Ovaj naučnik je izumeo sintetičku cirku koja će okončati mamurluk i smrt od alkohola

Zabavna činjenica: zloupotreba alkohola dovodi do stotina hiljada smrtnih slučajeva svake godine. Svakako, piti može biti dosta zabavno, ali to jeste – kao što vam je neko nadobudan svakako u jednom u trenutku u životu rekao – otrov. Otrovna tekućina koja svojeručno održava industriju proizvodnje multivitamina, preko mamurluka miliona ljudi, i koja može da dovede do mnogo ozbiljnijih posledica nego što su glavobolja i osetljivost na buku, kao što su ciroza jetre, rak i bolesti srca.

Onda je velika sreća da je junak psihonauta i bivši savetnik britanske vlade, profesor Dejvid Nat, proveo proteklu deceniju radeći na sintetičkoj cirki koja bi trebalo da raskrsti sa svim tim lošim stvarima. Nat je uveren da će Alkosint – a mora se priznati da to zvuči kao bend koji obrađuje hitove novog romantizma – do 2050. godine u potpunosti zameniti alkohol, ali postoje neke ozbiljne prepreke na njegovom putu, od moćnih kompanija koje proizvode alkohol, do apsurdnog Zakona o psihoaktivnim supstancama koji je ranije ove godine stupio na snagu u UK.

Pozvao sam profesora Nata da porazgovaramo o tome kako će Alkosint funkcionisati, i da saznam kada će biti dostupan ljudima kao što smo vi i ja.

Profesor Dejvid Nat (Foto: Matt Shea)

VICE: Kada ste počeli da radite na alkosintu?

Profesor Dejvid Nat: Još 2005, kada je bio u sklopu vladinog Programa predostrožnosti. Dvaput godišnje bi birali temu, a te godine je tema bio odnos mozga i droga. Celog svog profesionalnog života sam radio na tome da umanjim probleme s alkoholom. Medicina je preplavljena problemima s alkoholom, kao što su napadi i apstinentske krize, pa sam od prvog dana otkako sam postao lekar imao posla sa onima koji stradaju od alkohola. Pokušavao sam da smislim način da se umanji šteta od alkohola i od apstinentske krize vezane za njega.

Taj program predostrožnosti je bio veoma pametan, zato što je tu bilo mnogo apstraktnog promišljanja. Odjednom smo pomislili, 'Pa, nikada nećemo moći da se oslobodimo štetnih posledica alkohola, i u pitanju je jedna otrovna supstanca – možda možemo da je zamenimo'. I tako smo proteklih deset godina tražili zamenu. Nauka je mnogo napredovala; možemo da podražavamo dobre efekte drugim farmakološkim agensima.

I pronašli ste konačnu verziju?

Imamo dve koje smo isprobali na ljudima, i još nekoliko patentiranih kao rezerve. Mislim, alkohol ima grozan ukus – niko ne pije čist alkohol. Zamaskiraćemo ukus na isti način kao što se inače zamaskira ukus alkohola; nešto ide u bezalkoholna piva i tonike, ostalo u sofisticirane koktele. Znamo da će upaliti kod pića koje ljudi vole da piju. Kokteli su put da se dođe do tržišta.

Mnogi kokteli su izmišljeni u doba prohibicije, zato što je u nelegalnim točionicama alkohol bio brlja, koja je bila užasna. Tako da su morali da zamaskiraju ukus, i kokteli su postali zanimljivi i egzotični, jer su skrivali ukus. Ovo je ista ideja; moraš da sakriješ ukus alkosinta.

I sa njim je gotovo s mamurlukom?

Pa, mamurluk nije veliki problem, ali je očigledna manifestacija trovanja alkoholom. Neki ljudi imaju problema i s probavom, ali nama nije bio cilj da se rešimo mamurluka. Mogli smo da pronađemo lek protiv mamurluka, ali to bi samo ohrabrilo ljude da piju još više. Mamurluk je odrednica intoksikacije. To nije svrha alkosinta, ali jeste dokaz da nije otrovan.

Postoji li procena delovanja?

To se zasniva na krivulji reakcije na dozu. Što više droge uzmeš, to je efekat jači. Kod alkohola, ako nastaviš da ga uzimaš sve više i više, na kraju umireš, zahvaljujući efektima na receptore u mozgu – a alkohol utiče na mnoge receptore. I da bi se umanjila šteta, treba se fokusirati na jedan ili dva receptora i minimizovati interakciju sa drugim receptorima. Takođe treba dizajnirati molekule koji nikada neće proizvesti maksimalan efekat.

Mogu se čak dizajnirati i molekuli koji nemaju nikakav efekat. Na primer, heroin: uzmeš li ga previše, umrećeš. Ali imamo suprotstavljenu supstancu koja se zove Nalokson, koju dajemo ljudima da ih probudi ako krenu da umiru. Ima i supstanci koje su negde između i koje nazivamo delimično suprotstavljenima. Postoji jedna čija je upotreba široko rasprostranjena i koja se naziva Buprenorfin, koja je osmišljena da bude bezbednija od heroina. Tako da je to ustanovljeni farmakološki princip. Isto radimo sa alkosintom; on je delimično suprotstavljena supstanca koja nikada ne može da proizvede maksimalan efekat i nikada ne bi mogla da ubije nekoga.

Zašto to i ranije nije rađeno?

Isuviše je radikalno. Naučniku je to očigledno. U industriji alkoholnih pića radi mnogo naučnika: biohemiju su sredinom 19. veka pokrenule kompanije koje su se bavile proizvodnjom alkoholnih pića, zbog razumevanja procesa fermentacije piva. Svaka kompanija koja proizvodi alkoholna pića ima na hiljade naučnika. Oni su mi rekli, „Želimo da imamo udela u tome. U pravu si – do 2050. više niko neće piti alkohol". Ali gazde će rado otići u penziju za pet godina, i prepustiti nekom drugom da se pozabavi tim problemom. Naučnici znaju da to mora da se dogodi.

Što se tiče duvanske industrije, u Marlboru su rekli da će otići koliko god daleko bude bilo potrebno da sa sagorevanja duvana pređu na bezbednije alternative. U industriji alkoholnih pića znaju da će apsolutno biti prinuđeni da krenu tim istim putem, zbog pritiska nauke i javnosti. Ali potrudiće se da to ide što je sporije moguće, pošto je prodaja alkohola najlakši način da se zarade pare.

Hoće li se alkosint kositi sa Zakonom o psihoaktivnim supstancama, pošto se pretpostavlja da ima određeni efekat mozak?

To je veoma zanimljivo pitanje. Ministarstvu unutrašnjih poslova je to pitanje postavljeno, i oni su rekli da ako krši zakon, onda ga krši. Oni ne znaju. Nikada još niko nije bio gonjen na osnovu tog zakona, zato što niko ne zna šta on zaista znači. Ono što čini je da odvraća investitore, i stvara osećaj nesigurnosti.

To je apsurdan primer zakonodavstva. Nadam se da će biti ukinut. Koja je poenta zakona koji nikada ne može da bude primenjen? To je jednostavno bio politički gest namenjen prošlim izborima. Legalne droge ubiju petoro ljudi godišnje; ne vredi nam zakon koji spasi petoro ljudi, kada alkohol ubije 25 hiljada. Zakon je izglasan da bi policiji bilo lakše da zatvara pajp šopove. Ljudi ih mrze, zato što im se ne dopadaju oni koji zalaze u njih. Ali ti pajp šopovi su i dalje otvoreni, zato što zapravo ne zarađuju novac od prodaje droge.

Taj zakon je takođe osmišljen da oteža prodaju energetskih napitaka na festivalima. Naravno, iza toga stoji industrija alkoholnih pića, zato što to utiče na prodaju alkohola. Sada je teže prodavati energetske napitke na ulici, ali samo zbog toga što se to lakše kontroliše. To je uznemirilo investitore kao ništa do sada. Dejli Mejl može da učini da ljudi krenu da paniče oko alkosinta.

Britaniji nema pomoći. Moramo da se ugledamo na druge normalnije zemlje koje imaju racionalan pristup tome.

A po pitanju dalekosežnih posledica, to bi moglo da bude revolucionarno.

Svakako. Nije otrovno, i farmakološki je bezbedno. Ovo je stotinu puta bezbednije od alkohola.

Kada bi to moglo da postane stvarnost?

Daj mi pet miliona funti, i pustiću ga u prodaju do sledećeg Božića. Moraćemo da potražimo investitore u Nemačkoj. To je samo još jedan primer kako britanski izum mora da ode u inostranstvo zbog apsurdnih zakona.

Hvala, profesore.

Fotografija alkosint koktela: Suzannah Nutt)

@kylemmusic

Još na VICE.com

Konačno smućkan lek za mamurluk

Može li seks da vam izleči mamurluk? Užasno sam se napila da bih proverila

Kako preživeti dan na poslu kad si polumrtav od mamurluka

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu