Zašto toliko žena traži ultra-nasilne porniće na netu

Četvrtinu pretraga koje sprovode žene za strejt pornićima sačinjavaju video snimci u kojima se vrši nasilje prema njihovom rodu. Pet odsto pretraga žena čini sadržaj koji opisuje seks na nedobrovoljnoj bazi. Iako muškarci i dalje u većoj meri traže porniće, stope pretraga za ovim ekstremnijim tipovima seksualnog sadržaja najmanje su dvaput češće kod žena nego kod muškaraca.

Ti rezultati prilično su iznenađujuće štivo, ali su činjenice koje je doktor Set Stivens-Davidovic, bivši naučnik za podatke s Gugla, otkrio kad mu je omogućen potpun pristup pretragama i pregledima na sajtu PornHub za potrebe njegove nove knjige. "Ako postoji žanr pornića u kojem se čini nasilje protiv žena, moja analiza podataka pokazuje da on gotovo uvek nesrazmerno privlači žene", piše on.

Ali zašto toliko žena želi da vidi video snimke tagovane sa, na primer, "bolno analno plakanje", "javna sramota" ili "ekstremno brutalna redaljka"? Ili sadržaj obeležen sa "prisila" ili "silovanje"? Feministički porno pokret – koji se bavi jednakošću i osnaživanjem – možda je u porastu, ali podaci isto tako pokazuju da žene proporcionalno gledaju mnogo više ekstremno mizoginističkog seksualnog materijala dostupnog na netu.

Nije neuobičajeno za žene da imaju fantazije o seksu pod prisilom, kao što pokazuju rezultati studije o fantazijama žena o silovanju iz 2012. godine. Tim istraživača sa Univerziteta u Severnom Teksasu i Univerziteta u Notrdamu okupio je 355 mladih žena i pustio im preko slušalica erotsku fantaziju o silovanju – za razliku od bukvalnog opisa seksualnog nasilja – kako bi istražio koliko će one biti uzbuđene.

Materijal sa trake, nastao iz tipa storije kakve često nalazite u ljubavnim romanima, priča priču o muškom protagonisti kog snažno privlači ženski lik. On izražava želju za seksom s njom, ali ona nedvosmisleno ne reaguje na to. On pokušava da je ubedi, bez uspeha, jer ona nastavlja da odgovara negativno na njegove pokušaje udvaranja. Muški lik je potom savladava i siluje. Ona se sve vreme opire i ni u jednom trenutku ne pokazuje znakove dobrovoljnog pristanka na seks. Međutim, pošto joj je muškarac privlačan i pruža joj erotsku stimulaciju, ona doživljava zadovoljstvo od prisilnog seksa.

Pogledajte film: Seks rad u Srbiji: Slepa ulica zakona

Istraživači su otkrili da je 52 odsto žena imalo fantazije o prisilnom seksu sa muškarcem, 32 odsto o tome da su silovane, a 28 odsto o nasilnom oralnom seksu sa muškarcem. Sve u svemu, 62 odsto žena reklo je da je imalo najmanje jednu fantaziju u vezi sa prisilnim seksualnim činom. Istraživači su tada pokušali da saznaju da li su fantazije žena znak "izbegavanja seksualne krivice", hipoteze da žene socijalizovane u našoj kulturi "slat-šejminga" biraju teme prisilnog seksa kako bi poništile osećanje sramote i krivice.

Ispostavilo se da je na delu upravo suprotno. Bilo je verovatnije da će žene koje su tvrdile da osećaju manju represiju u vezi sa seksom imati fantazije o silovanju, biti otvorenije prema fantazijama uopšte, imati fantazije o seksu na dobrovoljnoj bazi i, konačno, imati veće samopoštovanje.

Dakle, ako su žene koje fantaziraju o silovanju ili prisilnom seksu među emancipovanijim na svetu, da li isto važi i za žene koje gledaju nasilne porniće? Tu ne postoji tako jasna distinkcija. Bilo je vrlo malo istraživanja na ovu temu, ali studija iz 2011. godine pokazala je da su žene koje najčešće gledaju porniće – naročito ekstremnije vrste – iste one koje su doživele seksualne napade i psihološko nasilje u porodici.

Dr Raj Perso, britanski psihijatar, radio voditelj i autor, rekao je da za razliku od žena u studiji o fantaziji silovanja, ne poznajemo situaciju žena koje traže porniće.

"Mislim da se tu verovatno radi o tome da su žene koje su bile zlostavljane završile sa poremećenim doživljajem seksa", rekao mi je on. "Ljudi koji su nekad doživeli psihološku traumu ili zlostavljanje često završe u zlostavljačkim vezama – oni ponavljaju ciklus. Ne znamo da li su ljudi koji obavljaju ove pretrage u vezama u kojima ima zlostavljanja i da li pretrage obavljaju zato što se tako nešto iznuđuje od njih."

"Ima tu mnogo nepoznanica, a bez razgovora sa ženama koje traže takvu pornografiju ne možemo znati da li su one zlostavljane. Podaci o pretragama pokazuju da postoji tajna strana života ljudi, kojoj psiholozi mogu teško da pristupe."

Doktorka Gejl Dajns, profesorka sociologije i ženskih studija na koledžu Vilok u Bostonu i istaknuta protivnica pornića, rekla mi je: "Sve dok ne znamo koliko dugo žene ostaju na porno sajtovima i imamo konkretan empirijski dokaz šta rade dok su na tim sajtovima, mi ne znamo da li ih traže iz radoznalosti ili zato što to traže njihovi momci ili ljubavnici, ili da li zapravo masturbiraju na njih."

Međutim, kaže doktorka Dajns, jedno je sigurno: "Ako su ove žene koje gledaju nasilne porniće zaista bile zlostavljane, one zapravo ukopavaju traumu dublje u spojeve svojih neurona, nabijaju je dublje u svoje limbičke sisteme, a pornografija pruža ogroman stimulans limbičkom sistemu zato što gledate nekoga ko prolazi kroz istu traumu kao i vi."

Dakle, dok su žene koje imaju fantazije o nasilju ili prisilnom seksu očigledno često seksualno emancipovane i imaju veliko samopoštovanje, još nije poznato da li isto može da se kaže za žene koje traže nasilne porniće. Podaci nam pokazuju da žene traže tako nešto, ali sve dok neko ne naruči masivnu studiju na tu temu, nikad nećemo do kraja znati zašto.

Još na VICE.com

Seks radnici savetuju kako da postupamo prema seks radnicima

Otkrivamo svet potpune ženske dominacije

U Rusiji sad imate pravo na jedno besplatno premlaćivanje žene