Vegetarijanci o pijanim posrnućima kada su jeli meso

Budući da trećina vegetarijanaca i vegana priznaje da je posle par piva jelo meso, naterali smo nekolicinu da nam otkriju svoje grehe.

|
aug 18 2018, 6:00am

Foto: Kyrylo Glivin / Alamy Stock Photo

U gluvo doba noći, dok mi u glavi šumi od šest piva, gluvarim po gradu. Tražim mračna, telesna zadovoljstva – nešto što krijem od prijatelja i bližnjih, hodajući sporednim ulicama da bih izbegao da sretnem ljude koje znam; ljude koji bi mogli da provale moju tajnu. Izranjajući iz mraka i zaslepljen kičastim halogenskim osvetljenjem, konačno primećujem ono što tražim. "Osam krilaca i pomfrit, molim te, druže."

Vidite, ja sam, navodno, vegatarijanac. Ili bar to govorim svima. Prestao sam (navodno) da jedem meso pre nekoliko godina, iz mešavine moralnih, ekoloških i ličnih zdravstvenih razloga, i nisam u tome usamljen. Vegetarijanizam i veganizam nesumnjivo uživaju trenutak slave – četvrtina restorana u Velikoj Britaniji sada ne služi meso ili ribu. Ali kod trećine drugih vegetarijanaca i vegana, ti navodno savršeno čisti moralni svetonazori padaju u vodi kad su pijani.

To je više od običnog "fleksitarijanstva" ili "redjustarijanskog" ponašanja. Uprkos tim posrnućima, ja i moje pijane kolege i dalje se smatramo čistim vegetarijancima, kao da se to ne računa kad pređeš granicu od tri piva. I iako supermarketi i restorani širom zemlje pokušavaju da ugode sve većem broju jedača isključivo ili uglavnom povrća, svetski lanci restorana brze hrane i prodavnice piletine ne održavaju korak s njima. Verujte mi, pobao sam vegetarijanski wrap. To prosto nije isto.

Ovde ispod, šačica takozvanih vegetarijanaca, koji su "prekršili kodeks vegetarijanstva" pod uticajem alkohola, priznaju svoje grehe.

Čarli

U septembru 2016. godine bio sam u Masačusetsu, spavao kod prijatelja u kompleksu velikih kuća na jezeru. Američki fudbal su igrali Nju Ingland Petriots i Bafalo Bils. Otišli smo po pivo, vratili se u letnjikovac, i tu se nalazila gomila hrane i gomila alkohola. I svi krećemo da pijemo kao pomahnitali. Prosleđuje se okolo vap sa vutrom; mislio sam da je samo elektronska cigareta, a ja ne pušim travu, tao da sam uzeo dim i rekao: 'Oooh sranje, naduvao sam se kao zmaj i pijan sam kao letva.'

Lik koji je vlasnik letnjikovca ulazi s loncem, uključuje šporet i kreće da krčka ogroman lonac pun marinara sosa i ćufti velikih ko pesnice. Utakmica tek počinje a mi smo svi već jebeno odvaljeni – pili smo već neka četiri sata. Stiže poluvreme i vreme je za ćufte. On mi dodaje zdelu i ja, bukvalno bez razmišljanja, zabijam viljušku u nju i odgrizam komad ogromne ćufte. U ćufti ima mocarele; bilo je to nešto jebeno najukusnije što sam u životu pojeo.

Moj prijatelj me gleda i kaže: "Izgledaš tako srećno!" Ja mu kažem: "Nisam jeo meso osam godina, čoveče." U čitavoj prostoriji muk, on me pogleda i u fazonu je:"...Ma bravo, čoveče!" I svi to sada doživljavaju kao izazov, u fazonu: "Koliko mesa možemo da nateramo Čarlija da pojede večeras?"

Ketrin

Vegetarijanka sam od osme godine. Kad sam bila na prvoj godini faksa, osoba sa kojom sam se zabavljala optužila me je da mi se dopada njena prijateljica, a nije, i rekla je da flertujem s njom, a nisam. Odlepila sam, popila gomilu tekile, a potom pojela hamburger iz Burger Kinga koji je u sebi sadržao i govedinu i slaninu da bih joj nekako, ne znam… napakostila? Bilo je odvratno. Nisam jela meso od tada. Moji prijatelji su me snimili kako plačem i jedem taj odvratni hamburger, i pokazali mi snimak narednog dana dok sam imala jeziv mamurluk i uzdrmanu vezu.

Na snimku kažem: Da li me vi to snimate?! E, baš me briga!" i otvorila usta i pokazala sažvakani hamburger. Ali me jeste bilo briga – bukvalno sam jela meso zbog toga koliko me je bilo briga. Devojku nije bilo briga; ona je samo mislila da sam smešna. Veza je potrajala ostatak semestra, ali više nikad nije bilo isto. Jednom kad zapadnete u histeriju i jedete meso, snime vas kako to radite i plačete zbog toga, ne možete više da se pretvarate da ste kul i seksi.

Foto: Mark Richardson / Alamy Stock Photo

Viktorija

Poslednji put se desilo kad sam popila dve flaše vina u pasta restoranu, a moj prijatelj je naručio oval sa marinirano meso, što je apsolutno moj kriptonit. Nisam osećala preveliku grižu savesti zbog toga, zato što se radilo o zajedničkom ovalu, tako da bi, ono, bila pojedena ista količina i da ja nisam jela. Jednom pre toga bila je kutija meknagetsa od 20 komada, a za to nemam opravdanje – samo sam bila mnogo ljuta. Najveću grižu savesti osećam zbog meknagetsa, ali su bili i ukusni i dobro su mi legli. I dalje sebe smatram vegetarijankom – poslednji incident bio je pre tri meseca – ali smatram da ako to kršite na nedeljnoj bazi da ste fleksiterijanac.

Fil

Obično ne posrćem u svom vegetarijanizmu, ali ovaj put je bilo krupno. Na nedavnom odmoru u Portugaliji, čvrsto sam rešio da neću posustati pred mesom – već sam pre putovanja odabrao vegetarijanski restoran, što je trebalo da bude moje redovno mesto za prehranjivanje dok sam tamo. Drugog dana i posle dve flaše vina koje sam popio sa devojkom, završili smo u stejkhausu. Bili smo ograničeni gde možemo da idemo a ona je želela da ide baš tamo, tako da sam pristao, lažući sebe usput da ću i dalje odabrati vegetarijansku opciju.

Kada je konobar stigao do stola i pitao nas šta želimo, imao sam trenutak slabosti i naručio pun oval sa tri različita vrsta steka. Nikad pre nisam jeo stek u restoranu, a mislio sam da je vegetarijanski izbor sranje, tako da sam se samo uspaničio i poklekao. Kad je hrana stigla, zatekao sam sebe kako sedim tamo, umačem meso na viljuški u krv na tanjiru i mislim se: 'Majko moja... Nisam baš dobar vegetarijanac.' Bilo me je sramota narednog dana, ali sam bio zapanjen da mi je nije pozlilo i da se moje telo izborilo s tim što sam sa potpunog odsustva mesa odlepio i prešao na proždiranje praktično pola krave.

@ginandconnick

Više na VICE
VICE Channels