Frikovi i čudaci u njujorškom metrou za Noć veštica

Za mnoge je Noć veštica u Njujorku značajnija od Božića, Dana zahvalnosti, Hanuke, Kvanze, Uskrsa, Dana nezavisnosti, njihovih rođendana i godišnjica zajedno. Dva miliona gledalaca i više od 60,000 kostimiranih čudaka se svake godine okupe na kilometar i po dugačkom maršu kroz Menhetn svake godine, čineći tako najveću svetsku paradu za Noć veštica. I priznaju svi, najveći besplatni provod tog dana. . Iako više volim Božićnje zabave, neke od najdražih uspomena na Noć veštica vezane su za tu paradu i šetnju ulicama Njujorka u najluđem tripu od neverovatnih kostima koje srećem. Jednom je moj pokojni ortak Kris Maršal tražio da ga slikam dok je pišao po leđima tipa odevenog u kostim njujorškog policajca koji je, u stvari, bio pravi njujorški pandur.

Moj prijatelj, fotograf iz Bruklina Džonatan Mering (koga sam nedavno intervjuisao po objavljivanju knjige za Nacionalnu geografiju "Skejtom po svetu") živi i diše za Noć veštica. Već nekoliko godina, provodi to veče u vagonima metroa koji stanovnike Njujorka dovodi na Menhetn, vozeći se linijama iz svih pet četvrti i snimajući kostimirane ljude za godišnje izdanje magazinaSub Halloween. Rezultat je neverovatna mešavina veselih, prazničnih, neobičnih, presmešnih i zastrašujućih slika. Razgovarao sam sa Džonatanom o Noći veštica, uličnoj fotogragiji i rastafarijanskom Betmenu.

VICE: Zašto provodiš Noć veštica u njujorškom metrou snimajući kostimirane ljude koji idu na zabavu?

Džonatan Mering: Volim podzemnu železnicu jer izvlači ljude iz njihovih prirodnih elemenata - to nije mesto gde biste očekivali da vidite kostimirane ljude. Oni se, inače, voze od tačke A do tačke B. Ali i ove noći se ponašaju normalno, kao da idu na posao, ali su u tim fenomenalnim kostimima. Oseća se nadrealni, bizarni trenutak i to samo jednom godišnje, pa sam zaključio daga vredi fotografisati.

I kako je ovo snimanje postalo tvoja nova tradicija za Noć veštica?

Ovo je treća godina da snimam, a prve godine je sve bilo, recimo, slučajno. Imao sam samo telefon kod sebe i nosio neki bezvezni kostim, nisam bio u fazonu da idem tamo gde smo žena i ja išli, pa sam odlučio da ostanem u metrou i snimam telefonom. Posle toga sam znao da svake godine moram da se vraćam u metro za Noć veštica. Toliko je bilo zabavno. Sad ne pravim nikakve planove za žurke jer znam da ću ostati u metrou cele noći.

Jesu li ljudi raspoloženi da ih snimaš?

Da, to je ono što mi se najviše i dopada. To je ulična fotografija, na neki način, ali je drugačija, jer ljudi nisu iznenađeni što ih neko fotka tog dana. Ima nečeg u uličnoj fotografiji, neki možda pomisle i da ne pokazuje dovoljno poštovanja i meni to nije prijatno. Tokom Noći veštica, taj sloj ne postoji.

Smatraš li sebe ljubiteljem Noći veštica?

Da, može se tako reći. Ložim se na to. Poslednjih par godina se ne trudim toliko jer mi kostim ponekad smeta dok snimam. Prošle godine sam bio odeven u normalnu odeću, samo sam na čelo nacrtao crnu tačku iz koje curi krv. Previše je ljudi komentarisalo kako izgledam, svi su gledali i smetalo mi je za slikanje.

Koji je najbolji kostim koji si do sada video?

Prošle godine sam video tu devojku koja je bila odevena u bikini od kartona za mleko, a nosila je venecijansku masku i periku. Sedela je na gomili savijenih tetrapaka u samom vagonu, na sred prolaza, a onda je ustala i shvatio sam da je ispod gomile tetrapaka njen ortak. Oboje su polako ustali, kao da nastupaju, pa su opet seli, polako.

Prošle godine sam video i tog lika u kostimu klovna, ponašao se kao džukac u punom vagonu. Svađao se sa nekim tipom i tek su ih razdvojili kad sam ja ušao u vagon. Klovn se nagnuo ka prozoru jer je tip s kojim se svađao bio baš pored mene, i pokazao mu srednjak. Ludački je izgledalo: klovn pokazuje srednjak.

Kakva je atmosfera u vozovima između "običnih" ljudi i onih kostimiranih?

Mislim da je bar 90 odsto kostimiranih, ali obično oni koji nisu se često bune. Ili su u bedaku što ih okružuje gomila ljudi koji idu u provod ili se vraćaju, ili ih prosto nervira što je gužva u vagonu.

Otkačio si ženu prve godine kad si slikao, ali je Noć veštica postao vaš zajednički dejt od tada?

Nije, i ona je fotografkinja, ponekad zajedno slikamo, ali najbolje radim kad sam sam. Volim da radim sam u ovakvim situacijama jer mogu da odem gde me put odvede. Produktivniji sam na taj način. Kad sam sam, mogu da uletim u prvi vagon koji naiđe.

Metro je pomalo sterilan danas. Kad gledaš fotke iz 1980-tih, sve je mnogo više kul nego ovaj prečisti način prevoza kakav je danas.

Brus Dejvidson je objavio monografiju Subway i, čoveče, kako bih voleo da je opet tako. Bilo je mnogo više duha. Inspirišu me neki ulični fotografi koji rade i danas i uspevaju da pronađu one trenutke vredne gledanja i snimanja. Nema ničeg boljeg od starih fotografija Njujorka. Bilo je sivo i prljavo, i 90 odsto toga više nema. Mislim da je greška da tako nešto tražimo sada. Tako je, kako je.

Čini mi se da je ideja starih fotografija njujorških ulica bila da se zabeleži propadanje, dok danas dokumentuju džentrifikaciju.

Da, može se tako reći. Volim uličnu fotografiju, ali se možda nisam dovoljno bavio njome da bih se potpuno opustio. Više mi se dopadaju situacije poput Noći veštica, jer su delom nadrealne, a delom komedija: ljude ne sputavaju postojeće inhibicije.

I na kraju, misliš li da je Noć veštica idealan trenutak za pljačku u Njujorku?

Verovatno se pljačke često dešavaju.

_Potražite Džonatanove fotografije u Sub Halloween II _i pratite ga na_ Instagramu._

Pratite Krisa na njegovom sajtu iTviteru.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu