​Iznajmila sam stan dok sam bila na odmoru i pretvorili su ga u kupleraj

Za dvadeset šestogodišnju Pernilu, ono što je trebalo da bude zabavna avantura po jugoistočnoj Aziji se pretvorilo u triler sa češkom seksualnom radnicom, pretnjama makroa i više papirnih ubrusa umrljanih spermom nego što čovek može da zamisli. Ovo je...

|
08 augusti 2016, 6:49am

Ovako je Pernilina soba izgledala pre nego što je otišla na Tajland. Nije izgledala isto kada se vratila. Fotografiju objavljujemo ljubaznošću Prenile Bang.

U januaru sam iz Kopenhagena otišla na šestonedeljno putovanje po Maleziji i Tajlandu, sa svojom prijateljicom Stin. Rešile smo da putujemo s rančevima, da probamo izvrsnu hranu, iskusimo strane kulture, i naravno, isprobamo neizbežnu kofu. Jedva smo čekale. Pre nego što smo otišle, pokušala sam da iznajmim svoj stan u Kopenhagenu preko jedne kompanije za iznajmljivanje – što sam nekoliko puta ranije činila bez problema. Ali ovog puta nisam imala sreće da nađem stanare, pa sam pomislila da malo skrešem svoj budžet. Kompanija koju sam koristila je bila slična AirBnb-u, samo manja – zbog čega sam pomislila da je kvalitet njihovih usluga nekako bolji. Uskoro ću se veoma opametiti.

Negde na pola putovanja, Stin i ja smo mamurne ležale na plaži na Ko Pi Piju, posle večeri kada smo popile koju kofu previše, kada sam dobila instant poruku od neke devojke koja je bila zainteresovana da iznajmi moj stan na celih nedelju dana, počev od sutradan. Već sam se previše istrošila, a nedeljna stanarina bi bila oko 5000 kruna (oko 560 funti), pa nisam dovoljno kritički procenila čitavu situaciju. Samo je bilo potrebno da neko od mojih poznanika svrati do stana, promeni posteljinu, malo počisti i da joj ključ.

Devojka se zvala Kiti* i bila je iz Češke. Na fotografiji je delovala simpatično – sasvim obično – i našla sam je i na Fejsbuku, pa sam pomislila da je u redu. Engleski joj nije bio baš sjajan, ali shvatila sam da ona i njen dečko dolaze kolima u Kopenhagen, dok će još jedan par sa kojima putuju stići avionom. Pitala me je da li mogu da plate kešom, zato što imaju neki problem sa bankovnim transferima. Ali mene firma za iznajmljivanje ne bi pokrila ako isplata ne ide preko njih, pa sam im rekla da ne mogu. Na kraju je našla prijatelja koji ima račun u Nemačkoj, preko koga su mogli da obave transfer. Ovaj razgovor mi je bilo mao čudan, ali jednostavno sam pomislila da su spontano krenuli na putovanje po Evropi. Iznajmljivanje je potvrđeno i ja sam dobila novac.

Kiti je čak obećala da će živeti „normalskim životom".

Prošlo je par dana, nisam se čula s njima, i u mojoj glavi, to što nema vesti je bila dobra vest. Onda mi je Kiti poslala poruku da bi voleli da produže boravak na još jednu nedelju. „Sjajno. Još para = još kofa pića", pomislila sam. Transfer novca je ponovo bio problem, a kada su ovog puta pitali da li mogu da plate u kešu, ja sam oklevajući pristala. Moja drugarica Lin je pristala da mi sredi stan, pa su otišli do nje sa kovertom punom keša. Kasnije mi je rekla da je Kitin dečko izgledao malo prestaro za nju, i da Kiti ima iznenađujuće kvarne zube. Takođe su joj rekli da su zakasnili na sastanak s njom zato što su večerali u Mekdonaldsu. Nisam sigurna zašto je to čudno, ali sam mislila da vam dam sve informacije koje imam.

Oko nedelju dana kasnije, Stin i ja smo se obrele na severu Tajlanda, gde nam je jedan budistički sveštenik dao blagoslov u jednom hramu u Čijang Maiu. Odmah posle toga, ukrali su nam novčanike, pa smo se šalile da je blagoslov u stvari bio kletva. Nismo imale predstavu šta nas još čeka. Došle smo u Bangkok, i kada sam se sledećeg jutra probudila, sačekao me je propušten poziv i poruka mog brata u kojoj je pisalo, „Pozovi me, nešto se dešava u tvom stanu". Nisam mogla da ga dobijem zbog vremenske razlike, pa sam mu odgovorila na poruku i rekla mu da me pozove kada se probudi – ali samo ako je situacija stvarno ozbiljna.

Bližio se kraj našeg putovanja, pa smo Stin i ja zakazale obilazak drevnog grada Ajutaja, severno od Bangkoka, iako sam ja oklevala, pošto tamo verovatno nema signala za mobilni, a još se nisam čula s bratom. Stin me je umirila i na kraju smo krenule. Na putu do tamo, pričale smo o najgorim mogućim scenarijima koji su mogli da se dogode. Zamišljala sam kako su u stanu napravili ogroman rejv i napravili veliki nered, ili tako nešto. To su bile granice moje mašte.

Nalazila sam se nasred ogromnog trga, ispred ruševina nekog hrama, kada me je brat pozvao. Čim sam videla njegovo ima na ekranu, uznemirila sam se.

„Ćao, jesu li razvalili gajbu, ili šta", pitala sam, misleći da sam spremna na najgori mogući odgovor.

„Hm, ne... ali napravili su tamo neku vrstu kupleraja", odgovorio je.

Potpuno sam zanemela, jer definitivno nisam zamišljala takav scenario. U nedostatku bolje reakcije, počela sam da plačem, a grupa tajlandskih školaraca na ekskurzijisu počeli da mi se smeju i da upiru prstom u mene. Stin je dotrčala i pitala me šta se događa, a jedno što sam ja uspela da izvedem je da vičem: „To je prostitutka! Tamo je prostitutka!"

Kada sam se sabrala, brat mi je objasnio da mu se nekoliko mojih komšija obratilo da mu kaže da im postaje sumnjivo, zato što stalno viđaju muškarce kako ulaze i izlaze iz mog stana, na svakih pola sata, u svako doba dana i noći. Noć ranije, moj komšija odozgo je izgleda sišao do mog stana da kaže stanarima da je pušenje zabranjeno, da bi ga dočekala nasmejana Kiti, u sićušnom satenskom kimonu i na štiklama od 10 santimetara, jer je pomislila da je klijent. Moja komšinica odozdo je izgleda stalno mogla da je čuje kako klopara u štiklama po stanu, a čula je i nešto što joj je zaličilo na striptiz tačku. A čuli su se i uzdasi. Izgleda da ih je bilo mnogo. I da su bili glasni.

Rekla sam bratu da učini nešto, ali on je oklevao da ode tamo, zato što su mu komšije rekle da tamo sa Kiti odsedaju i dva starija, krupnija tipa. Naravno da sam želela da ti ljudi odu iz moje kuće što pre, pa sam usred ruševina, među tajlandskim školarcima i lošim 3G-om pokušala da dobijem nekoliko prijatelja kod kuće, ali svi su se isuviše plašili da odu do mog stana. Na kraju smo se Stin i ja složile da ne možemo da učinimo mnogo više dok se ne vratimo u hotel i budemo imale normalan signal za mobilni.

Tek što smo stigle u foaje, ja sam pozvala dansku policiju, i naletela na neku posebno rigidnu policajku. Bukvalno sam ridala u slušalicu, a ona mi je popovala, „Ovakve stvari se dešavaju kada iznajmiš stan da bi zaradila dodatne pare". Objasnila mi je da ne mogu mnogo toga da učine, pošto je prostitucija u Danskoj legalna. Umesto njih, trebalo je da razgovaram sa kompanijom za iznamljivanje.

Počela sam da tražim broj telefona kompanije na njihovom sajtu, ali nije ga bilo. Sve što imaju je nekakav čet uživo, gde sam čula odgovor u stilu, „Hvala na pozivu, uskoro ćemo vam se javiti". Potražila sam ih na Guglu i našla mnogo negativnih recenzija o njima, gde su ljudi tvrdili da je praktično nemoguće dobiti njihovu službu za mušterije, i da si prepušten sam sebi, ako iskrsne neki problem.

Ubruse kojima su brisali spermu sam našla bukvalno u svakoj pukotini, šupljini i ćošku mog stana. Fotografija je objavljena uz dopuštenje Pernile Bang.

U tom trenutku više nisam znala šta da radim, pa sam pozvala Kiti. „Zdravo, Kiti. Znam šta se događa. Radiš nešto nelegalno, i moraš smesta da odeš", rekla sam. Njen odgovor je bilo samo samo visoko „ne". Posle malo preganjanja, počela sam da se ljutim, ali onda sam čula da kod nje neko zvoni na vrata. Misleći da je u pitanju neki njen klijent, zaurlala sam u slušalicu, „Ne, Kiti! Ne otvaraj ta vrata! NE OTVARAJ TA VRATA"! Konačno je pristala da odu, pod uslovom da joj vratim pare za dodatnih nedelju dana. Kada sam to čula, odlepila sam i prosiktala, „Ne, ne, neću ti vratiti nikakav novac", i prekinula vezu.

Odmah nakon toga, telefon mi je ponovo zazvonio. Zvao me je jedan od tih tipova (makroa, pretpostavljam) i rekao mi da moram da im vratim pare, ako odu ranije nego što smo se dogovorili. Zapretila sam mu da ću da pozovem policiju, ali on je počeo da preti meni i rekao mi da sam ja njima ukrala pare. Uspaničila sam se i pristala da jedan moj prijatelj dođe i da im pare. Tokom svega ovoga sam se osećala kao u nekom lošem TV filmu. U jednom trenutku sam bukvalno stavila glavu u WC šolju dok sam razgovarala telefonom. Bilo mi je fizički loše od osećaja bespomoćnosti. Moj stan su pretvorili u kupleraj, a niko ne može da mi pomogne. A makroi su me sve vreme zvali svakih deset minuta i pitali, „Kada stiže tvoj prijatelj".

Tek što sam pomislila da stvari ne mogu da budu gore, komšija odozgo je počeo da mi šalje fotografija na kojima su se videli Kiti i momci kako odlaze iz stana u žurbi i nose gomilu torbi i kofera. Misleći da me sada i pljačkaju, konačno sam dobila svoju prijateljicu Mariju, koju je obuzela ratnička strast, pa je otrčala prvo do bankomata, a onda i do mog stana. Komšija mi je rekao da su svi otišli iz stana i da sada sede ispred zgrade u svom kombiju, i da čekaju pare, pa se Marija našla s njim na zadnjem ulazu u zgradu, i otišle su da pregledaju stan bez znanja mojih stanara. Bila sam na FejsTajmu sa obe, pratila akciju uživo, i srce mi je lupalo kada su ušle na ulazna vrata.

Prvo što su primetili je da je u mom stanu ekstremno vruće, i videla sam da su mi sve biljke uvenule u saksijama. Oboje su ispuštale serije uzdaha negodovanja i gađenja, dok su išle iz sobe u sobu i pregledale stan. Ništa nije bilo odneto, ali onda sam čula kako je Marija iznenada počela da se smeje. Našla je fabričko pakovanje rolni papirnih ubrusa i tri kante za đubre pune papira kojim je brisana sperma i upotrebljenih kondoma. Po onome što je moglo da se vidi, Kiti i momci su jeli gotovo isključivo ribu iz konzerve i gotove nudle, čija je ambalaža bila razbacana po kuhinji. Ali kupili su šest organskih jaja, od slobodnih koka, pa su barem bili sasvesni potrošači.

Iako su Marija i moj komšija već bili u stanu, nisam želela da rizikujem, pa sam zamolila Mariju da izađe napolje i da im novac. Što je ona smesta i učinila, mada uz pasivno-agresivnu izjavu „Verovatno ovo ne zaslužujete". Nisu odgovorili, samo su se odvezli odatle.

Možda je Kiti samo gledala mnogo tužnih filmova? Fotografija je vlasništvo Pernile Bang.

Nekoliko dana kasnije, jedna druga prijateljica me je dočekala na aerodromu, i zajedno smo na putu do kuće kupile gumene rukavice i dezinfikaciona sredstva. Nikada nisam videla toliko fleka na posteljini. Upotrebljeni kondomi i pakovanja kondoma su bili svuda po podu, kao konfete. U ormanu sam našla masku mačke, kao i mrežaste čarape i pamučne kuglice za skidanje šminke, i gomile papira kojima su brisali spermu – nabijenih u svaku pukotinu, otvor i ćošak mog stana. Međutim, glavna nagrada su bila tri upotrebljena testa za trudnoću koje sam mesec dana kasnije našla na vrhu police u kupatilu.

Sada mi je zapravo sasvim okej da živim tamo – šest meseci kasnije – ali za to mi je bilo potrebno neko vreme. Naravno, odmah sam promenila brave, ali sam se još uvek plašila da će Kitini momci ponovo da dođu, ili da će me ispred vrata čekati klijenti, kada se kasno noću vraćam kući. Moj sudski spor sa kompanijom za iznajmljivanje još nije okončan, ali nadam se da ću barem dobiti odštetu za sve one stvari koje sam morala da bacim. Nikada nisam verovala da ću upotrebiti izraz „seksualni sekret", ali evo me, kucam ga svakodnevno u mejlovima kompaniji za iznajmljivanje.

Odnosi sa komšijama su mi dobri, i mislim da im me je pre svega žao. Ali ipak me povremeno nazovu „madam kupleraja" kada se sretnemo kod sandučića za poštu. :/

*Kiti je najverovatnije lažno ime, ali fotografija joj je zamagljena da joj identitet ne bi bio ugrožen.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali