U početku, film deluje baš kako bi poželela vlada Severne Koreje: prelepo aranžirana propaganda koja pokazuje koliko su Korejci vredni, složni, i srećni.Ali Vitali Manski je imao nešto sasvim drugo u planu za film Pod suncem (Under the Sun), dokumentarac koji se ovog meseca prikazuje širom Severne Amerike. Ovaj režiser, rođen i odrastao u Sovjetskom savezu, više od dve godine je morao da ugovara pristup Zabranjenom kraljevstvu da bi snimio film kojim je želeo da iz prve ruke pokaže život jedne prosečne porodice u Severnoj Koreji.
Reklame
Ispostavilo se da će mu vlada ne samo sastaviti čitav scenario, već će mu odrediti lokacije snimanja, likove u filmu, i nadgledati svaku scenu.„Snimali smo već u teškim okruženjima, ali nismo imali pojma koliko će kontrole ovde vlasti zahtevati," kaže Simon Bauman, nemački koproducent.
Film prati porodicu osmogodišnje Zin-mi koja se priprema da stupi u Sindikat mladih Severne Koreje. Ali zbog totalne kontrole koju su mu vlasti nametnule, Manski je suptilno taktizirao.Kamere su snimale između klapa, i uhvatile predstavnike vlasti koji bi se pojavili sa strane i brižljivo režirali svaku scenu. Zastava je odmah nestala.„Ovo zaista dovodi u pitanje prethodne dokumentarce koji su navodno snimljeni bez državne intervencije," kaže novinar i profesor Robert Bojnton. „Više ne znam da li da im verujem." On je temeljno intervjuisao Manskija za NY Times uz pomoć prevodioca, kao i nekoliko prebeglih državljana Severne Koreje. Njegova knjiga, The Invitation Only Zone, bavi se severnokorejsko otmicom japanskih državljana.Tokom filma, državni cenzori pojavljuju se u stanu porodice Zin-mi, kao i u fabrici u kojoj radi njena majka da bi se postarali da radnici budu veseli i kolegijalni pred kamerama. Kada jedan veteran zaboravi da pomene Sindikat mladih u obraćanju sobi punoj učenika, ovi zvaničnici uskaču da bi popunili bolno neprijatnu prazninu. Tu i tamo, sve deluje komično.
Pa ipak, iznenađujuće je neprijatno gledati ljude u crnom kako upadaju u kadar da bi skromnoj porodici za stolom objasnili kako bi trebalo da večeraju.
Reklame
Upravo ta rana scena dobro ilustruje ono što sledi: uznemirujuću, tragičnu, fascinantnu predstavu o životu pod čizmom Velikog brata Kima.I pored Manskijevog sovjetskog porekla, i pored iskustva u snimanju pod ograničenjima, neke stvari su ga ipak iznenadile. „Nikad ranije nije bio u okruženju gde deca ne gledaju u kameru," kaže Bojnton. „Desilo se par puta da mu se neko dete isplazi, ali generalno su bili šokantno disciplinovani."Da bi potajno snimio šta je hteo, Manski je pribegao sasvim jednostavnoj obmani. „Korejski cenzori nisu znali da neke kamere mogu da nastave da snimaju i kad se crveno svetlo ugasi," kaže Bojnton. „Mislili su da drže sve pod kontrolom, ali nije bilo tako."
Manski je svakog dana morao da preda snimljen materijal na kontrolu. Ipak, cenzori nisu znali da je kamera sve beležila paralelno na dve memorijske kartice. Producenti bi jednu predali, a drugu zadržali. Zvaničnici bi obrisali ono što im se nije sviđalo, ali o kopijama nisu ništa znali.Manski je čak kao tonca unajmio Ruskinju koja je dobro znala korejski, da bi mogla da ih obaveštava o komentarima državnih predstavnika."Ona je bila naš špijun," rekao je Manski Bojntonu.I tako smo dobili priliku da ispratimo indoktrinaciju male Zin-mi u školi, porodici, i plesnoj sekciji, dok njenim roditeljima kolege razdragano čestitaju na njenom uspehu.Severna Koreja je čula šta se desilo kad je film počeo da privlači pažnju na festivalima. Zvanično su uložili žalbu Rusiji, koja je finansirala produkciju filma. Iako pod pritiskom, Manski je odbio da ukloni ruski potpis sa filma.
Reklame
Kritičari, među kojima je i ruski bivši ministar kulture, kažu da je dokumentarac ugrozio bezbednost porodice. Ali Bojnton kaže da je Manski bio „veoma pažljiv u vezi sa porodicom". Korišćene su samo scene koje njih neće prikazati u negativnom svetlu. „Sve je montirano tako da se oni što je više moguće zaštite."„Teško da će Severna Koreja moći da ih osudi," kaže Bauman. „Predstavnici države su odobrili sve što su članovi porodice izgovorili pred kamerom. Majka je rekla da Zin-mi po prvi put nastupala pred kamerom, i odlično se pokazala."Od kako je film izašao, Zin-mi je postala neka vrsta slavne ličnosti u Severnoj Koreji. Mediji kažu da je upravo ona uručila cveće Kim Džong-Unu na sedmom zboru Radničke partije prošlog maja.Što se tiče sudbine državnih cenzora u pokušaju, Manski nije bio zabrinut. „Oni su deo propagandnog aparata," prenosi Bojnton. „Ljudi se tamo konstantno nagrađuju ili kažnjavaju, ali sumnjam da će završiti u nekom gulagu."JAYU, kanadska organizacije za zaštitu ljudskih prava, jedna je od grupa koje dovode u pitanju vrednost filma koji pokazuje „samo ono što već znamo" o Severnoj Koreji.Bojnton se sa tom procenom ne slaže. „[Ono što znamo] neprestano fluktuira. Kao da je jedna od onih ruskih lutkica u pitanju. Otvoriš jednu, u njoj je druga, a u njoj treća…"Po Bojntonovom mišljenju, From Under the Sun je nešto najbliže realnom prikazu života u Severnoj Koreji što smo do sada videli. „Do te mere je precizan da dovodi u pitanje sve prethodne predstave Severne Koreje," kaže on. „Ogromne su količine nakićene, teatralne izveštačenosti tamo. Manski je to među prvima shvatio. Tamošnja stvarnost je nestvarna."Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
