Reklame
18+

​Poseta kupleraju sa švedskim stolom u Nemačkoj

Javna kuća King Džordž u Berlinu otvara se u četiri popodne i radi svih sedam dana u nedelji, osim za božićne praznike.

pisao Conor Creighton
27 Jun 2015, 6:20am

Javna kuća King Džordž u Berlinu otvara se u četiri popodne i radi svih sedam dana u nedelji, osim za božićne praznike. Za 99 evra možete da ostanete tu do zore, kada čistači izađu na ulice, da pijete koliko želite i vodite ljubav koliko god želite sa Klaudijom, Katjom, Petronelom, Alinom, Barbi i svim drugim zaposlenicama kojih ima 27 i sve sede na plišanim barskim stolicama ili u kožnim separeima, pod mnoštvom crvenih svetala pored šanka.

King Džordž je prva javna kuća u Nemačkoj sa jedinstvenom tarifom. To je odgovor seks industrije na globalnu recesiju. U Berlinu ih ima šest. U javnim kućama ovakvu ponudu nazivaju „ol inkluziv". Kao što vlasnik Saša Erben kaže, „ovo je seks, a ne sms poruke ili pozivi u inostranstvo".

Alina radi na vratima. Ima ružičastu streč haljinu. Kada ustane sa stolice, haljina joj otkrije zadnjicu i Alina mora sve vreme da je povlači. Ostale devojke nose identične haljine, u različitim nijansama ružičastog. To im je kao uniforma. Idu tamo-ovamo, pokazujući gole zadnjice i međunožje dok kroče u cipelama sa visokim potpeticiama, i izgledaju kao sojenice. Sve puše, marlboro ili chesterfield, sa upozorenjima o štetnosti po zdravlje na ćirilici. Čitav prostor miriše na šećernu vunu.

Čim sam im rekao da samo pišem tekst, izvadile su telefone, počele da jedu picu ili da čupaju zaostale dlačice sa prepona. Sve što bi radile i da sam im rekao da sam gej, pretpostavljam.

Raspored zgrade je omaž penisu. Dugačak i ravan bar vodi u dve guste mreže manjih prostorija sa besprekorno čistim krevetima i tuševima i osvetljenjem pod kojim nikada ne biste mogli da čitate. Evro-pop svira iz majušnih zvučnika, sakrivenih visoko, u senci. Nikada nisam bio u noćnom klubu u Dubaiju, ali pretpostavljam da iza reflektujućih podijuma za igru, Svarovski čaša i rezervacije stolova koje koštaju 5,000 dolara, njihov didžej ima jednako lošu muzičku kolekciju kao King Džordž.

- Voliš li muziku, pitao sam Alinu. - Koju muziku, uzvratila mi je.

Većina devojaka je iz istočne Evrope. Klaudija je iz Austrije i ona je, na neki način, poznata ličnost u Berlinu. Muškarci su je tražili za 200 evra na sat. Alina kaže da je iz Napulja i da joj nedostaju more i njena kuća. Ali i Alina i ja, i njen akcenat, znamo da njena domovina nije Italija. Verovatno je iz Rumunije. Isto važi za ostale devojke koje govore španski, kao što su Petronela i Barbi. Naučile su ga u Rumuniji, gledajući španske sapunice i govore ga zato što im je to zabavno, kaže ona. Zabavno je pretvarati se da si Španjolka, ali je i razborito, pošto reći nekome u Nemačkoj da si Rumun je isto kao da si mu rekao da si ubica.

Očigledno je da lažu i oko godina. Ona koja je u četrdesetim kaže da ima 30, a tridesetogodišnjakinje sve imaju po 19. Ali pretpostavljam da je to samo posledica neiskrenosti same suštine javnih kuća. Žene se pretvaraju da su im muškarci zanimljivi i poželjni, a muškarci sebe ubeđuju da zaista jesu.

Muškarci počinju da pristižu kada se fabrike i prodavnice zatvore. I oni su u nekoj vrsti uniforme. Nose radničke čizme i pantalone, a sive majice uvučene u pantalone da bi istakle pivske stomake.

Saša dobro poznaje svoju klijentelu. „Naše mušterije su taksisti, nezaposleni, i oni koji ne zarađuju više od 1,500 evra mesečno."

Saša je kupio King Džordž pre više od šest godina. Pre toga, tu je bio striptiz klub. Saša je odrastao u Istočnoj Nemačkoj, gde se prvi put okušao u najstarijem zanatu kada je iznajmljivao stanove na sat, za jednog porodičnog prijatelja. Kada je Zid pao, Saša se preselio na jug, u Bavarsku, a onda odlučio da se vrati u Berlin. „Za prostitutku je najvažniji osmeh", kaže. „Ne moraju da budu lepe, šta više, često je bolje da nisu. Potrebna ti je devojka koja može da bude šarmantna posle 12 sati besposličarenja."

Saša je simpatičan. Devojke mi to potvrđuju. Klaudija kaže da je previše blag. Pozajmljuje devojkama novac. Njoj je kupio tašnu za 300 evra. Ali ne smem to da kažem drugim devojkama.

A da li ih i jebe? Ne, kaže Saša. „Ako to radiš, znači da ih ne poštuješ kao zaposlene. I to može da izazove problem među devojkama."

Ali koga onda on jebe? „Imam devojku, ali naći nekoga s kim bih zasnovao porodicu je teško, s obzirom na to čime se bavim."

Devojke imaju porodice. Klaudija ima sedamnaestogodišnju ćerku. Dolazi po nju na posao i idu da jedu kebab zajedno. Klaudija je i medicinska sestra. Od koristi je u javnoj kući. U stvarnom svetu zarađuje samo 1,300 evra mesečno. Kada je dobro veče u King Džordžu, može da zaradi 600. Dobro joj ide kao prostitutki. Letuje na Ibici, zimuje u Alpima.

- Dosta novca čak ni ne dolazi od seksa. Muškarci samo žele da razgovaraju i podele bocu šampanjca sa mnom, kaže. - Često sa trojicom sedim u džakuziju i zabavljamo se.

Ovde nije reč samo o seksu. Saša je sve izračunao. Prosečna mušterija jebe 2,7 devojaka. Ostalo vreme provede pijući za šankom, ubacuje novčiće u poker aparat, možda čak i sam prilegne u jednoj od soba.

Saša objašnjava: „U tradicionalnim kuplerajima, mnogim muškarcima je neprijatno. Požuruju te da uđeš i izađeš, i neki momci se unervoze i ne mogu da obave posao. Ovde se mušterija oseća kao da joj je ovo lokalni kafić i ima vremena i da popriča sa devojkama."

King Džordž je otvoren sedam dana u nedelji, ali devojke rade najviše pet dana. „Da bi se oporavile", kaže Saša, „i mentalno, i fizički".

Žena bi tu mogla da ima seks i do 20 puta za veče. Ne mogu i neću ni pokušati da zamislim kako bi neko mogao da se mentalno oporavi od toga.

Devojke odlaze i vraćaju se. Katja iz Mađarske ima dvoje dece i profesionalna je negovateljica. Trenutno ne može da nađe posao u struci, tako da se privremeno vratila u King Džordž.

Da li joj se to dopada?

- Ponekad, ali u suštini ne. Ne bi trebalo voleti ovaj posao, doduše, kaže ona.

Saša nema problem da nađe zaposlene. Ponekad se pred vratima napravi i red.

- U drugim javnim kućama, devojke ponekad ne zarade ni za taksi, kaže.

Unutar King Džordža ima više crvenih svetala nego na svim raskrsnicama Nemačke. Za loše veče, devojke zarade po 100 evra. Za svaki evro koji mušterija potroši, one dobijaju 50 centi. Dodatne usluge, kao što je pušenje bez kondoma, analni seks i ljubljenje, donose im i dodatnu zaradu. Pošto je ovo Nemačka i prostitucija je legalna, platiće porez na tu zaradu i time doprineti izgradnji škola, bolnica, mostova i pravljenju čizama za nemačke vojnike u Afganistanu.

Hidra, organizacija koje se bori za prava prostitutki u Nemačkoj, procenjuje da je u ovoj zemlji oko pola miliona ljudi zaposleno u industriji seksa. Dve trećine nisu Nemci. Austrijanka Klaudija je nešto najbliže tome. Ima izbledelu tetovažu na ramenu. To je bila jedna od prvih stvari koje je istetovirala kao tinejdžerka. Na njoj piše „ljubav".

- Blesava je, kaže ona.

- Ljubav? - pitao sam je.

- Ne, nego ova tetovaža.

Pratite VICE: Twitter, Facebook, Instagram