Bili smo na izboru za trans Mis u Beogradu

Obezbeđenje, policija, spremanje kod drugarice da roditelji ne bi izvalili šta radiš i gde ideš uveče? Neka kaže šta ko hoće, ali ja ovim devojkama/momcima, nazovite ih kako hoćete, skidam kapu.

|
24 april 2015, 2:38pm

Prva i jedina asocijacija na transvestite mi je oduvek bio film Pedra Almodovara Visoke potpetice u kojem tranvestit sa plavom punđom i u crvenoj haljini peva poznatu numeru "Un Ano De Amor dok samouvereno šeta po klubu i glasom i stasom zavodi goste.

Sve do prekjuče, dok nisam dobila poziv na Fejsbuku "Izbor za Trans mis" koji je održan u klubu u samom centru Beograda.

Ok, idem da gledam muškarce koji su umesto cipela, samostalno izabrali štikle i koji su dovoljno hrabri da se tako pojave u javnosti, zaključila sam i dan kasnije odlučila da se uputim u klub gde se održava izbor.

Fotografije: Marko Daniel

Na vratima me dočekuje Jovan, PR kluba koji me sprovodi do bekstejdža, prostorije koja vrvi od veštačkih kosa, noktiju i šminke koja se nalazi svuda po stolu. U prvih pet minuta samo sam nemi posmatrač koji u blagom šoku posmatra užurbano spremanje. Jesu li u ovoj prostoriji sve muškarci, izgledaju kao prave manekenke? Ne usuđujem se da pitam gledajući defile transvestita koje u izrazito kratkim suknjama jure po bekstejdžu u potrazi za idealnom bojom karmina i senke.

Kakve noge, mislim se u sebi dok gledam u transvestita koji izgledom podseća na filmsku divu iz šezdesetih.

- Stavi tog lepka malo više, otpašće mi nokat - dobacuje diva drugarici i okreće se ka meni i maše mi sa do pola zalepljenim noktom.

- Ćao, ja sam Milica - pruža mi ruku.

- Ćao, pretpostavljam da ti je to umetničko ime - pozdravljam se pazeći da joj ne slomim nokte i razmišljajući u kom rodu bi trebalo da joj/mu se obratim.

Ne znam zašto, verovatno zbog uticaja filmova, ali očekivala sam od njih obraćanje tipa "maco, ljubavi" uz obavezni jak stisak ruke prilikom pozdravljanja. Ipak su svi oni preko dana muškarci a noću devojke.

- Oduvek sam želela da postanem drag queen,ali to je ovde nemoguće. Zato učestvujem na ovakvim takmičenjima, jednostavno volim da budem lepa, jel mi se razmazala šminka? - pita me i nastavlja priču 26-godišnja Milica koja je danju Marko, po zanimanju dizajner. Savršena šminka i ten, crna punđa napravljena od perike, uska haljina i visoke potpetice čine "stajling" koji je sama osmislila. Realno, svaka njima čast, samo transvestiti znaju koliko je teško naći ženske cipele na štiklu broj 45, da se ne lažemo.

Na pitanje kako izgleda jedan njen prosečni dan, objašnjava mi kako, kao i mnogi prosečni muškarci, tokom dana igra igrice i ističe da vozi motor, i to ni manje ni više nego Kavasaki, dakle besnu mašinu.

- Voziš motor? - ponavljam šokirana i u isto vreme oduševljena.

- Pa da, parkiran je ispred, nisi ga videla? Kad se završi žurka, skidam šminku i palim nazad kući. Jao vidi mi struk, moram da smršam - objašnjava mi kroz smeh. Dok lepi poslednji nokat, ističe kako zbog posla mnogo putuje i kako je život transvestita naporan.

- Moji roditelji i okolina znaju i svi me podržavaju u ovome što radim, ja sam umetnik i ovakva takmičenja mi služe za upoznavanje novih ljudi koji su slični meni. Ja imam tu sreću da imam podršku od svih, mnoge devojke ovde to nemaju - kaže Milica koja je mnogim kandidatkinjama favorit za pobedu.

- Jel' mi idu ove čarape uz ovu haljinu - prekida nas Eleonora, transvestit duge plave kose za koju prvo nisam bila sigurna da li je muškarac ili žena.

- Super izgledaš - izgovaram i pitam je gde je "nabavila kosu". Kroz čitav razgovor sa devojkama se trudim da ne izgovorim nešto pogrešno, ili nešto što će ih možda uvrediti. Nabaviti kosu mi je zvučalo sasvim okej.

- Kod Kineza, samo 650 dinara, jel' da da je moćna? - pita me 26-godišnja Eleonora, po zanimanju prodavac, koja je, kako kaže, imala pravu dramu oko dolaska na takmičenje.

- Moji ne znaju da sam ovde, znaju da je u pitanju neko takmičenje, ali ne i kog tipa. Pre takmičenja sam morala da idem do drugarice da pokupim sve ove stvari. Ništa od ovoga ja ne čuvam u sobi, ne smem ni da zamislim šta bi se dogodilo da moji nađu perike i haljine - iskrena je Eleonora.

Za takmičenje je prijavila drugarica koja se isto takmiči.

- Dođi, Ceco, ovo je novinarka, iskoristi maco svojih pet minuta slave - dobacuje drugarici koja mi prilazi.

- Ćao, ja sam Ceca Veličković - upoznajem se sa transvestitom koji nosi dugu belu haljinu sa otvorenim leđima.

Ceca sa bradom od tri dana, ajao, pa srpska majka ti ovo ne bi oprostila, razmišljam dok pokušavam da zadržim smeh u sebi.

- Danju radim kao konobar, noću postajem seksi žena - priča mi Ceca dok mi objašnjava kako je život transvestita jako skup.

- Pa pogledaj mi periku, skroz se ućebala - žali mi se "trans majka" koja ističe kako garderobu kupuje putem interneta.

- Zamisli da ja uđem u butik i kažem, dajte mi da probam haljinu, pa nema šanse. Ovako, moram da naručim garderobu preko interneta što je skuplja varijanta, a da ti ne pričam koliko para samo puknem na taksi kada uveče hoću da izađem. Skup je i težak naš život - zaključuje Ceca.

Pažnju mi privlači transvestit u izrazito kratkom miniću sa tetovažom na ruci, duge sjajne kose, koji sedi sam u ćošku.

- Što si sama? - prilazim joj.

- Čekam neki poziv, ja sam Jelena, rekle su mi devojke da si novinarka - detaljno je upućena Jelena.

Na moje pitanje šta je po zanimanju tiho izgovara, eskort dama.

- Radim isključivo sa strejt osobama, već duže vreme se bavim tim poslom, od toga živim - kaže Jelena koja je, za razliku od ostalih devojaka, transvestit svih 24 sata.

- Niko ne izvaljuje da sam muško, preko dana sam u helankama, dugu kosu i šminku nosim svakodnevno. Živim sama u stanu, sve komšije mi se obraćaju u ženskom rodu - priča Jelena.

Dodaje da je baš briga ko će pobediti, jer došla je da se zabavi. Krvav je to lebac, razmišljam dok joj gledam u kosu od 650 dinara koju vrti između prstiju.

- Odakle ti te sise - prekida nas jedna od kandidatkinja dok Jeleni bulji u dekolte.

- Hormoni, sestro, ulagalo se u ovo telo - odgovara joj Jelena.

Goca, predsednica žirija

Atmosfera postaje napetija iz časa u čas, u sledećem trenutku u bekstejdž ulazi Goca, predsednica žirija, inače jedina transrodna osoba u prostoriji. Objašnjava mi da će devojka koja pobedi otići u Švedsku na internacionalni izbor transrodnih osoba.

-Zar su sve kandidatkinje transrodne? - pitam jer sam do tad bila ubeđena da su sve takmičarke muškarci sa svim atributima, ali u haljini. Jedva izgovorih tu rečenicu a i nekako mi bilo glupo jer baš i ne poznajem sve te njihove termine.

- Ne, ne, zato i moramo da imamo što više takmičenja, mislim da ćemo do kraja godine pronaći jednu transrodnu koju ćemo poslati u Švedsku - kaže mi Goca i saopštava devojkama da takmičenje počinje za koji minut.

Izlazim iz bekstejdža i odlazim gore u klub da zauzmem mesto. Šou napokon počinje. Sedam odmah pored žirija u kome su Boban Stojanović, LGBT aktivista, frizer Zoran Ćumura, Kristina Ferari, najpoznatija transrodna osoba u Srbiji i Daniel Pinter, transvestit.

Daniel Pinter, žiri

Oko 50 ljudi došlo je da podrži kandidatkinje Izbora za trans mis. Stari i mladi, parovi, i prijatelji kandidatkinja nestrpljivo iščekuju početak. Pažnju mi je privukao jedan mladi par koji je, kako su mi rekli, "samo svratili".

- Mnogo su mi slatki svi, bili smo tu u kraju, pa smo odlučili da svratimo na piće. Videla sam kod bekstejdža jednu devojku, Milica se čini mi se zove, apsolutni favorit - rekla mi je devojka.

Na moje pitanje da li često svraćaju ovamo i tako podržavaju slične izbore, odgovorili su mi kroz smeh "da je sve to njima slatko" i da im je žao što neće ostati do kraja.

U drugom kraju kluba, sede tri tipa, da ne kažem grmalja, prilazim im sa sličnim pitanjem, ali dobijam odgovor "Ja sam samo obezbeđenje, nemoj molim te". Naravno da je obezbeđenje, ponavljam u sebi, i uočavam dvojicu policajaca na samom ulazu u klub.

Defile počinje, voditelj proziva prvu devojku, Jelenu, eskort damu koja probija led. Na pitanje šta očekuje od ovog takmičenja odgovara "Ništa specijalno" i odlazi.

- Hej, a mir u svetu, borba za zdravu sredinu i očuvanje prirode, ništa? - pitam se dok aplaudiram neočekivanom odgovoru Jelene koja je apsolutno pobedila kada su bilo koji izbori za mis u pitanju. Šta je briga, nema za vratom Vesnu Jugović Da Vinči da joj drobi nakon takmičenja.

Devojke jedna za drugom izlaze, ukupno ih je devet. Sledeća je Eleonora koju publika pozdravlja vriskom. Posle pola sata provedenih u bekstejdžu, imam utisak kao da ih poznajem od pre, aplaudiram i već imam svog favorita za pobedu.

- Ne postoje neosvojene tvrđave, već samo loši osvajači - ističe Eleonora životni moto dok sa svojih 180 centimetara polako nabada u štiklama koje imaju bar deset.

Pažnju publike najviše privlači Milica, za koju je čak u jednom trenutku i Daniel Pinter, član žirija, prokomentarisao kako je "top."

Pošto su prošetale po klubu, devojke se povlače, a žiri počinje sa konsultacijama oko ocena. Koristim priliku da malo prošetam po klubu u kojem dominiraju ljubičaste i roze nijanse i velika ogledala. Za šankom sedi atraktivna crnka u kratkoj suknji koja izgledom malo podseća na transvestita. Dobacuje momku koji radi za šankom: "Haha, ja imam i dečka i devojku, nemoj da me muvaš".

Kristina Ferari, članica žirija

Atmosfera postaje poprilično opuštena, svi nazdravljaju i komentarišu koja će devojka biti pobednica. Nakon nepunih pola sata, odluka je doneta, žiri dodeljuje nagrade za Mis šarma i Mis fotogeničnosti. Bira se prva i druga pratilja i na kraju misica. Nestrpljive devojke već počinju da grickaju veštačke nokte koji su do pola poispadali. Lepo im je rekla Milica da stave dosta lepka.

Za drugu pratilju žiri bira Eleonoru, visoku plavušu koja je u vrtoglavim štiklama jedva uspela da dođe po lentu. Druga pratilja je Elena, jedina od transvestita koja je umislila da je zvezda i koja nije želela da daje izjave. "Druga pratilja si, dakle daleko od zvezde" razmišljam dok je gledam kako nosem para oblake dok poprilično nezadovoljna ide po lentu.

Žiri proglašava Trans misicu. U svakoj drugoj situaciji očekivala bih smeh, suze i konfete da lete oko pobednice, kako to obično i biva. Ali ne i u ovom slučaju,

- Trans mis je Milica - saopštava predsednica žirija i poziva pobednicu da joj se pridruži.

- Hvala vam puno - kratko izgovara nasmejana pobednica i noseći lentu i nagradu, vraća se i baca u zagrljaj devojkama.

- Milice, čestitam - uspevam nekako da dođem do nje.

- Hvala ti, mnogo sam srećna, mnogo - uzbuđena priča i odlazi da slavi sa društvom.

Možda je ovo veliki iskorak za LGBT zajednicu ali realno, obezbeđenje, policija, spremanje kod drugarice da roditelji ne bi izvalili šta radiš i gde ideš uveče? Neka kaže šta ko hoće, ali ja ovim devojkama/momcima, nazovite ih kako god hoćete, skidam kapu.

- Trans ljudi su mnogo hrabriji od nas gejeva. Ja kad odem u banku, poštu ili negde gde dam ličnu kartu i oni me prepoznaju, ipak je manje neobično kada na slici i uživo vide muškarca. Mislim da je hrabrost dati ličnu kartu sa jednom slikom, a izgledati potpuno drugačije. Devojkama koje su se takmičile večeras, čestitam na hrabrosti. - kaže mi Boban Stojanović.

Pogledajte fil VICE Srbija "Šifra F64" o trans ljudima u Srbiji koji su se odlučili na krajnji korak korekcije pola, među kojima je i penzionisana pukovnica Vojske Srbije Helena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali