​Pitali smo policajca kako običan čovek može da reši ubistvo

Mogu li ja, jedan običan idiot, da rešim ubistvo? To pitanje često postavljam sebi dok gledam ljude kako se u policijskim serijama gađaju izrazima kao što su: "tragovi", "temperatura jetre" i mnogim drugima koje nimalo ne razumem. Jer iako nisam obučen i ne vladam veštinom, ubeđen sam da posedujem dovoljno upornosti i slobodnog vremena da povedem istragu ubistva i prokljuvim ko ga je počinio. Jedino što nikad nisam siguran koja tačno ovlašćenja kao civil imam za to.

Zato sam nedavno stupio u kontakt sa čovekom po imenu Majk Šo da to saznam. Danas urednik policijskog časopisa Nicked, on se penzionisao iz službe 1997. godine nakon što je tamo obavljao razne dužnosti. Tokom 25-godišnje karijere u policijskoj službi Mersisajda radio je gradske patrole, brzu vožnju, leteo helikopterima, bio pripadnik odreda za suzbijanje nereda i izlazio na teren naoružan sa Mersisajdovim odeljenjem za vatrena oružja. Stigao je drugi na mesto zločina u slučaju ubistva malog Džejmsa Baldžera .

Dakle, ako postoji neko ko može da mi kaže da li običan građanin može da sakupi dokaze i reši ubistvo, pretpostavljam da je to on.

VICE: Zamislimo scenario: zatekao sam čoveka koji živi u mojoj ulici mrtvog u njegovoj bašti oko sedam izjutra. Ima znakova borbe. Koji su prvi koraci koje treba da preduzmem kao civil u svojoj istrazi?

Majk Šo: Ponašali biste se kao policajac. Pitali biste komšije: "Sa kim je živeo čovek? Je li imao partnera? Ima li prijatelja? Ko su oni? Kako izgledaju? Da li voze kola? Kakva kola? Kad ste ga poslednji put videli? Kako se ponašao? Je li bio depresivan? Duguje li ljudima novac?" Postavljali biste ljudima pitanja, pokušavali da pronađete motiv ili otkrijete bilo šta neuobičajeno.

Kakve fizičke dokaze treba da tražim na mestu zločina?

Otisak stopala je kao otisak prsta. Svaka patika i cipela ostavljaju jedinstven trag ili otisak koji će se, ako pronađete obuću počinioca, savršeno poklopiti sa izlivkom koji napravite na licu mesta.

Tražićete i da li je neko nešto ispustio, bio to ključ, novčanik ili novčanica. Moto je: svaki kontakt ostavlja trag. Ako sam samo blago dodirnuo rever vašeg sakoa, ostaće mi vlakna vašeg sakoa na prstima, plus imaćete na sakou moj znoj i DNK. Treba da tražite i bilo kakvo oružje i pregledate telo kako biste ustanovili da li je upotrebljeno neko oružje i ima li krvi.

Koliko mi bi bilo teško da ustanovim vreme smrti?

Za civila koji nema obuku iz sudske medicine to je praktično nemoguće. Osim ako telo još nije toplo, tad biste mogli da utvrdite da je smrt usledila pre manje od 30 minuta. Ali kad je neko mrtav i hladan, bez stručnosti u sudskoj medicini i analizi, mogli biste da pogrešite za dva ili tri dana. Kad počne truljenje, možete reći da je ubistvo počinjeno pre najmanje nedelju dana. A ako nađete posmrtne ostatke u plitkom grobu, nećete imati predstavu.

Kako da tokom svoje istrage sakupim dokaze?

Najbolji način — a i policija se još njime služi — jeste velika prljava, bela tabla kakvu ste viđali u TV-seriji Glavni osumnjičeni. U centru napišete ime pokojnika, potom ga zaokružite, a zatim napravite grafikon sa kracima koji ga povezuju sa svim pojedincima, preko datuma i vremena kad su bili s tom osobom. Zatim ćete ispitati sve upletene pojedince i uveriti se da li njihova priča drži vodu.

Kad je u pitanju potraga za potencijalnim osumnjičenima, kakve resurse imam na raspolaganju kao civil?

Gugl i ništa više. Pripadnici javnosti nemaju ovlašćenja nad bilo čim privatnim. Možete da angažujete privatnog detektiva koji će pronaći vozila, pratiti ljude, raditi video nadzor i audio snimke glasova. Ali kad su u pitanju banke, pasoši, dokumenti iz kompjutera, javnost tome nema pristupa – u tipičnom slučaju ubistva počinjenom u okviru porodice između muža i supruge policija samo ode do banke i ustanovi da je suprug poslednji put podizao novac pre pola sata.

Imate li neki savet za pronalaženje ljudi preko interneta?

Fejsbuk je svakako izmenio način interakcije među ljudima, tako da biste mogli da počnete odatle. Ako ukucate moje ime ili potražite moj telefonski broj na Guglu, pronaći ćete tragove stare 15 godina i tri firme za koje sam radio jer još uvek imam isti broj.

A ako nemam broj osumnjičenog?

Uz dovoljno vremena i resursa, bilo ko može da reši ubistvo, ali morali biste da imate pravi pristup kako biste privoleli ljude da pričaju s vama. Slučaj Džejmija Bulgera je rešen ne zbog dobrog policijskog rada, već zbog snažne reakcije javnosti i informacija koje su stalno pristizale. Objavljene su zamućene slike ubica, javilo se 65 građana sa jednim te istim imenom. A onda, kad je policija otišla do mesta stanovanje te osobe, pronašli su istu farbu na njihovoj odeći kao i na mrtvom telu. I posle 24 sata ispitivanja, oni su priznali.

Imate li neki savet kako istražiti potencijalne osumnjičene? Naročito da bi se izbegao odlazak na krivi put u istrazi.

Da, ako imate osumnjičenog a nemate prave dokaze. Uzmite ponovo primer ubistva Džejmija Baldžera — silni ljudi su identifikovali ta dva lica na televiziji. Uhapsili su ih, uradili analizu DNK. Potom su rekli: "U redu, saznaćemo činjenice ako ih razdvojimo, dobijemo nedosledne izjave i tako ćemo zanti da lažu." Ključno je, dakle, prvo skupiti sve dokaze.

Pogledajte: Šokantni svet britanskih delinkvenata

Kako saznati da li ljudi lažu dok ih ispitujete?

To se zove Pitanje broj 17. Prvo razgovarate sa dotičnom osobom o dosadnim, banalnim stvarima: "Gde ste bili sinoć? Jeste li večerali kod kuće ili ste izašli? Jeste li išli na posao? Koju odeću ste nosili?" Zatim ih narednog trenutka pogledate pravo u oči i pitate: "Da li ste se sastali sa pokojnikom u 9 uveče?"

Zamislite da vas pogledam u oči nakon što sam vam postavio niz dosadnih pitanja i kažem: "Imate li aferu sa drugom ženom?" Ako to nije istina, pogledaćete me zbunjeno, nasmejati se, slegnuti ramenima i reći: "Što me to pitate?" Ali ako imate aferu, vaš pogled i vaš telesni govor će podivljati. Ne možete biti sigurni koliko znam.

Ima li klasičnih znakova i tikova prilikom laganja?

Kontakt očima. Jako je teško gledati nekoga pravo u oči i slagati. Pokreti, takođe. Ako vam kažem: "Kako ste stigli na posao danas?" Vi ćete zažmuriti, reći: "U redu" i početi da opisujete. Sve vreme ćete ponovo prolaziti kroz to — vaše ruke, šake i telo će ponovo proživljavati vaše putovanje. Ako sam prethodne večeri ubio neku osobu i pokušavam da vam saopštim da sam zapravo bio u bioskopu, a vi me pitate: "Kako ste stigli tamo?", ja ću reći: "Taksijem." Kad se laže, odgovor je često vrlo štur i negativan.

Da li onda počnem da ih pritiskam u vezi sa detaljima onoga što mislim da je laž?

Apsolutno.

A ako stignem do tačke kad sam identifikovao svog glavnog osumnjičenog i obavestio o tome policiju, da li će oni tražiti da obustavim istragu?

Ja sam pilot i upravljam motornim delta-planom. Pre dve godine jedna žena je nestala u Ormskirku. Nazvao sam policiju i rekao: "Ja sam penzionisani policajac, letim tom i tom spravom, mogu da nadletim kraj i bacim pogled iz vazduha." Odmah su mi rekli: "Nemojte, naš helikopter će biti tamo."

Njihov helikopter još nije ni poleteo, ali ako bi ste nešto desilo dok sam pomagao policiji u njihovoj istrazi, odgovarali bi zakonski za sve što bi moglo da mi se desi i posle bili dužni da isplate osiguranje. Kad su otkrili leš žene dva dana kasnije, ovaj se nalazio se na kilometar i po od moje kuće. Pronašao bih je za dva sata, ali policija ne želi ništa da rizikuje — oni ne žele da građani dolaze u kontakt s ljudima koji su ubili druge ljude.

I na kraju, da li kao civil imam ovlašćenje da izvršim hapšenje?

Jedina razlika između pripadnika javnosti i policajca je ova: svako na svetu ima pravo da uhapsi nekoga. Ako je počinjen zločin, a građanin vidi da je to neko uradio, on može da uhapsi tu osobu. Ali policajac može da uhapsi nekoga samo na osnovu sumnje da je počinjen zločin.

Ali da odgovorim na prosto pitanje: "Da li građani mogu da reše ubistvo?". Iskreno mi ne pada na pamet mnogo ubistava koja su rešena bez njih.