Homeopatija ili lečenje šećernom vodicom

Jedna od grana nadrimedicine, homeopatija, u poslednje vreme se u Srbiji proširila kako požar - "lekovi" se mogu pronaći u gotovo svim apotekama, a ordinacije niču na sve strane.

|
15 januar 2015, 10:00am

Flickr user David Stanley

Mnogo ljudi koji su u kući imali teške bolesnike znaju šta se ponekad dešava pri kraju toka bolesti: oko umirućeg se sjate šarlatani. Ove osobe, u dobroj nameri (i, ponekad, u stvari češće nego ponekad, u nameri da se bude važan u tuđem životu) preporučuju rođaci i prijatelji. "Šta može da te košta da probaš". Ništa, osim novca koji može da se potroši na prave lekove ili poslednja životna zadovoljstva. Šamanske gljive iz Sibira, koštice iz Urugvaja i bogojavljenska vodica koja se prodaje u apotekama pod nazivom homeopatski lekovi, poslednja su nada za one kojima klasična medicina više ne pomaže. Jedna od grana nadrimedicine, homeopatija, u poslednje vreme se u Srbiji proširila kako požar - "lekovi" se mogu pronaći u gotovo svim apotekama, a ordinacije niču na sve strane.

Teorijska ideja koja leži u osnovi homeopatije zvuči odlično, pod uslovom da ste prespavali poslednja dva veka. Ako zdravom čoveku date strihnin, ubićete ga. Ako bolesnom čoveku date mnogostruko razblaženi strihnin, on će ozdraviti, jer će, po doktrini Samuela Hanemana, oca homeopatije, otrov u maloj dozi postati lek. Ova i slične ideje su tokom vekova postale muzejski relikti nauke, ali se u jednom izuzetnom žilavom kružoku Hanemanov koncept zadržao u svom izvornom obliku, kome nedostaje bilo kakvo medicinsko i naučno utemeljenje.

U suštini, homeopatski lek je milionima puta razređen agens koji bi u punoj dozi izazvao simptome bolesti. Što se farmakopeje tiče, homeopatski preparati su obična voda, i to najskuplja na svetu.

Overdoz homeopatskim lekovima: Foto: Richard Craig

Pokušaj kontakta sa srpskim homeopatama vodi me do "Udruženja za klasičnu homeopatiju Hahnemann", jednog od najvećih udruženja ovog tipa u Srbiji. Razgovor od početka ima čudan tok. Sa druge strane žice veseli, cvrkutav glas govori: "Homeopatija", lepa sočna reč topi se u ženskim ustima poput parčeta torte. Odiše zdravljem i nadom. Ohrabren, predstavljam se kao VICE reporter i molim za kontakt sa nekim ko će mi objasniti neke stvari o homeopatiji, "da pružimo", objašnjavam, "priliku homeopatama, o kojima postoje različita mišljenja u javnosti, da ponude svoj ugao". Glas žene se menja u trenutku.

- A šta vama tačno treba?

- Da razgovaram sa homeopatom iz vašeg udruženja.

- Zašto?

- Kao što rekoh, pišem članak o homeopatiji.

Neimenovana članica poznatog i veoma bučnog udruženja, odgovornog za davanje preskupog placeba stotinama i hiljada ljudi, povlači se u kratku meditaciju i, preko volje, prebacuje vezu drugoj osobi.

- Izvolite?

Ponavljam istu priču.

- Znate, na našem sajtu imate sve potrebne informacije.

- Ali ja bih ipak da razgovaram sa nekim.

- Ne znam da li će to moći. Moramo da se dogovorim, da vidimo... Ostavite broj.

- U redu. Koje je vaše ime?

- Nada.

- Nado, vi, pretpostavljam, imate i prezime?

Očekujem, naime, da će neko ko tvrdi da leči ljude imati dovoljno integriteta da se predstavi imenom i prezimenom. Moja greška.

- Imam, ali ono nije bitno.

Dobro, ako nije bitno. "Ja sam Nada, nije bitno prezime, ja lečim ljude". Zvuči izuzetno pouzdano, skoro kao "Nedostaje mi 100 dinara za autobusku kartu."

Nikakav poziv nije usledio.

Zaređam po imeniku homeopata, ispričam da pišem čanak o homeopatiji. U dva slučja odgovor je bio eksplicitno: "Ne želim da razgovaram i nemojte pominjati moje ime". Dobro, to je vaše zakonsko pravo.

Jedna veoma ljubazna gospođa, po imenu Tatjana Karajanov, članica već pomenutog Udruženja Hahnemann, saslušala je šta imam da kažem, obećala da će razmisliti pošto pročita nekoliko tekstova na Vice-u, i na kraju odbila da razgovara uz odgovor:

- Mislim da ipak nisam tip koji se bori sa skepticima. Više verujem u mir i dobrotu nego u rat i borbu.

Moram priznati da sam očekivao da će homeopate želeti da javno brane svoju nadrinauku, i da me je ovaj zid ćutanja iznenadio. Pretpostavljam da je on nastao kombinacijom dva faktora: kod jednih je verovatno posredi svest o tome da svoj poziv ničim ne mogu braniti, a kod drugih, koji nisu cinici već ubeđeni vernici, nema ni govora o razgovoru sa skepticima: njihovo je da propovedaju ljudima koji ne preispituju ništa i koji će poverovati svakoj budalaštini sa interneta.

Pretraga po Fejsbuku vodi me u samo srce šarlatanskog pakla. Jedna od najvećih grupa na ovim prostorima nalazi se u Sloveniji. Grupu posećuju i ljudi iz Srbije i drugih zemalja bivše Jugoslavije. Pacijenti daju laičke dijagnoze, a homeopate im odgovaraju imenima "lekova", veoma ozbiljnim nazivima kao što su Allium cepa i Bryonia, koja asociraju na staklene tegle, menzure i ozbiljne ljude sa crnim kožnim torbama. Tu su i zabrinuti roditelji. Primeri:

- Moje dete povraća i ima proliv. Šta da mu dam?
- Nux Vomica i arsenik.

Arsenik ovo dete neće ubiti, niti mu nauditi, jer će ono, naime, piti čistu vodu. Opis ove supstance glasi ovako: "Arsenikum album je rastvor pripremljen mešanjem arsenik trioksida sve dok u rastvoru ostane izuzetno malo ili nimalo arsenika". I Nux Vomica se pravi od otrova, to jest od strihnina, razređivanjem dok od strihnina ne ostane samo sećanje.

- Dvogodišnje dete ima bolove u grlu i uhu. Kupila sam Aconitum. Koliku dozu da mu dam?
- Jednom do dva puta dnevno.

Potencijalnu upalu uha, jedno od najbolnijih stanja u pedijatriji, lečimo razređenim akonitinom, otrovom koji izaziva užasne grčeve, ali kada je razređen u homeopatskim laboratorijama, postaje bezopasan.

Ovakva Fejsbuk "lečenja" u ovoj grupi odvijaju se mnogo puta na dan - ljudi puni skepse prema farmaceutskoj industriji i "zapadnoj" medicini, koje niko ne može prevariti, ni Svetska zdravstvena organizacija ni "Big Pharma", podvrgavaju sopstvenu decu lečenju kod nepoznatih ljudi sa interneta, koji im kao lek preporučuju razređene otrove.

Čovek koji je pokušao da se overdozira homeopatskim arsenikom

Jedan od načina na koji šarlatani manipulišu svojim žrtvama je iznošenje tačnih podataka u "friziranom" kontekstu. Svaki homeopata će reći da su "homeopatski preparati registrovani u Agenciji za lekove". Ovo je potpuno tačno. Agencija za lekove je pre tri godine počela da registruje tradicionalne i homeopatske preparate. Preparat treba da ispuni samo jedan uslov: da je aktivna komponenta u njemu toliko razblažena da je on zapravo voda, u skladu sa načelima homeopatije. Lekovito dejstvo se ne proverava, bitno je samo da ova "bogojavljenska vodica" ne pravi dodatnu štetu u organizmu.

- To su retki preparati. Što se tiče kriterijuma, homeopatski lek mora da ima dovoljan stepen razblaženja leka koji garantuje terapijsku bezbednost leka. Lek ne sme da sadrži više od jednog dela matične tinkture na deset hiljada delova ili više od jednog procenta dela najmanje doze koja se koristi u konvencionalnoj medicini, kada su u pitanju aktivne supstance čje prisustvo u alopatskom leku zahteva režim izdavanja leka uz lekarski recept, objašnjava za VICE predstavnik za medije Agencije za lekove i medicinska sredstva postupak za registraciju homeopatskih preparata.

Dakle, ako je najmanja aktivna doza "bensedina" dva miligrama, homeopatska doza morala bi da iznosi najviše dvadeset mikrograma aktivne komponente, što ne bi omamilo ni miša.

Što se dublje probijam kroz ovu nadrinaučnu mijazmu, to mi je jasnije da na internetu deluje četa mala, ali odabrana: ljudi sa imenom i prezimenom koji su odlučni u tome da razobliče homeopatiju i njene apostole. Neki od njih imaju i ozbiljne kvalifikacije. Miloš Babić, istraživač neuronauke sa Univerziteta u Arizoni, veoma je prilježan borac za povratak poverenja u savremenu medicinu. On mi objašnjava zašto sam naišao na zid ćutanja:

- Intelektualna klima koja vlada u homeopatskom svetu je klima paranoje, otvorene mržnje prema modernoj nauci i medicini (za homeopatu je susret sa naučnikom jednako prijatan kao susret fundamentalsitičnog vernika sa ateistom), teorija zavere (kojima se opravdava zašto klinička istraživanja uvek pokazuju da homeopatija nema nikakvih stvarnih efekata na zdravlje), i sličnih stvari, kaže mi Babić.

- To je jedan potpuno paralelni svet. Ako krenete u sukob sa njima, dobićete jedan od dva rezultata: ili će se razbesneti i odbiti da dalje pričaju sa vama, ili će tužno da vrte glavom nad vašim "zatvorenim umom" i insistirati da je njihov pogled na svet tačan dok je vaš nešto što ste "nekritički prihvatili od zvaničnih izvora informacija" koji su naravno pod kontrolom "svetskih moćnika".

Babić objašnjava način funkcionisanja homeopatske zajednice i kaže mi da se u razgovoru "bez konfrontacije" može videti "jedna paralelna realnost."

- Ovi ljudi žive u svetu u kome su osnovni zakoni fizike potpuno drugačiji i čvrsto veruju u svoje fantazije. Ne samo što ne proveravaju svoje rezultate kritički, što bi trebalo da bude osnova nauke, već apsolutno odbijaju da to urade. Ako pokušaju da nešto navodno provere, to će uraditi površno i sa očiglednim metodološkim sistemima koji im daju odgovor koga žele. Ako im na ovo ukažete, dobićete jedan od ona dva rezultata navedena gore pod stavkom "konfrontacija", objašnjava Babić.

Kada su u pitanju biohemijske osnove homeopatije, Babić objašnjava da je Hanemanov metod bio loš čak i za osamnaesti vek.

- Haneman je izmislio, potpuno bez ikakvog pokrića, teoriju da "isto treba lečiti istim" - da pacijentu koji boluje od, recimo, visoke temperature treba dati malu količnu leka koji bi u većoj količini uzrokovao visoku temperaturu. Pritom, pošto nije razumeo hemiju, to "razblaživanje" je radio do prevelikog nivoa. Naime, ubacio bi par kapljica nekog biljnog ekstrakta (ili, povremeno, materija koje nemaju nikakvo stvarno dejstvo, ali imaju navodna magiča svojstva - recimo, uzorci stolice bolesnog čoveka) u vodu, i to promućkao. Onda bi par kapljica tog rastvora prebacio u novu bocu čiste vode, i to promućkao. Ovaj proces razblaživanja se ponavlja desetinama puta... do nivoa da homeopatski preparat u stvari u sebi ne sadrži ni jedan jedini molekul "aktivne supstance." Homeopatske tečnosti sa "snagom" od 30CC ili više su u stvari čista voda. Homeopatske tablete su šećerne tablete na koje je kapnuta kapljica takve čiste vode.

Babić upozorava i da neke homeopate bukvalno truju svoje pacijente:

- Pošto homeopate imaju potpuno kontrafaktualnu ideju o stvarnosti, i pošto koriste mnoge otrovne supstance u proizvodnji svojih "lekova" (arsenik je recimo jako popularan), povremeno se događa da iz čistog neznanja otruju ili povrede pacijente.

Ovaj istraživač upozorava da homeopatija pravi štetu čak i kada pomogne pomoću placebo efekta.

- Ljudi koji uzmu homeopatske preparate i izleče se na osnovu placebo efekta često zatim veruju homeopatiji i tamo gde ne bi trebalo. Recimo, postoje "homeopatske vakcine" (koje ne rade apsolutno ništa); roditelji onda misle da su vakcinisali decu, dok ona u stvari nemaju nikakvu otpornost. Ili, još gore, čovek dobije ozbiljnu bolest (zapaljenje pluća ili čak rak), i onda umesto medicinskog tretmana on ode do homeopate kome veruje. I onda se nađe u bolnici tek kada bolest debelo uznapreduje. Ovaj problem je značajno povećan prezirom prema modernoj nauci koga mnoge homeopate šire. Pacijent kome takav homeopata pomogne otud ne samo što uči da koristi lekove koji ne deluju, već prihvata i filozofiju sveta u kojoj su moderna medicina i nauka potpuno pod vlasništvom "farmakomafije" koja eto "sakriva lekove i profitira na bolesti", a ne primećuje se pritom da homeopate naplaćuju običnu vodu svojim pacijentima, objašnjava.

Biohemičar Zoran Vujčić kaže za VICE da homeopatija nema apsolutno nikakvo uporište u prirodnim zakonima:

- Najnižu koncentraciju koja izaziva fiziološko dejstvo imaju neki toksini i alergeni. Ipak, kada se razblaže samo sto puta, oni nemaju fiziološko dejstvo na čoveka. Ako se razblaže milionima puta, niko nije ni svestan šta je uneo u svoj organizam. Homeopatija se zasniva na još milion miliona puta razblaženijem sredstvu. To je ekvivalent placebo efekta, objašnjava Vujčić.

Što se tiče cena pregleda i preparata, one jako variraju - prvi pregled košta od 2.500 dinara pa naviše, a preparata ima i za 300 dinara, ali i za tri-četiri puta više. Indikacije pokrivaju najširi spektar stanja i bolesti, a jedan od tipičnih preparata je onaj za pospešivanje rasta zuba kod dece, koji unovčava prirodne strahove svih mladih roditelja da se njihova deca ne razvijaju dovoljnom brzinom. Kada zubi izrastu, što se desi u 99.99 odsto slučajeva, eto dokaza da "lek" radi.

U trenutku pisanja ovog teksta, na internetu i dalje traje rasprava oko toga da li je trebalo odobriti homeopatama da svoje šećerne vodice isprobavaju na umirućima od ebole, ili je odluka da im se uskrati dozvola boravka u zonama epidemije u Africi bila ispravna. Sama činjenica da je teranje šarlatana od bolesnih ljudi nešto o čemu godine 2014. uopšte treba polemisati je jako dobar razlog da se svi mi zabrinemo za budućnost, i da ponovo pogledamo film Idiokratija.

Više na VICE
VICE Kanali