fenomeni

Veštice su u srednjem veku krale penise i držale ih kao ljubimce

Prema vodiču za otkrivanje i iskorenjivanje vradžbina iz 15. veka, veštice su imale sposobnost da učine da penisi nestanu – a neke su ih čak i čuvale u gnezdima i davale im ovas.

pisao Callie Beusman
12 Januar 2017, 4:01pm

Muškarci od pamtiveka imaju iracionalni strah od mogućih pretnji po svoje penise. Mnogo pre nego što se pojavio strah od kastracije, postojalo je nešto mnogo zlokobnije: mit o vešticama koje kradu penise i drže izuvijane, odsečene organe kao ljubimce.

Najpoznatiji opis ove prakse nalazi se u Malleus Maleficarum, priručniku za lov na veštice iz 15. veka, koji je napisao Hajnrih Kramer. Istoričari ga uglavnom odbacuju kao besmislen i mizogin tekst, koji je bez obzira doveo do bezbrojnih svirepih ubistava žena koje su optužene da su veštice; u Čitanci o suđenju salemskim vešticama Fransis Hil ga opisuje kao „jednu od najstrašnijih i najgnusnijih knjiga ikada napisanih". Malleus je prepun očiglednih strahova od ženske seksualne požude – kao što etnolog Mojra Smit piše u svom radu Krađa penisa u Malleus Maleficarum, „Mnogi od zločina (maleficia) pripisanih vešticama ticali su se seksualnosti: opštenje sa napasnim đavolima, vršenje abortusa, izazivanje steriliteta i ubijanje fetusa u utrobi, kao i ometanje seksualnih odnosa između supružnika".

U srednjem veku se smatralo da veštice poseduju veštine da na razne načine upropaste penis, od kojih je najzlokobniji bio taj da učine da ovaj polni organ potpuno nestane. Prema Smitovoj, u Malleus Maleficarum se do detalja opisuju tri slučaja u kojima su veštice navodno magijom lišile muškarce penisa. U prva dva su muškarcima sakrile genitalije nekom magijskom iluzijom – veštice „mogu da uklone muški organ", piše Hajnrih Kramer, „ne tako što ga odseku sa tela, već tako što ga sakriju nekom mađijom".

Treći slučaj je čuven po tome što se u njemu navodi da su veštice čuvale odsečene penise kao ljubimce, i hranile ih ovsem i drugim hranljivim zrnevljem:

Šta da mislimo o tim vešticama koje su nekako otele organe u velikim količinama – dvadeset ili trideset njih – i stavile ih zajedno u ptičje gnezdo ili nekakvu kutiju, gde su se kretali kao da su živi, jeli ovas ili drugu hranu? Ovo su videli mnogi, i to je opštepoznata tema. Govori se da je to đavolje delo i iluzija, koja zavara one koji vide penise na navedeni način.

Kramer dalje opisuje pohod jednog čoveka da mu se vrati nestali organ. Po njegovoj priči, siroti kastrirani momak se „obratio određenoj veštici" koja mu je rekla da se „popne na jedno određeno drvo na kome se nalazilo gnezdo sa brojnim organima, i uzme neki po svojoj želji" (Na nesreću, bio je odbijen kada je pokušao da uzme jedan posebno veliki, zato što je „pripadao parohijskom svešteniku".).

Flora okićena testisima nije bila neuobičajena u srednjem veku. U člankuobjavljenom 2010. u Žurnalu seksualne medicine, istoričar Johan J. Matelaer navodi, „Od kraja 13. do ranog 16. veka, falusno drvo je bilo prilično veliki fenomen". Prema njegovom istraživanju, drveće sa penisima je cvetalo po čitavoj Evropi: u jednom francuskom spisu iz 14. veka nalaze se dve ilustracije kaluđerica koje skupljaju penise i odlažu ih u svoje odore; na jednom duborezu iz ranog 15. veka, koji se trenutno čuva u jednom muzeju u Nemačkoj, prikazana je žena koja nonšalantno bere penise, dok njen ljubavnik pregleda drvo sa vulvama; a tu je i dekorativni broš pronađen u Holandiji na kome „jedan par vodi ljubav ispod falusnog drveta, dok ih verovatno gleda neki voajer".

Mural sa falusnim drvetom, otkriven u Toskani. Fotografija sa Vikipedije.

Arheolozi su 2000. godine  otkrili jedan posebno impresivan primerak drveta sa penisima: ogorman mural iz 13. veka, lociran u Toskani. Na njemu je prikazano drvo prekriveno muškim polnim organima („To je zaista falusno drvo", primećuje Matelaer razdragano), od kojih su svi „neproporcionalno veliki i... očigledno u erekciji". U dnu stabla ove plemenite biljke stoji osam žena, od kojih se dve izgleda otimaju oko jednog penisa, a jedna štapom pokušava da otrese jedan od penisa. Pored njih stoji još jedna žena koja deluje kao da ne haje za sve to – ali kada se bolje pogleda, kao što Matelaer primećuje, „vidi se da joj iz pozadine viri jedan od plodova". Đorđo Ferzoco, direktor Centra za toskanske studije, tvrdio je da se na ovom muralu nalazi „najraniji prikaz žena koje se ponašaju kao veštice", i govorio o drevnom toskanskom folkoru o vešticama koje drže penise zarobljene u gnezdima.

Kramer u Malleus Maleficarumu piše, „Sve vradžbine potiču od telesne požude, koja je kod žena nestabilna". U svojoj čistoj suštini, drveće sa penisima – i njegova asocijacija na beskrajno lascivne veštice – nameće pitanje: da kite rastu na drveću, da li bi ikome bili potrebni muškarci?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Tagged:
penis
Seks
Veštice
ljubimci
Vradžbine