Quantcast
18+

Zašto sam ponosna što sam "promiskuitetna" drolja

Život je kao kurac. Moraš da ga zgrabiš sa obe ruke.

Paris Lees

Ne mogu da se setim kada su me prvi put nazvali droljom – verovatno onda kada sam počela da dižem noge u prolazima ponašajući se tako. Ali nikada nisam imala problem sa tim, da budem drolja ili da sebe time proglasim. Problem koji sam oduvek imala je što ljudi misle da je biti drolja loša stvar. Jer nije; biti drolja je super.


Ta debata o promiskuitetu osuđuje i šejmuje ljude. misleći da znate šta je za njih najbolje. E pa, droljama nije potrebno vaše neslaganje ili saveti kako bi trebalo da živimo naše živote. Sve smo vrlo sposobne da donosimo sopstvene, užasne i pijane odluke. Međutim, mogu da se izborim sa vašim neslaganjem. To me pali. Ne znam zašto, jednostavno ne znam zašto tuđi momci imaju bolji ukus – jednostavno imaju. I danas ima sve više ljudi kao što sam ja – dođite, pronađite nas na Tinderu, Grinderu i na svim tim sajtovima za muvanje na kojima su SVI (pa i tvoja mama). Svi smo mi sada drolje.


Više preferiram izraz 'zabava' nego 'promiskuitet', jer sam fan dobrog, čistog engleskog jezika. Mogu da govorim samo iz svog (priznajem, ogromnog) seksualnog iskustva, ali ako, recimo, uđem u automobil sa nepoznatim muškarcem, i ja se pućim i on gleda u moje noge, sise i ostalo, on mene ne doživljava kao "pomalo promiskuitetnu" – on me smatra "pomalo zabavnom". Čak sam pogledala u oksfordskom rečniku definiciju promiskuiteta, i tamo stoji "Stanje promiskuitetnosti; nemoralnosti". 


Reč je definisana kao "imanje mnogo seksualnih prolaznih veza." Naravno tamo ne piše koji je – toliko o toj debati – tačan broj ljudi sa kojima treba da spavaš da bi se kvalifikovao kao promiskuitetan jer je to proizvoljna procena koju donose drugi ljudi.
Takođe, gde je ovde vreme? Recimo da je neka 80-godišnjakinja imala deset partnera tokom života. Da li je ona promiskuitetna? Da li bismo je mi smatrali promiskuitetnom osobom? Verovatno ne. Ali šta ako je sa tom desetoricom spavala tokom jedne nedelje – u leto 1969 – a onda nikada više nije imala seks? Da li bi je to "izuzelo"? I ako da, zašto? Šta je sa tom prazninom između?

Ništa od toga nema smisla jer je to samo ideja, i to sranje ideja. Promiskuitet ne postoji. To je samo reč koju su ljudi izmislili da bi opisali i osuđivali određena ljudska ponašanja. Stvarno je koliko i doorism. Nikada niste čuli za doorism? To je zato što sam je upravo izmislila. Ona opisuje sklonost ka otvaranju vrata. Jutros sam otvorila vrata da bih piškila, i takođe sam otvorila još nekoliko vrata kako bih stigla od kreveta do kuhinjskog stola. I kada završim ovaj tekst otvoriću još mnogo vrata jer sam prljava otvaračica vrata i sigurna sam da ste i vi.
Ne pridajemo nikakav značaj tome koliko puta neko otvori vrata u jednom danu, ali imamo mišljenje o tome koliko puta bi neko trebalo da raširi noge. Ne vidim zašto. Osim ukoliko niste tip kom otvaram moja vrata, noge i srce takođe, kakve to veze ima sa vama? I svo to osuđivanje je skoro uvek usmereno na žene. To je stara priča, znam, ali vreme je da opet istaknemo da kada se muškarac jebava okolo on je baja, ali kada to žena radi ona je drolja ili kurva.


Da li se sećate kada ste bili mali i učili da čitate? Ja se sećam. Volim da čitam. Čitanje je ono što sam radila pre nego što sam otkrila jebanje. Kao i jebanje, doduše, i čitanje je nešto na čemu "moraš da radiš" dok "ne stigneš tamo". "Stizanje tamo" znači da čitaš knjigu kao odrasla osoba i kada to više ne osećaš kao obavezu. To dolazi prirodno. Bila sam srećna kao dete kada sam došla u godine kada mi je čitanje išlo sve bolje, ali sećam se – kada sam imala oko 13 ili 14 godina – primetila sam da su neki u mojoj školi jednostavno odustali. Nikada nisu stigli do tog trenutka da čitaju iz zadovoljstva i to me je činilo tužnom. I dalje me i danas rastužuje kada upoznam ljude koji mi kažu kako nisu pročitali knjigu od školskih dana. Osećam kao da propuštaju nešto što je bilo divan deo mog života. I upravo isto to osećam i kada je jebanje u pitanju. 


Bila sam pozvana da govorim na Oxford Union-u, debatujući o tome da je promiskuitet vrlina, ne porok. Jas am naravno bila ona "za". Želela sam da izađem sa puno pametnih razloga da odbranim moju poziciju, ali istina je da oni ne postoje. Neki ljudi nisu promiskuitetni i dobro im je. Neki ljudi su promiskuitetni i dobro im je. Neki ljudi su promiskuitetni i imaju užasne živote. Neki ljudi nisu promiskuitetni i imaju užasne živote. Štagod.


Pre nekoliko godina sam ušla u noćni klub. Bilo je to kinki veče sa ludačkom ekipom unutra. Pitala sam tipa da li hoće da krene nazad sa mnom. I krenuo je. Pitala sam ga da li bi mu smetalo da sa nama krene i njegov prijatelj. Nije mu smetalo. Pozvala sam i njegovog prijatelja. I još jednog. I još jednog. Uzeli smo  taksi. Pozvala sam i vozača taksija da nam se pridruži, ali je bio previše uplašen (doduše uzeo je moj broj i kasnije smo radili prljave stvari). Ukoliko je dvoje društvo, troje žurka, petoro je definitivno orgija. 


Toliko me je ložilo da stojim u hotelu sa četiri zgodna tipa, svesna toga da je momku na recepciji očigledno jasno da bukiramo jedan apartman, kao i to šta tamo planiramo da radimo.  Mene – ukratko rečeno. Jedan od njih mi je dao nešo da umuknem. Jedan da mi uposli ruke. Radilo je jer sam ja bila centar seksualne pažnje. Želela sam to. Imala sam kontrolu. Bila sam sramotna, ali ne i osramoćena. Bila sam razuzdana, skoro pa karikatura, porno fantazija, drolja iz snova. Svršila sam sa njihovim rukama svuda po sebi, njihovim očima koje me posmatraju, njihovim kurčevima koje guraju u mene. Bila sam pijana, bila sam urađena. Bilo je fantastično. Kao da je u moje genitalije ulazio med.

I zato sam toliko strastvena po pitanju toga da ljudi imaju pravo da budu promiskuitetni. Ako je to ono što ti drma brod, ukrućuje penis, vlaži tvoju vaginu, radi to.
Zar ne biste sada radije bili negde na plaži, sa lepi ljudima, svršavajući? Svršavanje je brilijantno. Zašto ne bismo težili da to radimo što više možemo, sa što više ljudi možemo? Ogroman deo života provodimo bacajući đubre, perući zube, čekajući da završi mikrotalasna, pitajući se kada ćemo konačno moći da se izujemo jer nas bole noge. 


Život nije zabavan niti glamurozan. Glup je i dosadan, divalj i okrutan i moraš da ideš da radiš i hraniš decu i šalješ ljudima čestitke za rođendan – svo to old skul sranje. Ovi trenuci su trenuci potpunog oslobađanja, oni su momenti zbog kojih vredi živeti. Naravno, možeš da imaš specijalne trenutke sa osobom koju voliš, ali nemoj da vređaš nas koji želimo da trljamo genitalije sa bilo kim i sa svima. Kao i ti i mi želimo da se osećamo živim.

Pratite Paris na Tviteru

Još na VICE:

Dvadeset jedna najseksi stvar o seksu

Momci i devojke o idealnom pušenju

Evo kako zaista izgledaju londonske orgije sa pišanjem