Reklame
Tech by VICE

Napravio sam "vernu" kopiju svoje kite u udobnosti svog doma

Bilo je napeto. Bukvalno.

pisao Luke Winkie
10 Februar 2017, 11:43am

Ne znam zašto bi iko želeo da izradi repliku svoje kite. Nije li potrebno istinski nezasluženo osećanje samozadovoljstva da biste smatrali kako je vaš penis toliko jedinstven da mora da bude ovekovečen u gumi? Uprkos tome, Empire Labs reklamira svoj uradi-sam-kod-kuće pribor za izradu kalupa penisa " Clone-a-Willy" kao zabavnu foru među parovima koji uživaju u malo nastranosti. Ja sam solo, ali sam i dalje morao to da isprobam.

Kad je u pitanju biznis Empire Labs-a s izradom otiska genitalija, imate previše opcija na raspolaganju. Možete da napravite limeta zelenu kopiju svoje kare koja svetli u mraku; tu je i čokoladni pribor za vajanje, kao i verzija koja će vam omogućiti da izradite kalup svojih muda za dodatnih 10 dolara. Ova kompanija postoji od sredine devedesetih i u ovoj fazi je očigledno da su se momci dosetili svakog hipotetičnog pristupa ovekovečavanju ukrućenog penisa.

Proces je prilično jednostavan: oprema sadrži dugu plastičnu cev, kesicu vajarskog praška i teglicu želatinaste gume. Uzmite šolju vode temperature od 32 stepena i izmešajte je s praškom, od čega ćete dobiti gromuljičastu, gustu kašu nalik štirku. Zatim prebacite tu smesu u plastičnu cev, dajte sve od sebe da vam se digne i nabijte karu unutra. Kad se smesa stvrdne, izvadite penis, a za sobom ćete ostaviti izdubljenu šupljinu u obliku falusa. Sipajte gumu u rupu koju ste upravo napravili i voilà! Možete da imate sopstvenu izvajanu karu za 24 časa i da se divite svom neverovatnom hibrisu.

To možda zvuči lako — ali čitav proces mora da se odigra za svega dva minuta. Vajarska smesa se stvrdnjava zaista brzo, tako da morate munjevito da dignete karu i nagurate je u plastičnu cev. Empire Labs su nam poslali tri pribora, ali ako iščitate recenzije korisnika na Amazonu (gde je 36 odsto mušterija proizvodu dodelilo samo jednu zvezdu), videćete brojne frustrirane ljude koji su sjebali proces na neki tragičan način. Na Jutjubu imate neke istinski bošovske nakaze nastale iz prostog pogrešnog proračuna u oblasti fizike ili hemije.

Sve fotografije: Kelsey Lawrence

Delovalo mi je prilično teško hitro ujednačiti nekoliko enzimskih agenasa sa erekcijom kad to morate da radite sami, tako da smo moj prijatelj Aleks, moja bivša devojka Kelsi i ja izdvojili jednu subotu popodne za sebe kako bismo usavršili taj alhemijski postupak. Naš borbeni plan bio je prost: oni će smućkati smesu dok ja budem sedeo u kupatilu pokušavajući da se ukrutim što više mogu. Kad smesa bude gotova, doturiće mi plastičnu cev, ja ću nabiti svoj penis u nju i zajedno ćemo se diviti mom trijumfu.

Vajanje moje kare je, bez svake sumnje, bio jedan od istinski stresnijih poduhvata u mom životu. U tome se krije lepota čitavog tog iskustva: ono vam nudi stepen anksioznosti koji nijedan horor film ili ukleta kuća neće moći da postigne. I tako sam ostao sam u kupatilu svog prijatelja gledajući pornografiju na telefonu, očajnički čikajući svoj veoma prosečan, veoma američki kurac. Bio sam ruina od čoveka, kao da me je neko upravo zamolio na odigram utakmicu na Super Boulu.

Konačno sam postigao mlitavu, 75-postotnu erekciju. Kelsi i Aleks su mi rekli da je mešavina spremna i doturili mi mlačnu cev punu zgrušanog gipsa; spustio sam pogled ka njoj i momentalno mi se spustio. Nikad nisam imao nekih većih problema sa anksioznošću pred nastup u krevetu, ali je očigledno pritisak datog trenutka bio jači od moje potencije. Znao sam da mi je preostalo najviše 45 sekundi pre nego što gips suviše očvrsne da bih se probio kroz njega, tako da sam se upustio u jednu od najzbrzanijih sesija šetanja kožure u svom životu.

Moja kara je i dalje ostala mlohava, a gips se neumoljivo stvrdnjavao, tako da su nade da ću uspeti da postignem bilo šta nalik pristojnoj erekciji bile sve manje. Mogao sam da odustanem i okušam sreću neki drugi put, ali sam umesto toga nabio svoju bednu uvenulu patku onoliko duboko u cev koliko sam mogao. Sedeo sam tako dok se hladna, brašnasta voda stvrdnjavala i glava mi je bila potpuno prazna. Setio sam se svih svojih greha. Setio sam se majke. Setio sam se dodatnog semestra koji mi je bio potreban da završim žurnalistiku.

Vratio sam se u kuhinju da smiksam silikon i otpočnem 24-časovni proces. Odabrao sam drečavu roze boju, jer smatram da upravo tako treba da izgleda otisak omlitavljenog penisa. Nažalost, mora da sam se negde usput sjebao u računu, jer se moj kalup nikad nije stvrdnuo. Umesto toga, ostao mi je razliveni vulkan tečne plastike, što smatram znakom od Boga da me se odrekao.

Za grešku sam verovatno bio kriv ja: bilo je nekoliko teglica silikona na stolu, a mi smo verovatno smućkali pogrešnu. Probao sam još jednom uz pomoć drugog odlivka i ostvario bolje rezultate (pogledaj video iznad). Ne izgleda sjajno, ali se makar stvrdnulo.

I znate šta? Sasvim mi je u redu što nemam više od jedne verzije svog penisa u kući. Bilo bi drugačije da se zabavljam s nekim, a ona žarko želi otisak moje kite za uspomenu — ali ako ovo čudo kupujete iz bilo kog drugog razloga sem čistog altruizma, preispitajte svoje prioritete. Ne sme se verovati čoveku koji smatra da je njegovom penisu preko potreban blizanac.

Pratite Luka na Tviteru.

Još na VICE.com

Napravila sam super dodatak za usta za bolje pušenje

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Tagged:
penis
Silikon
Kopija