Reklame
Svaštara

Konoplja u Srbiji na recept i šta sa njom

Trenutno male šanse da se ljudima dozvoli da slobodno duvaju. Ali legalizacija marihuane u medicinske svrhe je sasvim druga priča.

pisao Uroš Dimitrijević
17 Mart 2015, 9:34am

Foto via Flickr user Jordan Greentree

Sedeo sam za laptopom i kopao neke torente kada mi je brat rekao da je policija upala Anđelku u dvorište.

Anđelko je lik koji bi policiji mogao da bude sumnjiv isto koliko i članovi hora Kolibri. Kada su nakon jedne fudbalske utakmice privodili sve koji su na tribini pravili sranje, jedino su njega odmah izbacili iz marice. Takav tip je genetski nesposoban za bilo kakav prestup. A i nadimak – Anđelko.

- Zašto su kod njega dolazili? - pitao sam. Jedini scenario koji sam mogao da zamislim je da je Anđelko tokom spremanja obligacionog prava izgubio razum i izmasakrirao sopstvenu porodicu, ali mislim da je već otkačio taj ispit, tako da je to odmah palo u vodu.

- Komšija je u dvorištu uzgajao konoplju, pa su morali da provere čitavu ulicu, - rekao mi je.

Naravno da u Anđelkovom dvorištu nije bilo konoplje, ali pripadnici policijskih snaga su pomislili da se ona vazdušnim putem raspršila po dvorištima kuća u krugu od nekoliko kilometara, pa su morali sve da provere. Metodičnost je ključ svake dobre istrage.

Već sam nailazio na slične primere. Na internetu, naravno, nije kao da sam išao ljudima po baštama i skupljao primerke za herbarijum. Čitao sam o tom selu nadomak Batočine koje su mediji nazvali šumadijskom Kolumbijom gde je murija u proteklih pet godina posekla skoro tonu sirove konoplje/marihuane/kanabisa kako vam drago. Svakog avgusta u ataru sela Brzan policija sprovodi radnu akciju i praktikuje agrikulturu.

Foto via Flickr user Rrkhalid

Tu je i baba koja je unuku zalivala i pazila sadnice sa marihuanom na terasi u Beogradu. Zlato babino joj je redovno plaćalo održavanje terasice, naravno kintom koju bi zaradio od prodaje. E to je baba, za nju treba da glasamo, a ne za onu Sergejevu koja nam uvaljuje neka sranja.

Verovatno kako bi se iskupila za to što nekoliko godina nije imali načelnika, niška policija je sprovela brojne akcije i tako otkrila njive, manje sadnice i laboratorije za proizvodnju marihuane u Nišu i okolini. Tokom tih akcija, pali su mnogi "distributeri" ove rekreativne supstance, pa se ovih dana malo teže nabavlja. Nije nemoguće, samo, kao i uvek, treba znati prave ljude. Jedino što se broj tih pravih ljudi u poslednje vreme smanjio.

Kako je internet otvorio novo polje za ljudski aktivizam, već neko vreme se vrti tema legalizacije marihuane. Iako postoje mnogi medicinski i ekonomski argumenti za ovakav potez, temi se, zbog velikog broja ljudi koji misle da se borba za legalizaciju vodi drkanjem na fore iz filma How high i virtuelnim vitlanjem tekstovima Dejana Lučića, dosta neozbiljno pristupa. Trenutno su veće šanse da se Mars čokoladica proglasi nacionalnim jelom, nego da se ljudima dozvoli da slobodno duvaju.

Legalizacija marihuane u medicinske svrhe je sasvim druga priča. Prvo treba razjasniti da to ne znači da ćete, ukoliko dođe do legalizacije u medicinske svrhe, moći da od lekara opšte prakse dobijete recept za džoint koji ćete podići u najbližoj apoteci i ispušiti na klupici ispred. Ne radi se uopšte o marihuani u tom agregatnom stanju, već o kanabisovom ulju za koje je dokazano da pozitivno deluje prilikom lečenja raznih oboljenja. U Holandiji je legalizovana proizvodnja ulja od konoplje koje se može nabaviti uz recept i konzumirati prema propisanoj terapiji. Svaki pokušaj unošenja ovog ulja u Srbiju smatra se, logično, ilegalnim.

Kanabisovo ulje se ne uzima, što bi se reklo, rekreativno ili iz zajebancije. Njegovo konzumiranje uopšte nije prijatno iskustvo i koriste ga isključivo ljudi koji se suočavaju sa nekom bolešću. To naravno ne sprečava srpsku stoku da pokuša da zaradi na njima, pa se tako na tržištu mogu naći brojni preparati od konoplje koji pomažu u lečenju najrazličitijih bolesti. Okej, ne bi bio nikakav problem prodavati takva sredstva da se glavni sastojak u Srbiji ne vodi kao ilegalan, što automatski otpisuje sve proizvode koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji, a sadrže reč "konoplja" u svom nazivu ili sastojcima.

Foto via Flickr user Retinafunk

Glavna zabluda je da kanabisovo ulje izgleda kao ulje i da se prodaje u nekakvim flašicama i slično. Ono zapravo više podseća na smolu i najčešće se prodaje u špricevima. Ljudi ga u Srbiji nabavljaju isključivo ilegalno, ali i tada se postavlja pitanje da li je i to ulje "ono pravo".

Ljudi iz organizacije Lekalizacije Srbije se putem stručnih foruma i javnih debata zalažu za upotrebu konoplje u medicinske svrhe. Ekipu čine mnogi stručnjaci iz oblasti medicine, ali i pacijenti koji na naučnoj i ličnoj osnovi mogu da posvedoče o efikasnosti ove vrste lečenja. Održali su više tribina širom Srbije, a u subotu su se našli i u Nišu.

Kada sam sa drugarom ušao u amfiteatar Pravnog fakulteta, video sam da su mladi zapravo u manjini. Sala je bila prepuna starijih ljudi. Da li su došli kako bi saznali nešto novo ili kako bi pričali da bi ovo moglo negativno uticati na osnovne vrednosti ili slične budalaštine, nisam znao.

Ulje od kanabisa nije eliksir doktora Doksija koji leči sve bolesti. Konzumiranje nema isti efekat na sve pacijente.

Tribini nažalost nisu prisustvovali najavljeni dr Jaroslav Borović, specijalista interne medicine i Mladen Nikolić, koautor zakona o psihoaktivnim supstancama. To su ljudi koje sam zapravo najviše hteo da čujem, ali je aktuelni grip i ovog puta odigrao svoju nezahvalnu ulogu. Predsednik udruženja Lekalizacija Srbije Antonije Kovačević, doktori Maja Vučković i Vladan Radivojević i umetnica Biljana Cincarević predstavili su istoriju konoplje i njenu primenu prilikom lečenja više oboljenja, od teških karcinoma do autoimunih i neurodegenerativnih bolesti.

Govorili su i o pravnom delu koji zapravo predstavlja najveću kočnicu u čitavom procesu. Navodno je pre nekoliko nedelja Ministarstvu zdravlja predat zahtev za legalizaciju kanabisa, a formirana je i radna grupa koja bi trebalo u skupštini da iznese predlog novog zakona po kome bi ulje i derivati na bazi kanabisa mogli da se koriste u medicini. Ostaje da se vidi kako će se to sve dalje odvijati.

Foto: Uroš Dimitrijević

Nakon uvodnog izlaganja, došao je red na publiku da postavi pitanja ili izrazi svoje mišljenje i popriličan broj ruku se pojavio u vazduhu. Ako izuzmemo činjenice da ne umemo civilizovano da saslušamo druge bez prekidanja i besmislenog mitinškog aplaudiranja i da svoje frustracije često usmeravamo na potpuno pogrešne osobe, mogu reći da sam bio iznenađem reakcijom javnosti. Bilo je dosta ljudi koji su podržavali ove ideje. Okej, bilo je tu i besmislica i pogrešnih shvatanja, ali ljudi koji su mislili da je i ovo potez farmaceutske mafije ili da će se legalizacijom Srbija pretvoriti u Sin City su bili u manjini ili je samo znatno manji broj njih govorio javno.

Ono što je mene baš "ošamarilo" je prisustvo jedne, nažalost velike, grupe ljudi – pacijenata i roditelja bolesne dece. Ustajali su, pričali svoje priče, a problemi sa kojima se suočavaju prilikom lečenja su se nizali kako se sve više ljudi javljalo. Podržati legalizovanje marihuane u medicinske svrhe nije predstavljalo nikakav problem, ali ovi ljudi su hteli da znaju šta da rade u međuvremenu. Potrošili su dosta love na svakakva sranja od lekova i žele da budu sigurni da, kada već rizukuju svoju i slobodu bližnjih, kupuju adekvatno ulje od kanabisa. Interesovali su ih kanali distribucije, cene, osobe za kontakt, a te informacije nisu mogli da dobiju iz prostog razloga što se na ovakvoj tribini ne može govoriti o prodaji supstance koja se u našoj državi vodi kao ilegalna.

Zanimalo ih je i koliku dozu kanabisovog ulja treba da uzimaju prilikom lečenja određene bolesti. Tu je moralo da se razjasni nekoliko stvari. Prvo – ulje od konoplje nije eliksir doktora Doksija koji leči sve bolesti. Njegovo konzumiranje nema isti efekat na sve pacijente i ne leči sve bolesti na isti način i sa istom uspešnošću. Drugo – da bi se čovek lečio uljem kanabisa, potrebno je da se urade brojne analize i odredi odgovarajuća terapija. Uzimanje ulja na sopstvenu ruku ne može biti štetno, ali to ne znači da će biti efikasno.

Legalizacija konoplje bi mogla imati pozitivne efekte kako za ljudski faktor, tako i za samu državu. Oboleli bi dobili odgovarajuće uslove za lečenje, a to što bi država u tom slučaju imala svakakve ekonomske i poljoprivredne beneficije uopšte nemam strpljenja da ovde pominjem.

Tako da ja kažem DA za Lekalizaciju Srbije. Ne zato što je ovo VICE, pa mi kao pišemo o problematičnim supstancama, boli me dupe, napisao bih isto i da radim za Tik-tak, nego zato što jedemo ko zna kakva sranja, svakodnevno se zračimo, a i pre petnaestak godina smo okićeni osiromašenim uranijumom, pa postoji velika mogućnost da sutra bilo ko od nas bude sjeban od hemoterapije ili nečega sličnog.

U tom sličaju bismo morali sami ili uz pomoć rodbine i drugara uzgajamo ili nabavljamo konoplju. Menjali bismo SIM kartice, koristili programe za bezbedno surfovanje netom, cimali se da li smo nabavili pravu stvar, a na kraju bismo možda i završili u zatvoru samo zato što smo pokušavali da se izlečimo. A to bi baš bilo sranje, zar ne?