Zašto nas pogađaju "izdaja" Branka Kockice i ostalih koji podrže političare koje ne volimo

Ako vam je baš do pražnjenja svakodnevnog besa i nervoze kroz svađanje sa suparnicima na internetu, stigao je novi mamac - spisak 650 ljudi, čija su nam imena manje ili više poznata, koji su u proglasu "Za bolju Srbiju" stavili potpis na podršku premijeru i predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću. Nema sajta bez komentara, a kamoli Fejsbuk ili Tviter posta, koji se nije upetljao u ovaj igrokaz, toliko da se čini da je za ovaj naš mučeni život važnije zašto li je Branko Kockica podržao Vučića nego što su se lični podaci više od 400.000 građana iz cele Srbije, precizno upisani u tabele u kojima je naveden [JMBG, broj lične karte, adresa, kućni i mobilni telefon](http://Podaci više od 400.000 građana iz cele Srbije, precizno upisani u tabele u kojima je naveden JMBG, broj lične karte, adresa, kućni i mobilni telefon tih ljudi našli su se na jednom javnom serveru.)  našli na jednom javnom serveru.

Da ne ulazimo u razloge zašto su se Srpska napredna stranka, ili izborni štab predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, opredelili za baš 650 "intelektualaca, javnih i poznatih ličnosti" čija podrška zavređuje da bude obnarodovana - možda je to 'jača" reakcija na Apel sto javnih ličnosti koji su u novembru pozvali tadašnjeg Zaštitnika građana Sašu Jankovića da se kandiduje za predsednika. Svejedno, ideja nije nova, i nikako naša - istorija kaže da je i Napoleon voleo da se pohvali podrškom poznatih za svoja (ne)dela. Nije mu bilo preterano važno po čemu su ti selebritiji slavni, pa su se često među njima našli i ljudi koji su se bavili mutnim i nemoralnim poslovima, rame uz rame sa intelektualcima i zabavljačima. Ili nešto svežije, analitičari procenjuju da je otvorena i javno izražena podrška Ofre Vinfri Baraku Obami donela više od milion glasova za izbore 2008. godine

Dosta je i primera slavnih koji su odmogli svojim kandidatima - najsvežiji primer su fleke koje je morala da vadi Hilari Klinton kada je njena politički slavna pristalica Medlin Olbrajt tokom predsedničke kampanje 2016. godine rekla da "u paklu postoji posebno mesto za žene koje ne pomažu drugim ženama". U Francuskoj je seks skandal jednog popularnog komičara skoro pa uništio šanse za pobedu tadašnjeg predsedničkog kandidata Žaka Širaka, a Britanci su rezignirano prihvatili činjenicu da je posthumno dokazani pedofil i godinama najpopularniji radio i TV voditelj Džimi Sevil duboko podržavao Margaret Tačer.

Ali, zašto nam je toliko bitno što je neko - eto, baš na primer taj Branko Kockica - podržao Aleksandra Vučića? Ili, zašto je Vlado Georgiev stao uz Sašu Jankovića? Da li će neko ko je uživao gledajući Kockicu u znak protesta spaliti sve video kasete sa ovom serijom, koje ionako skupljaju prašinu čekajući neku sedmu generaciju da poraste dovoljno da bi je gledala - eventualno par minuta dok današnji ili budući osmogodišnjaci ne dignu ruke jer im je dosadno? Ili će neka zaljubljena simpatizerka Aleksandra Vučića u besu obrisati sve ilegalno skinute pesme Vlade Georgieva sa telefona u znak protesta što je njen nekada omiljeni pevač podržao premijerovog suparnika u predsedničkoj trci? Šanse su, za ovakvu vrstu pobune, otprilike, kolike i Nenadu Čanku da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora.

Okej, priznajem, zanimljivo je tračariti o motivima ovih ljudi da otvoreno stanu iza svojih odabranih kandidata. Na stranu onaj o slaganju sa političkim stavovima - jer bi taj, makar na papiru, trebalo da bude jedini pravi motiv. Mogu ja da mislim da se svi ovi univerzitetski profesori i dekani šlihtaju vladajućoj garnituri, ili su na ovaj ili onaj način pritisnuti, možda čak i ucenjeni kao službenici države, da daju takvu javnu podršku da bi dobili sledeću platu ili funkciju. Ali dok neko od njih ne progovori, sve ostaje na nivou trača, zanimljivog eventualno u esnafskom okruženju. Jer niko ne može da me ubedi da će neko glasati za Vučića jer ga je dekan Stomatološkog fakulteta Miroslav Vukadinović podržao.

Veći je problem, očito, kada se radi o slavnima. Ali, zar postoji osoba starija od 18 godina koja je posumnjala da će Svetlana Ražnatović, rame uz rame sa ovim profesorima i dekanima, podržati Aleksandra Vučića? Nije joj prvi put da je na strani vladajućih snaga - bilo je agitovanja i za Arkanovu Jedinstvenu Srbiju, pa za zemljaka Ivicu Dačića, a neki se sećaju i zadovoljnog osmeha profesora doktora Vojislava Koštunice na nekakvom novogodišnjem koncertu u Beogradu. Da li je popularnost Ražnatovićeve donela dodatne glasove nekom kandidatu? Verovatno jeste. A da li je štetilo njenoj popularnosti? Teško.

Jedna od glavnih primedbi na račun predizbornog spota Saše Jankovića je raznolikost javno poznatih ljudi koji podržavaju njegov program i stavove. Nekom se ne sviđa Marčelo, drugom Nikola Kojo. I to je sasvim u redu. Ali nikako nije razlog da se, na osnovu toga, odustaje ili odlučuje o podršci nekom kandidatu. Glasamo, valjda, sopstvenim mozgom i stomakom, neko možda i srcem, a ne kako mi kaže omiljeni pevač, glumac ili profesor. Valjda.

Još na VICE.com

Šta sve ne valja u predsedničkim kampanjama srpskih desničara

Izborni štab Za Srbiju bez straha: Odred "Sašinih huligana"

Štednja na delu: Beli odbio novac iz budžeta, kampanju pomažu građani