​Zašto nema više žena koje profesionalno igraju poker?

Kako se Svetska serija u pokeru (WSOP) još jedne godine bliži kraju, i kako su se milioni dolara slili u ruke ljudi koji su dve nedelje svog života proveli igrajući karte, još jednom nas je zatekao sto za finale raznovrsan kao publika na koncertu oca Džona Mistija. Na kraju je Vijetnamac Ki Ngajen odneo priželjkivanu narukvicu i preko osam miliona dolara. A ipak je jedna demografska grupa ponovo nedostajala za stolom na finalu jednog od najvećih turnira u pokeru na svetu: žene.

Jedina žena koja je ikada sela za sto za finale – ili „novembarsku devetku" – sa pristupnicom od 10 hiljada dolara – je bila Barbara Enrajt, 1995. Francuska igračica Gel Bomon je bila blizu 2012, ali je na kraju bila deseta, zamalo propustivši šansu da stekne svetsku slavu. Stvar je u tome što je u pitanju sport, ako tako može da se nazove, u kojem stvarno ne bi trebalo da dominira jedan pol – u pitanju je samo nekoliko ljudi koji sede za stolom, i prave strategiju sa kartama.

Kara Skot je igračica pokera i ambasadorka 888poker-a, ali joj je glavno zanimanje voditeljka, koja intervjuiše pobednike i gubitnike na WSOP-u. Razgovarao sam s njom da bih shvatio zašto ova kartaroška igra izgleda ne privlači žene onoliko koliko privlači muškarce, i šta može da se učini da bi inkluzija bila veća.

VICE: Ono što mi se ne dopada kod te igre je kada odeš u kasino i vidiš tipove koji pokušavaju da maltretiraju druge za stolom, i ponašaju se kao da su velike face, zbog čega se iznerviram i poželim da odem. Da li je to za tebe problem?

Kara Skot: Ljudi definitivno imaju različite stilove i ne možeš da im govoriš kako da se ponašaju, ja to znam, ali ponekad me odbija kada igram protiv drugih igrača koji ti govorom tela ili verbalnim poštapalicama pokazuju da nemaju neko visoko mišljenje o tebi. I mislim da to ne samo da nije dobro za poker, već nije dobro ni za njih same. Ako sede za tim stolom, igraju i zarađuju pare, ali teraju igrače koji dolaze da igraju iz zabave – i na kojima zarađuju – onda zapravo time sebi ne čine uslugu, a i nepristojni su.

Poker ne bi trebalo da odbija nove igrače, ili igrače koji igraju rekreativno. Ja se već dugo zalažem za rekreativne igrače, zato što ja ne igram profesionalno. Igram sa profesionalcima, ali živim od voditeljskog posla, i veoma jasno pravim tu razliku. I tako sam ponekad sitna riba u partiji, i ja to razumem, ali kada igram protiv stvarno sjajnih igrača, oni se prema meni nikada ne ponašaju kao prema sitnoj ribi, zato što znaju da to nije u redu. Mislim, ulažem novac, pa bih mogla i da se zabavim, čak iako ću da izgubim od njih.

Možemo da kažemo da taj novac trošim na zabavu. Kada igram sa određenom sumom novca koju mogu da potrošim i na neku drugu vrstu zabave, na skupu večeru, na primer, oni ne čine da se osetim kao da sam protraćila taj novac, zato što znaju znanje. A možda jednostavno imaju finije manire.

Da li kada sedneš za sto osetiš da postoji određeni nivo predubeđenja o tebi i tvom umeću u igri?

O da, naravno. Poker je deo sveta, a svet je takav kakav je, tako da da, apsolutno. U velikoj meri sam zaštićena svojim položajem u ovom poslu, zato što se dugo bavim ovim. Mi smo veoma mlada industrijska grana, a ja se ovime bavim više od deset godina, tako da sam sada neka vrsta stare kuke. Takođe imam i sjajan položaj u Svetskoj seriji pokera (WSOP), i to me štiti od mnogih stvari. Ali da, naravno, to se događa. Osećaj nije sjajan, i moraš da naučiš kako da se nosiš sa time, zato što se to događa i u širem svetu, kao što sam rekla, ali si u ranjivijem položaju kada sediš za stolom i ne želiš da ustaneš i napustiš igru za pare ako ti dobro ide, i nećeš da ti propadne čip zato što te neko zrači – tako da moraš da sediš tamo i to podneseš, ili da smisliš kako da se nosiš s tim.

Jedna stvar koja mi se dopada kod američkog fudbala je to što je, kada se sve sabere i oduzme, apsurdan spektakl. Da li ikada na takav način razmišljaš o pokeru, igri koja se shvata veoma ozbiljno?

Mislim da ljudi postaju takvi zbog kamera. Svi smo sada svesni medija. Znamo šta znači kada uradiš određenu stvar pred kamerom – znamo šta znači biti pred kamerama – pa se ljudi uozbilje, a neki zbog kamera postaju glasniji, znaš? Znaju da će ih videti na televiziji – da će biti na Jutjubu – i onda im je važnije da ne zeznu stvar. Zauvek će tako biti. Pre sedam godina sam odigrala lošu ruku na Otvorenom prvenstvu Irske, i ljudi mi i dan – danas prilaze i govori me, „Ti uopšte nemaš pojma", a ja im kažem, „Batice, to je bilo pre sedam godina – batali"! Ponekad su i ozbiljne pare u opticaju. Ne čudi me što su ljudi tihi.

Misliš li da ima i nekih prednosti kada si žensko koje igra poker?

Žene su u pokeru u manjini, pa smo vidljivije, što je i dobro i loše. Bilo bi mi draže da postoji veća ravnoteža među polovima, ali kada si žena koja igra poker, pre ćeš imati PR ponude, zato što si vidljivija – baš kao i kod sportiskinja i kod glumica.

Šta misliš, šta odvraća žene od ove igre?

To je dobro pitanje. Čoveče, to je tako sjajna igra – stvarno jeste. Volela bih kada bi neko obavio pravo istraživanje o tome, i da prestanemo da spekulišemo. Moramo da saznamo šta odvraća žene od nje. To je bitno. Delom je to i marketinški problem. Kada ti je ciljna grupa u toliko velikoj meri samo jedan pol, ili jedna demografska grupa, može da se učini isključivo. Kada pogledaš pokeraški marketing, videćeš žene, ali ne kao igrače, već kao modele koje rade oko igre, ali ne igraju. Kada ljudi pričaju o ženama u pokeru, oni zamišljaju atraktivne profesionalke od dvadeset i nešto godina koje su videli, a ne zamišljaju veliki broj sredovečnih žena i žena u penziji koje igraju. To su žene koje igraju, a mi ih ne viđamo u marketingu, i ne viđamo ih toliko po medijima, a mislim da bi trebalo. Nešto kod toga je veoma kul.

Ima li to možda i neke veze sa sereotipskim razgraničenjem između muškaraca i žena koji igraju karte neformalno, kada se momci okupe i igraju poker, a devojke se okupe i igraju bridž?

Pa, partije bridža nekada umeju da budu neverovatno surove! Možda je tako zato što im je to tradicionalno bilo dostupno. Na ovom svetu ima mnogo toga zbog čega se stvari stavljaju u različite kategorije, i deluje kao da za to postoji razlog – polovi razdvajaju stvari, zato što je to ono što polovi rade – dok je u pitanju možda istorija; možda je tako zbog načina na koji gledamo na svet, na polove. Kod pokera ne postoji ništa urođeno muževno ili ženstveno, u pitanju je samo sjajna igra.

Hvala, Kara!

@joebish