Moj neuspeli pokušaj seksualnih perverzija sa hranom

Kad sam upoznao Stiva (nije mu to pravo ime, iz razloga koji će vrlo brzo postati očigledni), mislio sam da je sladak. Ličio je pomalo na tipa u kog sam u to vreme bio zaljubljen, ali koji nije bio zainteresovan za mene. Za razliku od tog tipa, međutim, Stiv jeste bio zainteresovan i počeli smo da se viđamo zato što me je majka naučila da nikad ne odbijem ništa što dobijem besplatno.

Prvih nekoliko puta kad smo se Stiv i ja našli, seks je bio prilično nevin: malo golicanja ovde, malo prčkanja prstima tamo i jedna nezgoda koja se završila rečima: "Kakav je to miris?" Nije bilo loše, zapravo, ali je bilo pomalo dosadno. A onda mi se Stiv jednog dana poverio da ima "nastranost".

"Više je to fetiš", rekao je, a zatim pokrio lice rukama. "Tako me je sramota."

"U redu je, možeš da mi kažeš", rekao sam mu. Nadao sam se da nisu u pitanju bičevi i lanci, jer sam bio dekintiran i nisam bio siguran da mogu da priuštim sebi crnu kožu.

"Volim hranu", rekao je. "Ono, mislim, u krevetu. Volim da hranim nekog dok me jebe."

Nisam baš osetio olakšanje, ali sam na neki način mogao da se poistovetim s tim, jer sam nekad davno bio debeo. Ne mislim onako kao što to ljudi obično kažu: "Oh, pa nekad sam bio debeo", a onda vam pokažu nekoliko fotografija sebe kao debeljuškastog predpubertetlije. To ne znači biti debeo; to znači da ste bili punački adolescent. Govorim o tome kad si debeo i ostaneš debeo: rođen sam sa četiri i po kile, sa 14 godina sam imao 100 kila, a sa 24 rekordne 124 kile.

U ranim dvadesetim sam smršao 45 kila i od tada, manje ili više, održavao liniju. Ali kao što će vam reći svako ko je bio debelo dete – jednom debeljuca, uvek debeljuca. Težina dođe i prođe, ali uvek ostane u vašoj glavi. Nisam više opsednut svojom kilažom kao nekad — ovih dana ću pojesti jebeni kolačić — ali i dalje osećam posledice post-traumatskog stresnog poremećaja iz vremena kada su me maltretirali kao dete od sto kila.

Zapitao sam se da li će igranje sa hranom tokom seksa probuditi sramotu zbog moje kilaže ili sam samo našao srodnu dušu — nekoga ko će uspeti da umiri moj strah od gojenja. Pitao sam Stiva kakvu vrstu hrane voli u krevetu.

"Krofne, kolače, suhomesnate proizvode", nabrajao je. Kao vegetarijanac, odmah sam video da se to neće dobro završiti.

Ipak, sve ću probati jednom — tako da sam popustio i pristao.

Prva hrana koju smo uneli u krevet bila je klasična rođendanska torta iz supermarketa sa toliko slatkim dekorativnim prelivom da sam osetio kako mi se kvare zubi. Seks je počeo normalno: pohvatali smo se i uživali u malo predigre, dok je torta čekala na noćnom stočiću, kao da nas nemo čika: Jeste li već spremni za mene ? Jesam li došla na red?

Potom je Stiv uzeo tortu i postavio je na moje gole grudi. Kad ju je centrirao, ubacio se u ritam, pumpajući me dok me je hranio šakama torte, sve dok nisam svršio.

Posle me je glava bolela od udara šećera, ali sam imao i više energije za još seksa.

Narednih nekoliko nedelja uvrstili smo raznu vrstu hrane u naš seks. Jednom je dok sam ga karao jeo sendvič. Drugom prilikom me je hranio "mančkinima" iz "Dankin donatsa", posle kojih je po posteljini ostao brašnjavi talog.

Ali onda sam primetio da je taj obrazac krenuo da se ponavlja: svuda po krevetu pronalazio sam mrvice, a Stiv je insistirao na rastresitoj hrani, kao što su torte i krofne, posle koje ostaje veliki nered. Uživao sam kad me hrani, ali volim i da budem čist, a valjanje po mrvicama ne doživljavam ka dobar provod. Ali veze se svode na kompromise, a radio sam i gore stvari za dobru jebačinu, tako da sam nastavio.

Naše poslednje večeri koju smo proveli zajedno, Stiv je predložio da me polije medom. Bilo mi je neugodno od same pomisli na to — med je, ono, baš lepljiv — ali sam se podsetio principa kompromisa i pristao.

"Ovo će biti uzbudljivo", rekao je on dok mi je med curio po čitavom telu. Stiv je počeo da liže lepljiv trag svuda po meni. Zatim mi je digao noge u vazduh i sipao med pravo u čmar.

Sledećeg jutra, dok je Stiv još spavao u mom krevetu, pokušao sam da počistim za nama, tražeći zalutale kapi meda po svom drvenom podu. Izgledalo je kao da je sve čisto — sve dok nisam ugledao mrava kako mi mili po stopalu.

Sagnuo sam se da pažljivije proučim insekta. Potom sam prišao svojoj strani kreveta, gde sam ostavio telefon da se puni. Kad sam ga podigao, ugledao sam na stotine mrava kako mile po mom krevetu, mom telefonu i delovima mog noćnog stočića, uključujući i moj primerak knjige Mladi, divni i švorc Suz Orman, koja je sada bila prekrivena pokretnim crnim tačkicama. Probudio sam Stiva u panici.

"Mraviiiii!", viknuo sam, a on je poskočio.

"Šta? Gde? Oh, pa to nije ništa", rekao je Stiv, ignorišući očiglednu kolonu mrava koja je osvojila moju spavaću sobu. "Ne mogu ti mravi ništa."

"Ovde su zbog meda, idiote", vikao sam. "Ima ih svuda! Dok smo spavali, prekrili su sve oko nas."

Potom mi je nešto palo na pamet i ja sam se ukočio. Moj čmar. Sipao je med u moj čmar. Šta ako se kolonija mrava naselila u mom čmaru?

Otrčao sam u kupatilo i pokušao da proverim. Nije mi izgledalo kao da tu ima mrava, ali mravi su mali i lako mogu da se zavuku na razna tesna mesta. Šta ako je moj analni otvor sada ispunjen mravima? Da li se s tako nečim ide na hitan prijem? Izvinite, moj dečko je sipao med u moj čmar i sad se bojim da me mravi jedu iznutra, možete li da mi pomognete? Usput, kolika je participacija za tako nešto?

Nakon toga, znao sam da moram da raskinem s njim.

"Slušaj, dobar si momak, ali mislim da ovo nije za mene", rekao sam Stivu.

"Nije to za svakoga", rekao je on.

U to vreme sam to brzo prihvatio, zato što sam želeo da Stiv ode iz mog stana kako bih mogao da se bacim na njegovo temeljno spremanje. Ali kad sam uspeo da istrebim koloniju mrava, shvatio sam da me nije odbio njegov fetiš na hranu — već neurednost. Volim kad je sve čisto, a nakon što sam bolje istražio materiju, ispostavilo se da su i drugi fetišisti na hranu u istom fazonu.

Dobro, nabacio sam par kila tokom naše veze, ali to mi iznenađujuće nije teško palo. Šta više, najbolje što je proisteklo iz svega ovog — uprkos ličnom očaju i paranoji zbog neurednosti — bila je svest o tome da mi se, možda po prvi put u životu, dopada moje telo. Prilično je sjajno, sa sve oblinama. A ne treba mi kolač na grudima ili med u dupetu da bih to sebi dokazao.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu