Kako drogiranje utiče na očekivani životni vek

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.

Pijete li previše? Ja da. Ne toliko da bih naterao sebe da prestanem, ali dovoljno da sa prezirom gledam na preporučenu nedeljnu dozu – 14 jedinica, drugim rečima, sedam krigli, to jest koliko ja popijem „četvrtkom". Takođe se već deset godina rekreativno i drogiram. Nikada ne zajebanim drogama – ništa heroin i krek, a plašim se i esida – ali sve ostalo može da prođe.

Nisam se mnogo bavio tom činjenicom sve do prošle godine, kada je većina mojih omiljenih poznatih ličnosti počelo da umire. Ono što ih je čitavog života pratilo su bili periodi uzimanja ili zloupotrebe raznih supstanci, od Dejvida Bouvija, koji je šmrkao toliko koke da je jeo samo ljute paprike i pio mleko da bi preživeo, do „ kokainskog nokta" Keri Fišer na snimanju Povratka džedaja.

Stoga sam, pošto je januar i nema ničeg boljeg od straha od prerane smrti da nas natera da promenimo navike, pozvao par stručnjaka da bih saznao kako sva ta sranja koja trpamo u sebe utiču na naš očekivani životni vek.

„Od svega o čemu ćemo da razgovaramo, najbitnije što ljudi mogu da učine je da prestanu da puše", kaže Adam Vinstok, terapeut i psihijatar, stručnjak za bolesti zavisnosti i osnivač Globalnog istraživanja o drogama, koji izgleda intuitivnije od mene shvata to što pijem i drogiram se. „Svi ostali rizici po zdravlje koji se javljaju od uzimanja drugih supstanci se uvećavaju za 50 odsto ako pušite".

Ali recimo da ne pušite – prema Vinstoku, 85 odsto nas više ne puši – ali večeri kada ne piješ, poželiš da poduvaš džoint. „Jedan džoint smotan sa duvanom je isto kao da si popušio dve i po, tri cigarete", kaže Vinstok. „Mislim da bi za one koji duvaju bilo najbolje da to čine tako što će koristiti vaporizator. Uživajte u travi bez duvana – to bi bila krupna stvar".

„Sa čisto psihološke tačke gledišta, alkohol je zaista povezan sa mnogim problemima", kaže Hari Samnal, profesor korišćenja supstanci na Institutu za javno zdravlje. „Veći deo smrtnih slučajeva čiji je uzrok alkohol potiču od oblika kancera vezanih za uzimanje alkohola, a naravno, rizik se sve više uvećava što se duže uzima".

„Da imam trideset i nešto godina i da pijem 30 jedinica nedeljno", dodaje Vinstok, „pomislio bih, 'Ako ovako nastavim, da li će to značajno uticati na moje zdravlje i dobrobit'? A kao lekar, verovatno bih rekao da. To bi prilično verovatno uticalo na stvari kao što su povišen holesterol, uvećani rizik od masne jetre, javljanje srčanih oboljenja. Kod žena, jedan od deset slučajeva raka dojke je povezan sa alkoholom".

Onda smo to razjasnilli.

„Onda tu dodajte druge faktore rizika", nastavlja on. „Ako si gojazan, pušiš i nezdravo se hraniš, u velikoj meri uvećavaš te probleme. Ako ti mama ili tata imaju visok pritisak, ili su imali srčani ili moždani udar, onda da, to je kod tebe nasledno, ranjiviji si i treba da se paziš".

Ali šta ćemo sa treznim januarom? Ja sam ove godine izdržao deset dana! Stekao sam novu perspektivu u životu. Pristupio sam čitalačkom klubu!

„Problem sa treznim januarom je taj što većina podataka ukazuje na to da većina ljudi koji ima koristi od toga ionako nisu neki ozbiljni pijanci", kaže Samnal. „To neće napraviti neku veliku razliku, ako se od februara vratiš uobičajenim navikama kada je piće u pitanju. Mislim da bi savet trebalo da bude sledeći: „Pa, ne moraš zaista da apstiniraš mesec dana, ali ako to činiš, to je dobro. Ali pauziraj dva, tri dana i tokom čitave godine – rasporedi te trezne januarske dane".

„Još jedna neprijatna istina je da to takođe zavisi od ekonomskog statusa", kaže Vinstok. „Ako pripadaš srednjoj klasi, imaš krov nad glavom, imaš podršku, imaš posao, druge veze, imaš pristupa lekaru kada ti nije dobro, ili se osećaš usrano kada je u pitanju tvoje zdravlje, bićeš mnogo otporniji na negativne efekte opijanja nego neko ko je nezaposlen i ima 32 godine".

Foto: Džejk Luis

„Mnogo bih se više brinuo zbog koke nego zbog MDMA", kaže Vinstok. „To je zato što većina ljudi uzima MDMA manje od deset puta godišnje, i obično ne steknu zavisnost. Neki od rizika kojih ljudi nisu svesni kada je kokain u pitanju je to što on može da ubrza krućenje i starenje arterija u srcu i mozgu, tako da u suštini uvećava rizik od srčanih oboljenja u ranijem životnom dobu i uvećava rizik od moždanog udara. Rizik se uvećava u četrdesetim i pedesetim godinama. Ali ako si neko ko jednom mesečno uzme pola grama kokaina i to činiš tri godine tokom svog života, da li ćeš imati trajne posledice? Verovatno ne".

A šta je sa ozbiljnim količinama pića koje obično idu ruku pod ruku sa uzimanjem koke?

„Pa, ako uzmeš previše koke, onda ćeš verovatno previše i piti", kaže Vinstok. „Još nisu objavljeni rezultati autopsije u slučaju Džordža Majkla, na primer, ali mislim da mnogo ljudi koji umru u svojim pedesetim godinama, a nisu koristili opijate – već su jednostavno 20 godina uzimali kokain, su pod većim rizikom od srčanog udara, jer mnogo piju i srce to ne može da izdrži. Najiskrenije, generalno pravilo je sledeće: sve treba uzimati umereno. Krećite se više i jedite manje. Ne ubrizgavajte i ne pušite ništa, zato što je rizik od toga mnogo veći. Ako želite da se poigravate ekstremima, u redu, ali i to činite umereno".

Pratite Dejvida na Tviteru