kompanije Thinx, proslavila se kao alternativna feministička ikona, inovatorka hvaljena zbog svoje osvežavajuće sposobnosti da ruši seksističke tabue. Ali i u Thinx-u je navodno bila česta neprihvatljiva radnička praksa — prema izveštajima, i ovu kompaniju je zahvatio slična epidemija niskih plata, ništavnih povlastica i kriminalnog trudničkog bolovanja, baš kao i nezdravo radno okruženje. Brojni sadašnji i bivši radnici kompanije rekli su za Racked da su njihovi odmori naglo prekidani i da je njihova zdravstvena zaštita bila protivzakonito preskupa; nedelju dana kasnije, magazin Njujork objavio je da je bivša zaposlena u Thinx-a podnela tužbu za seksualno zlostavljanje protiv Agraval. (Agraval je te optužbe nazvala "neosnovanim" i rekla da su "apsolutno neistinite".)
Scena iz "Girlboss" via Youtube
Teško je tu sliku Agravalove kao feministkinje pomiriti sa tvrdnjama, detaljno iznetim u članku magazina New York, da je pipkala grudi pomenute zaposlene i otvoreno komentarisala kilažu zaposlenih, "njima u lice ili iza njihovih leđa". "Srešćete ljude kojima je ona idol", rekla je bivša radnica za Racked. "Teško je slušati ljude kako govore: 'Ona je moja feministička heroina!' kad sam pre toga viđala da jednu svoju bivšu radnicu na sastanku zove kučkom'."
Reklame
Kako onda do toga dolazi? Kako je navodno feministička kompanija skraćivala odmore, naplaćivala protivzakonito visoku zdravstvenu zaštitu i ograničavala roditeljsko odsustvo na dve nedelje? Kako je mesto u kom dolazi do osnaživanja žena navodno dozvolilo samo dvojici zaposlenih muškaraca da uspešno traže povišicu? Kako je pozitivno okruženje prema rodu i telu dovelo do toga da šefica navodno komentariše grudi zaposlene? I, možda najvažnije od svega, zašto smo time iznenađeni?Iz prve ruke sam doživela veliki raskorak između feminističke misije i života u stvarnosti: desilo mi se to u Babeland, prodavnici seksualnih igračaka za žene i kvirove, gde smo se moje kolege i ja organizovali u sindikat prošle godine. Mušterije doživljavaju Babeland kao toplo i zabavno mesto na kojem mogu nešto da nauče o svojim telima i posvete se zadovoljstvima. Ali za radnike, iskustvo je bilo daleko od feminističkog ideala. Tek kad smo pregovorima uspeli da zaključimo svoj prvi ugovor, obezbedili smo sebi osnovnu zaštitu od zlostavljanja na posao, siguran angažman i višu platu za uglavnom kvir i trans radno mesto. Masima Lei, jedna od mojih bivših koleginica, priseća se kako su ljudi bili "šokirani" kad su saznali da ta radnička prava nismo sve vreme imali.Lei ističe da, kad su žene na višem položaju u hijerarhiji, to možda deluje kao uspeh, ali ostaje zabrinjavajuća činjenica da "ne razvijamo alternativu" toj hijerarhiji, već samo kopiramo strukture moći koje oduzimajući moć marginalizovanima. Naravno, baš je lepo za kvir žene što vode neku kompaniju, ali još je lepše kad njihova uglavnom kvir, trans i ženska radna snaga donosi odluke o radnim uslovima u istoj toj kompaniji.
Reklame
U čemu je korist od proglašavanja biznisa feminističkim ako se ne ponaša pošteno prema svojim radnicima?
Većina oduševljenih medijskih izveštaja o ženama koje vode feminističke robne marke bave se jedinstvenom figurom rukovodioca, "She-E-O-a" ili "devojke šefa", bezbrižno uzimajući zdravo za gotovo da feminističke kompanije mogu i treba da se vode isto kao kompanije kojima dominiraju muškarci, samo sa ženama na prominentnim pozicijama. Štaviše, većina medijskih izveštaja potpuno minimizuje rad zaposlenih u ovim ženskim kompanijama. (Kad biste sledili logiku spiska kao što je ovaj, pomislili biste da u svim feminističkim kompanijama radi jedna osoba!)Prema Magi Miranda, nastavnici i istraživačici koja je pomogla organizovanje u Njujorku za Međunarodni štrajk žena, glavnotokovski feministički pokreti se isuviše oslanjaju na korporativne modele uspeha, i to na sopstvenu ogromnu štetu. "Više ženskih rukovodilaca ne znači automatski bolje uslove za sve žene", rekla je ona za VICE. Kad neka žena vodi kompaniju to ne znači da će ta kompanija dovesti do feminističke revolucije ili čak se posvetiti ravnopravnoj radničkoj praksi, primećuje ona, pozivajući se na sopstveno istraživanje o domaćim latinskim imigrantskim radnicama, koje je pokazalo da su "šefice mnogih domaćih radnica žene iz srednje ili više klase koje se ne ophode prema njima kao radnicama dostojanstveno."Miranda napominje važnost promene našeg ustaljenog okvira: umesto da se usredsređujemo na nekoliko žena koje su postigle uspeh, ona feministkinje podstiče da "počnu da traže gde su se to vlade i korporacije ogrešile o određene žene i usredsrede se na ispunjavanje njihovih zahteva."
