Zašto nam je lakše da varamo na letovanju

Da li je varanje ikada ok? Očigledno nije, jer da jeste, ne bi se zvalo varanje. Zvao bi se ugovoren izlet u seksualnu avanturu sa osobom sa kojom niste u zvaničnoj vezi. Da jeste, dvadeset prvi vek je i monogamne veze nisu jedina opcija koju savremeni čovek ima. Monogamija se danas često više ni ne podrazumeva dok se glasno ne izgovori. Dakle, ukoliko neka vrsta ugovora pisanog ili nepisanog postoji, švrljanje sa drugim ljudima je prosto prekršeno obećanje. Izdaja. Zovite ga kako god hoćete. Međutim, pre nego što pređem na suštinu, molim puritance da se sete one stare dobre – ko je bez greha, neka prvi baci kamen, kao i da su veze mnogo komplikovanija stvar od ugovorne transakcije dobara, pa ako se ugrozi ugovor o ekskluzivi, ceo dil propada. Ljudi su mnogo kompleksnija, ali i slabija bića koja teško mogu odoleti iskušenjima. Svi mi želimo da verujemo da smo sazdani od principa i kamena, ali budimo realni i ne budimo licemeri.

Ja, hvala Bogu, imam ekipu sa kojom bez blama i lažnog moralisanja mogu da pričam o svemu. Iskrenu ekipu, ekipu koja priznaje da greši i da su iskušenja na svakom koraku. I baš smo se pre neko veče, blago nacirkani, u gradu koji vrvi od raspoloženog sveta, mahom stranog i željnog avanture, dotakli teme varanja i putovanja. Jer, budimo iskreni, ako sa partnerom niste na nekom putovanju, šanse da će biti prevaren(a) rastu. I ne samo šanse, već i činjenica da ćete to sebi mnogo lakše opravdati, zapakovati u kofer koji po povratku kući jednostavno nećete poneti sa sobom.

Šta je to sa putovanjima i varanjem, zbog čega se tako lepo slažu a nije u pitanju daleko od očiju daleko od srca? To bi bilo previše banalno.

Filozofirajući tako, došli smo, zapravo, do jednostavnog odgovora. Na putovanjima čovek ponajpre beži od sebe. Beži od svega što ima veze sa njim, od okruženja, od svoje prirode. Upušta se u avanturu nepoznatog i želi da iskusi maksimum u svakom trenutku. Da se oseti življi nego ikada, da se resetuje, da zamišlja neki drugi mnogo lakši život u kome se veza ne susreće sa problemima svakodnevice. U kojima se ne bori sa računima za struju i stresom na poslu. Život u kojem je sve moguće i sve dozvoljeno. Život u kome se za trenutak zaboravlja na odgovornost i sve te neke teške reči, jer putovanje je vremenski ograničeno i ne trpi težinjanje, alergično je na negativu.

I tako se, eto, desi da se osoba opusti i da joj se omakne. Ili joj se ne omakne nego sasvim ciljano reši da upotpuni putešestvije koristeći se logikom "samo jednom se živi": za šta se ne sazna, nije se ni desilo. I zaista, kada se čovek vrati u svoju svakodnevicu, i vrati u ono što jeste, šta je dokaz da se nešto što više liči na snoviđenje nego na realnost uopšte desilo? Osim uobičajene količine velike griže savesti, pretpostavimo.

Uostalom, budimo iskreni, varanja na putovanju jesu najelegantnija. Ceo jedan grad, to jest zemlja u kojoj si stranac i u kojoj možeš biti bilo ko. Šanse da partner sazna su minimalne, a kako ih može povrediti nešto za šta se nikada ne sazna? Nešto što nije značilo ništa više od pukog eskapizma, porok kao i svaki drugi, kao što je pijanstvo ili drogiranje. Nešto što se može podvesti pod jednu od onih izduvni ventil aktivnosti , nakon kojih dolazimo sebi kao još bolji i izdržljiviji ljudi. Ako bismo otišli sa ekstremom u ovoj teoriji, moglo bi se čak i reći da je takav postupak onaj koji može izlečiti jednu vezu.

_________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film "Pravi vuk sa Vol Strita"

_________________________________________________________________________

Naravno, u svemu tome postoji nekoliko logičkih problema. Zašto u eskapizam ne bi otišao sa boljom polovinom i šta sa vezom nije u redu ako joj treba takav fiks?

Na sve ovo, verujem da postoji još hiljadu kontraargumenata koji bi ovu logiku slomili na paramparčad. Ali da se ljudi svakodnevno varaju na ovaj ili onaj način, nepobitna je činjenica. Šta to govori o bliskosti, snazi i prirodi odnosa, druga je priča. Ali da postoji nešto što nas tera da se odjednom pretvorimo u mnogo zavodljivije i napaljenije ljude u novom okruženju u kome imamo šansu da iznova izgradimo identitet, nepobitno postoji. Da postoji poriv da se kroz varanje pobegne iz svoje kože, postoji, pitanje je samo šta ćemo mi sa njim uraditi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu