Moje prvo iskustvo sa beogradskom verzijom Ubera

Iako Uber još nije najavio zvanični start u Srbiji, niti, kako su mi objasnili u mejlu, njihova medijska služba želi da priča o tačnom datumu, oni dolaze. To očekujemo već dugo.

Ono što nisam očekivala je da mi je jedan taksista rekao da misli da Uber "baš treba"da dođe.

- To što se mi žalimo je naš problem i što ne želimo da se modernizujemo. Pa vi znate u kakvim se kolima vozite po gradu kada se vozite taksijem - rekao mi je.

Priča sa Uberom samo na prvi pogled deluje prosto – sa jedne strane je strašno kul, sa druge, taksisti popizde svuda gde se pojavi, ili najavi da će se pojaviti. U Francuskoj je, na primer, na kraju sud presudio i zabranio korišćenje ove aplikacije za deljenje vožnje. To se desilo nakon što su taksisti napravili ogroman protest i zapalili nekoliko vozila Uber vozača.

A Uber vozači su neki sasvim obični ljudi. U skoro svih 300 gradova u kojima funkcioniše, bilo je manjih ili većih protesta. Domaći taksisti odavno su počeli "anti-Uber" kampanje i najavili proteste.

Ruku na srce, taksista koji mi je rekao da je Uber okej, to je rekao iz udobnosti svog mercedesa ili neke zajebane tojote, nikad nisam umela da razlikujem marke automobila.

Ipak, dok nas je klima hladila u njegovim super kolima, a taksta zaključio da se njegove kolege non stop žale, stigli smo na odredište i pokazao mi je taksimetar.

Jebi ga, stvarno ne volim taksiste. Kod njih je uspavati se za posao luksuz.

Od kada se na jednom domaćem sajtu pojavio oglas da kompanija Uber traži radnike u Srbiji, mediji su danima nagađali kada dolaze, konsultovali taksiste i nagađali koje sve zakonske prepreke mogu da im stanu na put.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, iz koga su ranije poručivali da "će motriti na Uber", pa kasnije "da po važećim zakonima nije moguće da Uber posluje u Srbiji", nisam uspela da dobijem odgovore na nekoliko pitanja koja sam imala. Ni posle nedelju dana slanja mejlova i pozivanja pres službe telefonom. Izvinili su se jer su zauzeti. A zanima me koje su to tačno prepreke za Uber koje ne mogu da zaobiđu, zašto još uvek Beogradom jurišaju divlji taksisti i da li planiraju i njih da srede zajedno sa Uberom, po sistemu dve muve jednim udarcem. A htela sam da ih pitam i da li znaju da već imamo domaću verziju Ubera koja posluje već skoro mesec dana u Srbiji.

[CarGo aplikacija](Kabl, Stereo 3.5mm muški na 2 X 3.5mm Stereo ženski, 0.2 metra) nije baš ista kao Uber, ali deluje po sličnom principu. Još uvek je u pilot fazi. Prvu vožnju sam naivno naručila za manje od pola minuta – jednostavno sam kliknula na "zahtevaj vozilo". Za deset minuta ogromni auto se stvorio ispred mog stana, a u isto vreme sam dobila notifikaciju da je stigao. Moj prvi vozač nije bio preterano pričljiv, ali nije ni ćutao, što je odličan balans koji cenim kod saputnika. Ispričao mi je da sam mu prva vožnja u CarGo-u, da radi još dva posla i izbezumio se kad nam je crna mačka prešla put, jer - baksuz prvog daa posla.

Posao vozača je dobio kad se prijavio na oglas CarGo-a. Prošao je test vožnje, test poznavanja grada i psihotest, a uz sve to je išlo i uverenje o tome da nije krivično gonjen. To mi je sve zvučalo potpuno bezbedno. Jedino mi nije svejedno što ne znam koliko uopšte ima iskustva u vožnji. Mada, nije to presudno. Setila sam se jedne šizofrene vožnje sa iznerviranim taksistom - sećam se da sam zatvorila oči i jedva čakala da stanemo – iskusni taksista se iznervirao zbog nekog pešaka, a onda je usledio histeričan napad, sa mnogo dodavanja gasa i kočenja dok je urlao o tome da je tragedija da su uzori deci Seke Aleksić, a ne neke balerine. Baš se sećam da je rekao balerine. Hteo je da imenuje neku, ali je tu naglo prekinuo rečenicu.

Onda mi je današnji vozač, za koga sam do tada već saznala da se zove Veljko i da je skoro diplomirao prava, rekao da je pravilo u CarGo-u da imaš pet godina iskustva u vožnji. Kao i da ti auto nije stariji od deset godina. Njegov sledeće godine puni 11, pa planira da ga zameni za "nešto mlađe".

Prvu vožnju sam završila sa negativnim kreditom – nekih minus 200 dinara i bila vrlo srećna što je to moguće. Moći ću da odem u minus kad nemam za celu vožnju!

Veljko me je dovezao do kancelarije kompanije za koju radi. Treba da se nađem sa Vukom, jednim od osnivača i upoznam vozače koji su danas došli na razgovor za posao vozača.

- Mi smo jedan mali startap sa Zvezdare koji je za četiri meseca napravio nešto slično Uberu. Nemamo sve što i oni, ali tu smo negde - ispričao mi je Vuk.

Onda mi je objasnio da sam otišla u minus od 200 dinara jer imam IOS, a ne android, iz istog razloga je po mene došao "ogroman" auto - na IOS-u automatski naručuješ ekonomsko vozilo, a na androidu mini. Mini je logično jeftiniji od ekonomske klase. Imaju i luksuzna vozila.

Za mesec dana koliko rade imali su više od dve i po hiljada skidanja aplikacije, što im je super. Vuk kaže da nisu baš to očekivali - na ulicama sada u svakom trenutku imaju nekih pet vozila, i stižu za desetak minuta. Do kraja leta bi taj broj vozila trebalo da se poveća duplo, a vreme čekanja smanji.

- Uber ima armiju ljudi koja čeka da im plati uslugu. Oni dolaze do kraja leta. Mi jesmo neka konkurencija njima sada i bićemo možda do kraja godine, ali svesni smo njihove moći. Nemamo neku veliku ambiciju za grad Beograd, već da se širimo na neka druga tržišta, gde Uber radi ili ne radi - kaže Vuk.

Pitam ga da li su konkurencija taksistima.

- Nove tehnologije su stvar protiv koje niko ne može da se bori. Ili će taksisti da se izbore za svoj servis i modernizuju se ili će da propadnu. Nasiljem će samo izazvati još veći gnev građana, jer su građani generalno nezadovoljni i smatraju ih "nužnim zlom" - kaže Vuk.

Ono na čemu ikm korisnici trenutno zameraju je to što ne postoji sistem ocenjivanja vozača kao na Uberu. To je usluga koju trenutno razvijaju.

- Moći će ne samo putnici da ocene vozače, nego i vozači putnike - kaže.

U ovom sistemu, nisu samo vozači ti koji treba da prođu "probu", nego i korisnici.

- Svako ko ima nalog na aplikaciji imaće rejtinge. Tako će vozači moći da biraju da li žele putnike koji se ponašaju bahato, povraćaju u vozilu ili nešto slično - kaže Vuk.

Ono na čemu im mnogi zameruju je što "uzimaju hleba taksistima". Vuk ima svoju teoriju, koju je već pomenuo, kada je rekao da taksisti treba da se modernizuju i prigrle moderne tehnologije.

- Ako mi uzimamo hleb taksistima, onda BusPlus meni uzima hleb. Ako primenimo tu logiku - kaže.

Toga dana na razgovor za posao je došlo pet ljudi. Grupni razgovor je već počeo kada sam stigla, tako da nisam uspela da razgovaram ni sa kim od budućih vozača. Od Vuka sam saznala da među prijavljenima bude mnogo visokoobrazovanih.

- Najobrazovaniji vozač koga imamo završava medicinu, sada u septembru treba da diplomira, ali je veliki zaljubljenik u automobile - kaže.

Kaže mi da obično traže profesionalne vozače ili ljude koji su imali iskustva sa kurirskim službama. Pitam ga da li je bilo prijavljenih žena.

- Dve. Ali su bile prekvalifikovane, našli smo im druge poslove u kompaniji - kaže Vuk.

Danas nije bilo žena, ali je bilo nekoliko muškaraca koji ne spadaju u Vukovu "ciljnu grupu" - za vozače traže ljude od 25 do 35 godina, ni stariji se ne libe da probaju "nove tehnologije".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu