U godini u kojoj je javna rasprava o mentalnim bolestima beskrajno unapređena, napravićemo korak unazad ako ne budimo ništa naučili na greškama iz prošlosti.Retko oćutim kad Kanje Vest uradi nešto, ali kad je na koncertu u Kaliforniji izjavio: "Da sam glasao, glasao bih za Trampa", nisam zucnuo ni reč. Nastranu činjenica da mi, kao jednom Britancu, nije prijatno da se upuštam u raspravu o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti američke politike – delovalo je kao da nešto u vezi sa tom večeri nije sasvim u redu. Ja sam fan Kanjea Vesta i njegove otvorenosti, ali ono što se desilo te večeri i prvobitne reakcije ostavili su mi gorak ukus u ustima koji mi je sišao čak do stomaka.
Reklame
Poslednjih pet godina, ovi naizgled improvizovani Kanjeovi tokovi svesti proželi su njegovu karijeru, istovremeno unapređujući i dovodeći u pitanje naše razumevanje njega. Postao je poznat po izjašnjavanju o rasizmu, ili mehanizmu modne industrije, ili činjenici da ga zabole patka za saradnju Džej Zija i Džastina Timberlejka u "Suit and Tie", baš kao i za to da je osvojio 21 nagradu Gremi. U nekom trenutku su te opaske toliko postale deo njegovih nastupa uživo da ako nije pričao 15 minuta preko ogoljenih i zlokobnih akorda pesme "Clique" ili "Runaway", kao da niste ni gledali koncert Kanjea Vesta.Ne iznenađuje da su Kanjeovi komentari o Donaldu Trampu šokirali i naljutili tolike fanove. Oni su bili u suštoj suprotnosti sa radikalnom politikom po kojoj ga znamo i neozbiljno shvatali ksenofobiju, homofobiju, rasizam, mržnju i laži preko kojih je ovaj došao na vlast. Ali potom je krenuo da pominje Džej Zija ("Džej Zi, zovi me, brate. I dalje me ne zoveš. Džej Zi, pozovi me"), Bijonse ("Bijonse, povredila si me. Sedam godina sam stajao iza tebe"), Marka Zakerberga ("Rekao si da ćeš pomoći, a nisi. Potom si krenuo da tražiš vanzemaljce") i radio ("Radio, jebi se! Radio, jebi se!") – sve jedna nepovezana govorancija, ispunjena paranojom i bolom, tako da je na kraju, nakon izvedene svega četiri pesme, napustio binu. Nešto je u njegovim nastupima od prošle nedelje delovalo neobično i neuobičajeno, čak i za njega, i govorilo da su ove tirade znak da se dešava nešto ozbiljnije. To je za sada samo pretpostavka, ali ima nečega u njoj pošto je Kanje Vest otkazao sve ostale koncerte na turneji i odveden u Medicinski centar UCLA na psihijatrijsko posmatranje.
Reklame
U ovom času važno je zastati i proceniti trenutno stanje. Kao fan, čitalac i novinar moram da se zapitam – znam li za neko prethodno iskustvo koje možemo da primenimo u praksi? Postoji li nešto što smo do sada naučili ili videli a što može da utiče na to kako ćemo se odnositi prema ovoj situaciji? Prvo što mi pada na pamet je Ejmi Vajnhaus. Kanje i Ejmi su različiti umetnici, sa različitim karijerama i različitim životima. A opet njihove priče imaju jednu veliku sličnost: kako su se prema njima odnosili štampa i javnost. Tokom čitavog filma Ejmi (kao što je sjajno primetila Moli Bušemin u svom članku za Pitchfork) viđamo bezbroj primera kako se pisalo o Vajnhausovoj i kako ju je to proganjalo tokom čitave karijere: "Neka je neko pozove, probudi u šest popodne i saopšti joj", izjavio je jedan od voditelja kad je dobila Gremi, konačno je etiketirajući kao "pijanicu". "Imala je šansu i totalno je UPROPASTILA!", izjavio je jedan komentator nakon što je Vajnhausova imala problema sa nastupom uživo na koncertu u Srbiji.Čak i najletimičniji pregled interneta pokazuje da reakcije na Kanjea nisu išle dalje od površnog zaključka šta se dešava, retko ko je pristupio sa bilo kakvim saosećanjem, kao prema ljudskom biću, umesto kao prema totemu nečega većeg od života. Vesti su se frenetično ubacile u petu brzinu, a Tviter je vrveo od reči kao što su "ludak" i "odlepio", uz fanove koji su tvrdili da je krajnje vreme da se odustane od Kanjea Vesta i radovanje što mu je otkazana turneja. Kolumnisti su tvrdili ga se treba zauvek odreći, postavljane su fotografije ljudi koji poklanju svoje "Jizi" patike. Snup Dog je za Vesta rekao da je "lud". Ali možda još opasniji bio je širi narativni okvir; naizgled naivne, zbunjene reakcije na Kanjeovo ponašanje, kao da je nemoguće pojmiti da ima ljudi, čak i slavnih, koji imaju problema u životu.
Reklame
Zato što je Kanje Vest Kanje Vest, ljudi očekuju da sve što uradi mora da se kritikuje u sitna crevca. U nekim slučajevima to je fer. On je, na kraju krajeva, umetnik – možda čak najvažniji našeg doba. Ali takođe mora da postoji trenutak kada kolektivno treba da se saberemo i pomislimo: "Da li sada pravimo korak unazad i ponavljamo iste greške u nekoj drugoj priči?" "Da li razumem sve što se tu dešava pre nego što napišem ovaj naslov/tvit?" "Da li je moguće da se nešto drugo dešava iza scene?" "Kako doprinosim raspravi tako što ću nekoga proglasiti ludim?"Godina 2016. bila je prelomna kad je u pitanju promena stava prema mentalnom zdravlju, otvorivši raspravu bez presedana. Analizirali smo ulogu koju mediji mogu da odigraju u životima i zvezda i običnih ljudi u tome kako pristupaju mentalnom zdravlju. Vođene su masovne kampanje, uključujući najveći izveštaj te vrste u organizaciji "Pomozite muzičarima UK", čiji je cilj da ukaže na probleme mentalnog zdravlja, pogotovo u muzičkoj industriji. O tome većina nas tvituje, razgovara i razmišlja gotovo svakodnevno. Neodvojivo obeležje našeg korišćenja društvenih mreža jeste da smo, na neki način, sada svi deo medija i moramo da budemo odgovorni sa svojim platformama. Kao društvo smo u međuvremenu umnogome uznapredovali od dana satanizovanja Britni Spirs ili ponižavanja Ejmi Vajnhaus. Stoga, ne sprovesti ove lekcije u praksi deluje kao ogroman korak unazad.Otkako je Kanje smešten u bolnicu, u opticaju se našao jedan potresan video snimak iz intervjua sa Dejvom Šapelom. Uglavnom govori o tome kako se štampa i javnost odnose prema javnim ličnostima i kako često obe grupe odbijaju da otvore oči, saosećaju ili razumeju šta znači biti čovek koji prolazi kroz veoma teška sranja. On govori o svom prijateljstvu s glumcem Martinom Lorensom, koji je, pre više godina, završio u bolnici nakon što su ga zatekli kako vitla pištoljem i urla: "Oni hoće da me ubiju." Šapel kaže: "Najgore što možete da kažete za nekog je da je lud, to automatski diskvalifikuje tu osobu… Ti ljudi nisu ludi. Oni su jaki. Ali možda je njihovo okruženje pomalo bolesno."U slučaju Kanjea Vesta, to okruženje može da se svede na činjenicu da je od svih ljudi sa rep scene on najviše na meti paparaca (samo bacite pogled na TMZ u poslednja 24 časa i pronađite citate iz hitnih poziva za pomoć i tvrdnje da je čitava stvar verovatno motivisana finansijskom dobiti), njegova supruga je bila žrtva ulične pljačke pod pretnjom pištolja, on je na turneji od avgusta, a u njegovim najskorijim radovima pominju se anksioznost, napadi panike i antidepresiv po imenu leksapro. Sledeći put kad imate želju da napišete vest ili naslov ili vas čak zasvrbi vaš tviteraški prst da prokomentarišete Kanjea Vesta, ili Kida Kadija, ili Džastina Bibera, ili bilo koga ko naizgled proživljavala nešto dublje nego što mi kao obični prolaznici možemo da spoznamo, možda je važno setiti se tog video snimka. Ne da sami izričete dijagnoze, hipotetišete ili katastrofišete, već da imate na umu da uvek postoji šira slika. Javne ličnosti za razliku od nas nemaju slobodu da se ponašaju onako kako žele bez neke vrste osude. Ali kao i mi, zaslužuju da se prema njima odnosi sa elementarnom ljudskošću i razumevanjem. Dakle, ako neko stvarno treba da začepi, onda to možda nije Kanje Vest, već mi.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
