​Moj pokušaj da pobedim nervozu kad ga pušim

Pre nekoliko meseci, dovela sam jednog slatkog štreberčića kući iz bara. Proveli smo čitavu noć razgovarajući o politici pre nego što smo uskočili u krevet. Znala sam da ne želim seks s njim, ali odjednom sam dobila ideju.

"Ako ti popušim, hoćeš li oceniti za mene kako ti je bilo?", pitala sam ga. On je spremno pristao. Pušila sam mu otprilike narednih sedam minuta pre nego što sam se umorila (bilo je pet ujutro) i odustala. Potom sam tražila njegovo stručno mišljenje, koja je uglavnom bilo pozitivno. Njegova glavna preporuka bila je da pazim da sve vreme koristim ruku. Osetila sam olakšanje.

Moj klinički pristup pušenju možda će vam zvučati čudno, ali upravo je u tome bila poenta čitave te vežbe. Unervozim se kad moram da ga pušim. Oduvek je bilo tako. Razni su razlozi za to osećanje neprijatnosti. Kao i kod većine strejt žena, imala sam posla sa velikim brojem govnara koji su bili zahtevni po pitanju oralnog seksa. Znate već, ona sorta koja vam gura glavu nadole dok se privatavate ili vam neočekivano pojebe facu. Ti susreti bili su ponižavajući i bili bi sami po sebi dovoljni da svakom ogade pušenje. Ali moji razlozi su i praktični. Kao prvo, imam mala usta i prilično aktivan refleks za povraćanjem, što znači da ću, u najgorem slučaju, povratiti na vaš kurac. Takođe, uglavnom ne volim da buljim u penise. To vam je kao kad je u pitanje sunce: uživam u njihovom prisustvu, ali izbegavam da gledam pravo u njih. A to je teško kad morate da ga strpate u usta.

Veći deo moje nesigurnosti, međutim, potiče od toga što mi nije najjasnije šta bih tamo dole zapravo trebalo da radim. I da li možda u nečemu grešim.

Tokom godina, počela sam da verujem da je dobro pušenje nešto što morate da znate da izvedete, ali nikad nisam imala osećaj da sam ga savladala kako treba. Zato sam to radila retko i nerado pričala o svojim sumnjama sa partnerima ili čak prijateljicama.

"Mogu da nateram tipa da svrši, ono, za pet minuta", hvalila se jedna moja prijateljica sa koledža; pokušala je da me provede korak po korak kroz taj nepogrešivi postupak, koji je podrazumevao ostavljanje čaše sa vodom na noćnom stočiću u koju će umočiti ruku ukoliko joj ponestane pljuvačke. Delovalo je kao suviše truda — i prosto uvrnuto. Kozmo i drugi ženski časopisi nisu ništa manje napadni sa svojim beskrajnim vodičima za "najbolje pušenje svih vremena". Kako to da postoji 21 do sada nepoznato pravilo kako izvesti nešto što bi trebalo da je prilično utilitaran čin? To je, bre, pušenje a ne Naseljenici ostrva Katan (Takođe, ima li ikoga ko će zaista na smenu trpati u usta kockice leda i vruću vodu da bi pobudili "prilično lepe, ali raznovrsne senzacije"?).

_________________________________________________________________________

Ludački provod na Ibici

_________________________________________________________________________

Pitala sam Kler Kavani, suvlasnicu "Bejblenda", kompanije za proizvodnu seksualnih igračaka koja drži radionice kao što su "Umeće pušenja", da li su moje brige retka pojava.

Rekla mi je da, iako je interesovanje za kurseve Bejblenda u materijama kao što su G-tačka i sado-mazo opadalo tokom godina, oni o oralnom seksu i dalje "umeju da napune salu".

"Niste usamljeni u želji da budete u tome bolji ili po nervozi koju osećate", dodala je.

Ta nervoza, rekla je ona, potiče od želje da se zadovolji druga osoba, a za to potencijalno nemate iskustva. Da bi sve bilo manje strašno, predložila je malo istraživanja, kao što je čitanje seksualno pozitivnih knjiga ("možete da naučite nešto o penisima unapred"). Za više od toga, "najviše pomaže praktičan rad".

Prema rečima Kavanove, razgovor o seksu jedan je od najvećih izazova za parove, ali je ključan za dobijanje informacije koja će pomoći da se pobedi nervoza pred pušenje.

"To će dovesti do odgovora na vaša pitanja, onoga što morate da znate, kao što je šta on najviše voli", objasnila je ona. Predložila je da se sačeka posle seksa pa da se partner tek onda obaspe pitanjima da se ne bi kvarilo raspoloženje — verovatno je najbolje izbeći da se od tipa unapred traži ocena kao što sam to ja uradila.

Ona je dodala i da je poželjno dobro se provesti, jer "što se više vi zabavljate, i on će". Zapela sam da to raščistim jednom za svagda — koliko uopšte neko može da se zabavlja dok puši? Nije to kao da ližete lilihip gde postoji jasna, merljiva korist po osobu koja to radi. Ona mi je razjasnila: "Zadovoljstvo uglavnom osećate u tome što ga usrećujete." Tako da, ako se za tim ukaže potreba – jeste, pretvarajte se malo.

Najviše me je umirilo kad sam Kavanovu upitala šta obično čuje od muškaraca o pušenju. Očekivala sam da će mi ispričati najmanje nekoliko horor priča o ugrizima, ali sam zaboravila koliko su momci zapravo prosti.

"Oni su fazonu: 'O, da, pušenje, to mi reci!' Oni ga naprosto obožavaju!", rekla je. "Ako ste dobri u tome, to je samo šlag na tortu. Loš seks je kao loša pica, nikad nije baš toliko loš."

Kao i u mnogim drugim aspektima seksa, shvatam da je pušenje samo po sebi jedna nelagodna situacija. Razlog zašto sam odlučila da vežbam na političkom štreberu bio je taj što sam znala da je bezopasan i da ga više nikad neću videti, tako da se nisam osećala ustegnuto.

Možda ću sledeći put biti hrabrija i oprobati se sa nekim ko mi se zaista dopada. A ako se ispostavi da sam "Pica Hat" među pušačicama, znate šta? Ima i gorih stvari na ovom svetu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu