​Šta se dešava sa vašim izgubljenim prtljagom na aerodromu

Ako ste ostali pred aerodromskom trakom za podizanje prtljaga praznih ruku pošto ste došli sa odmora, baš nemate sreće u životu.

|
13 september 2015, 7:00am

Foto via Flickr user Kenneth Lu

Ako ste ostali pred aerodromskom trakom za podizanje prtljaga praznih ruku pošto ste došli sa odmora, baš nemate sreće u životu. Dobro, to već znate, naravno, ali statistika potkrepljuje ovu tvrdnju — prema najnovijem Izveštaju o korisnicima vazdušnog saobraćaja koji je izdalo Ministarstvo saobraćaja, manje odjednog procenta putnika prijavljuje da im je zaturen prtljag. Ali to nije neka uteha ljudima koji su izgubili stvari, jer im obično sledi period čekanja.

U gotovo svim slučajevima, zagubljeni kofer će se pojaviti za nekoliko nedelja. Ako se to ne desi, onda će se gotovo sigurno pojaviti u roku od tri meseca. Ako ga ni tad nema, postoji šansa da će se vratiti za više godina (kofer jedne žene pojavio se 20 godina nakon što ga je izgubila). Ali samo mali procenat torbi ne pronalazi svoje vlasnike i smatra se zauvek izgubljenim. Neki od tih siročića završe u Skotsboru, u Alabami, u Centru za nepodignut prtljag.

To je jedina prodavnica u Americi koja kupuje — a potom preprodaje — prtljag koji ste izgubili na aerodromima. Većina inventara sastoji se od običnih stvari koje ljudi pakuju u kofere: kozmetika, odeća, jastuci za vrat. Tu se i bez osude prodaju neobične stvari pronađene u prtljagu ljudi — mumificirane smanjene glave, čitava zebrina koža (sa sve ušima i repom), zdela puna vakumiranih žaba. (Mali broj pronađenih artikala ne stiže do rafova za prodaju, kao što je kamera iz spejs šatla NASA-e i urna sa nečijim pepelom.)

Brenda Kantrel, predstavnica prodavnice, rekla mi je da službenici svakog dana izlažu na police između 5.000 i 7.000 novih artikala — a to su samo predmeti prikladni za preprodaju. Kantrel nije želela da otkrije tačan broj kofera koje dobijaju svakog dana, ali mora biti nekoliko stotina svakog meseca da bi mogli da imaju tu količinu zaliha u radnji. (Iako avio-kompanije gube prtljag mnogo ređe nego pre nekoliko godina, i dalje je prošle godine zatureno 21,8 miliona torbi.)

Većina stvari koju službenici Centra za nepodignut prtljag nađu u koferima su zamenjive — prodavnica dobija toliko odeće, na primer, da poseduje najveću perionicu za hemijsko čišćenje u čitavoj Alabami, u kojoj se pere više od 50.000 komada odeće svakog meseca. Ali ima tu i drugih artikala, poput venčanica, umetnina i jedinstvenih artefakata, zbog kojih čitavo mesto deluje pomalo tragično. Pitala sam Kantrel da li je nekad neko došao u Centar za nepodignuti prtljag da traži nešto što je izgubio.

"Postoji samo jedan dokumentovan slučaj da je neko našao nešto što je prethodno izgubio", rekla je. "Jedan čovek je došao i kupio par skijaških pancerica za svoju suprugu i kada ih joj je dao, ona je primetila oznaku na njima na osnovu koje je zaključila da su iste te koje je izgubila."

U Velikoj Britaniji, izgubljeni delovi prtljaga prodaju se na "slepim" aukcijama. Sadržaj svakog kofera je pregledan pre nego što se proda (i u većini slučajeva, sve što je izuzetno vredno ili izuzetno lično se vadi), ali se oni potom zatvaraju i prodaju onom ko da najvišu ponudu "na slepo". Po većini svedočanstava, ti koferi su obično puni smeća — ili, češće, samo ustajale odeće — ali vam se s vremena na vreme desi da kupite torbu za 20 dolara sa nekim draguljem unutra. Ponekad se novac krije u skrivenim pregradama; ponekad je unutra banalan ali skup predmet, poput dušeka na naduvavanje; ponekad su tu samo otkačene stvari, poput egzotičnih začina ili rogova losa.

"Nema reda i pravila u onome što ljudi pakuju,", kazala je Kristina Sušet, zadužena za aukcijsku kuću koja prodaje prtljag izgubljen na aerodromu Hitrou, u intervju za Dejli mejl. "Otvarala sam kofere u kojima su stajale upotrebljene šerpe. Što biste to nosili bilo kuda?"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Više na VICE
VICE Kanali