Gledao sam kako Tramp postaje predsednik sa njegovim najvećim fanovima

Prvi crveni kačket sam video još u ranu zoru, na putu za Kapitol, tik pre svitanja i satima pre nego što će Donald Tramp položiti zakletvu kao vrhovni komandant, završavajući - ili možda tek započinjući - nešto što je najčudnija predsednička priča u istoriji ove nacije. Bilo je to zvanično jutro u Trampovoj Americi.

Jesam deo medijske klike, ali nisam dovoljno elita da zauzmem mesto tik uz bilo. To znači da sam morao da hodam skoro sat vremena oko Kapitol hila da bih zakoračio na zvanični travnjak, probijajući se kroz masu Trampovih pristalica koji su prešli dug, dug put da bi videli kako Amerikanac ponovo postaje veliki. Bilo je tinejdžera koji su mahali novčanicama od jednog dolara sa Trampovom facom, bajkera sa raznim porukama prišivenim na teksas jaknama, grupa turista koji su pogubljeno lutali još uvek mračnim ulicama.

Kapitol u ranu zoru.

Kapije ka veličanstvenom travnjaku otvorene su odmah posle šest ujutru, i mase su počele da jurišaju da bi zauzeli dobro mesto. Moja pres nalepnica mi je omogućila da presečem redove - što je prošlo zaista sjajno među čekačima - pa sam uspeo da vidim Kapitol baš kad je sunce izlazilo. Sva sreća, pa je u blizini billa tezga sa kafom. Pitao sam prodavce da li se sećaju Obaminog prvog dana. "Bilo je čarobno", rekla mi je menadžerka. "Ovog puta, međutim…" Nije završila rečenicu.

Fotograf i ja je trebalo nekako da ubijemo šest sati pre nego što će Tramp položiti predsedničku zakletvu, te smo imali dovoljno vremena da upoznamo ljude koji su došli na inauguraciju. Polako su popunjavali prostor između Kapitola i spomenika Vašington. Upoznao sam Trampove pristalice iz Ilinoisa, Floride, Ohaja, Tenesija i gornjeg Njujorka; ljude koji su mi rekli da su čekali godinama da se čovek poput Trampa pojavi u njihovim životima. Jedan čovek mi je rekao da ga je čekao 40 godina, a on sam je tek prešao šezdesetu.

Trampove pristalice tokom inauguracije.

U govoru na inauguraciji, Tramp se potrudio da naglasi da vraža Vašington "zaboravljenim muškarcima i ženama" i, iako su mnoge u medijima njegove reči pogodile kao mračne, koje pozivaju na podele, sasvim su pogodile raspoloženje i stavove najodanijih Trampovih pristalica. Trpeli su i istrpeli osam godina njih, iako je odgovor na pitanje ko su oni dosta razlikovao od onog s kim sam razgovarao. Kada sam jednog pristalicu iz Ilinoisa pitao zašto je ovde, odgovorio mi je da ne može "da dočeka da Obama ode."

U tekstu objavljenom u Njujork magazinu odmah posle izbora, novinar Rembert Brauni je napisao da poklič "Da Amerika bude ponovo velika" treba u stvari da glasi "Da Amerika uspori". I tu rečenicu nisam mogao da izbacim iz glave. Amerika koju su mi Trampove pristalice opisivale bila je mračna, sumorna i bezbožnićka - i po tome su se slagali sa vizijom njihovog vođe. Osećali su se odbačenim, zaboravljenim u brzini promena- Ali možda više neće biti ostavljeni po strani.

Bilo je nekoliko plakata "Izdrži" ili "Maca uzima svoje" sa slikom mačke. Ovi demonstranti su se provlačili kroz masu, ali su nekako uspevali da ostanu nedirnuti - svaka kritika ili psovka Trampovih pristalica bila je u pola glasa, i to tek kad bi meta otišla. Nije bilo udaraca, nije bilo opasnosti od fizičkih sukoba. Što je imalo smisla, jer Trampovim ljudima više nije preostalo ništa protiv čega bi mogli da se bore. Pobedili su. (Nasilje koje se dogodilo kasnije tokom protesta protiv Trampa - razbijeni prozori, suzavac, spaljene limuzine koje su privukle toliko pažnje na društvenim medijima - sve je to bilo dosta daleko od prostora za inauguraciju.)

Anti-Tramp demonstrant.

Kada su stigli Tramp i Obama, crveni kačketi postali su najvažnija alatka. Svako pojavljivanje na ekranu izazvalo je različite reakcije među ljudima s kojima sam se gužvao u masi. Imao sam osećaj da gledam fudbalsku utakmicu - kada se pojavio predvodnik manjine u Senatu Čak Šumer - uaaaa! Ljubimac levičara Berni Sanders - "socijalistička bitanga"! Vođe Kongresa Nensi Pelosi i Pol Rajan - još više uaaaa! Rajan jeste republikanac, ali nije dovoljno uz Trampovu agendu, tvrde mnogi u masi. Hilari Klinton - erupcija neslaganja i besa, uz uzvike "u zatvor!"

Dvojica iza mene su se namrštila prezrivo kada su stigli Mišel Obama i Džil Bajden. "Jesi čuo kad je rekla da ovako izgleda beznađe?" pitao je jedan drugog, misleći na bivšu Prvu damu. "Retardirano. Treba da pita neku samohranu majku. Brzo će i sama saznati". A onda je dodao, "nadam se da će pasti", dok su silazile niz stepenice. "Taman da se saplete dok odlaze."

Kada se na ekranu pojavio Barak Obama, prezir je slaba reč. Trampove pristalice su počele da pevaju: "Na, na, na, na, hej, hej, he, zbogom!" Bio je to veličanstveni trenutak za sve. A kada su ugledali Melaniju Tramp, opa, kreću zvižduci odobravanja, povici "Maco!" i "O,la, la!"

Maskiran Trampov pristaša

A onda se pojavio i sam Tramp. Obožavaoci su počeli da vrište dok je spiker izgovarao njegovo ime. Ispred mene, grupa studenata koji su delili viski prerušen u flaši vode počeli su da se grle dok je Tramp i zvanično postajao predsednik. Neki su brisali suze. Pre samo par minuta, pokazivali su srednjak "pokvarenoj" Hilari.

Bez obzira što je govor bio mešavina njegovih uobičajenih reči, svaka rečenica je pozdravljena uzvicima odobravanja. Kao što je novinar Mat Taibi napisao na Tviteru: "Amerika na prvom mestu" bi lako mogao da bude i povik "Amerika, nego šta, jebote!" i sad mi se čini da bi ova masa to radije i glasnije uzvikivala. Došlo je njihovo vreme. Liberali, elite, snobovi, oni su izgubili. Kad je Tramp izgovorio rečenicu: "Od okeana do okeana"; jedan njegov pristalica koji je stajao iza mene je ponovio: "Od pahuljice do pahuljice."

Posle inauguracije, Trampove pristalice naišle su na neistomišljenike. Tako verovatno izgleda i sudar dve planete u svemiru. Uzvici neodobravanja i vređanja letela su na sve strane. Dok sam odlazio, devojčica sa crvenim kačketom mirno je stajala blenući u transparent na kome je pisalo "Jebeš ovog predsednika". Majka je pokušavala da je povuče odatle.

U daljini, helikopter u kome su bili Barak i Mišel Obama odvezao ih je negde. Jedna žena se prodrala: "Otpušten si!", dok je njena prijateljica, smeškajući se, dodala: "Možeš da odeš - sad je sve u našim rukama!"

Pratite Džona Surika na Tviteru.

Pratite fotografa Džejsona Bergmana na Instagramu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu