Reklame
zabava

Saša Baron Koen je i dalje najveći trol na svetu

Čak i u doba obmana, lažnih vesti i ekstremizma, ’Who Is America?’ deluje brutalno i urnebesno smešno.

pisao Eve Peyser
18 Jul 2018, 6:28am

Skringreb sa Showtime

Kada je Da Ali Dži Saše Barona Koena imao premijeru na HBO 2000. godine, ideja o tome da na prevaru nateraš nekog moćnog da pred kamerama kaže nešto flagrantno glupo je bila relativna novost, pa čak i smelost. Ali u našem trenutnom trampovskom paklenom pejzažu, u svetu kojim dominiraju očigledne prevare, lažne vesti i drugi blatantni oblici besmislica, Koenova nova serija na Šoutajmu, Who Is America?, nekim čudom uspeva da se izdigne iznad prosečne šuplje političke satire, i zapravo uspeva da nasmeje. U svetu koji vode trolovi, Koen uspeva da bude veći trol od većine ovih štetnih seratora.

Čak i pre premijere prve epizode Who Is America? u subotu, došlo je do lavine gneva konzervativaca koje je Koen prevario. To je seriji obezbedilo najbolji mogući publicitet o kome je mogla samo da sanja – bivša potpredsednička kandidatkinja Sara Pejlin, osramoćeni bivši kandidat za senatora Alabame, Roj Mur, i bivši kongresmen Džo Volš su se svi okrenuli društvenim medijima da bi se obrušili na ovog komičara zbog toga što ih je na prevaru naveo da se pojave u seriji.

Ali čak ni kada je Šoutajm pustio tizer video na kome Koen ubedi Dika Čejnija da mu potpiše komplet za mučenje vodom, nisam bila uverena da bi Who Is America? mogla da opravda sav taj hajp. Na kraju krajeva, američka politička kultura je posle Bušove ere postala samo još podmuklija – 2009. godine ultrakonzervativni projekat Veritas je dospeo u žižu preko operacije sa skrivenom kamerom u ACORN-u, nacionalnoj organizaciji koja se trudi da pomaže Amerikancima sa malim primanjima da se prijave da glasaju. A ideja da političari od javnosti kriju svoje istinski toksične stavove takođe deluje passé, pošto je Donald Tramp uspeo da postane predsednik tako što je bio otvoreno grozan. Šta bi Koen mogao stvarno da raskrinka? Mnogo toga, ispostavilo se.

Who Is America? počinje uvodom jednog od četri nova Koenova lika – dr Bilija Vejna Rudika Mlađeg, otpadnika koji podržava Trampa, mrzi mejnstrim medije i vodi sajt pod nazivom TRUTHBRARY.org (za razliku od lie-brary), i koristi invalidska kolica čisto iz zezanja. U prvom intervjuu, uspeva da obmane sumnjičavog Bernija Sandersa, koji je mnogo puta popreko pogledao njegov lik. Za razliku od konzervativaca koje Koen stručno troluje kasnije u epizodi, Sandersu je uspelo da ne ispadne potpuni tupadžija. Ovaj segement nenamerno ističe najveći politički dar senatora iz Vermonta – čemu mogu da posvedočim, kao neko ko ga je takođe intervjuisao – sposobnost da ne odluta od poruke, čak i u najmanje verovatnim scenarijima.

"Namaste, ja sam dr Nira Kajn-N’Degočelo, i ja sam cis-rodni beli heteroseksualni muškarac, na čemu se izvinjavam“,kaže Koen u naraciji kojom predstavlja svoj sledeći lik, koji nosi NPR majicu i tamno roze vunenu kapu sa mačjim ušima. Kajn-N’Degočelo, proćelav i sa konjskim repom, bio je na večeri sa dva člana republikanske partije iz Južne Karoline, „sa parom koji pati od privilegija za belce“, kako ih on opisuje. Tokom intervjua, Koen saopštava paru da, da bi se borio protiv seksizma, on tera svog sina da piški sedeći, a ćerku da piški stojeći, i objašnjava kako se pomirio sa svojom ženom nakon što je imala ljubavnu aferu sa delfinom. Onda srećemo trećeg Koenovog lika, Rikija Šermana, bivšeg robijaša koji je ambiciozni umetnik i slika svojim telesnim izlučevinama. On se sastaje sa teoretičarkom umetnosti Kristi, kojoj su Šermanova fekalna umetnička dela neverovatno kul. Na kraju segmenta, poklanja Koenu par svojih stidnih dlačica sa njegovu kolekciju.

Ali trenutak kada Who Is America? prevazilazi ovo izuzetno trolovanje je kada upoznamo četvrtog lika, bivšeg agenta izraelskog Mosada pod imenom Eran Morad, koji uspeva da ubedi niz istaknutih republikanaca i aktivista koji se zalažu za naoružanje da iskažu svoju podršku programu koji maloj deci deli „gunimals“ – plišano vatreno oružje. U intervjuu sa Larijem Pratom, izvršnim direktorom u penziji lobističke grube za oružje Vlasnici oružja Amerike, Koen jakim izraelskim akcentom pita, „Da li mislite da liberali koriste ove pucnjave po školama za dalje zalaganje protiv tragedija?“ (Trude se, odgovara Prat).

Kasnije Koen natera Prata da pogleda u kameru i kaže. "Mališani su čisti. Neiskvareni lažnim vestima, niti homoseksualnošću. Ne brinu oko toga da li je politički korektno ubiti mentalno poremećenog oružanog napadača, ona samo tu učine. Nauka iza „gunimals-a“ je dokazana... deca ispod pet godina... imaju uvećan nivo feromona Blink 182, koji luči deo jetre poznat kao Rita Ora. Ovo omogućava nervnim refleksima da od nervne mreže Kardi Bi do Viz Kalife putuju 40 posto brže".

Koen svoje apsurdne inicijative uspeva da proda i uglednijim ličnostima. Kongresmene Danu Rošarbačera iz Kalifornije i Džoa Vilsona iz Južne Karoline, zajedno sa bivšim republikanskim liderom u Senatu, Trentom Lotom, koji svi veoma rado podržavaju Koenov lažni program oružje deci. Ono što najviše iznenađuje kod podrške stvarnih republikanskih kongresmena tome da se bebama daje oružje je to što je Koen morao da ih navede na to.

Biši republički kongresmen Džo Volš, koji u epizodi kaže, "Za manje od mesec dana, manje od mesec dana, đak-prvak bi mogao da postane đak-bombaš“, tvrdio je da je na prevaru bio naveden da to kaže, nakon što ga je komičar "namamio u Vašington na neku izmišljenu dodelu nagrade prijatelja Izraela“.

"Moraću da živim s tim“, napisao je na Tviteru.

Itekako će morati.

Who Is America? je u najboljoj formi kada Koen koristi obmanu da prikaže ove moćne konzervativce onakvima kakvi zaista jesu – grupa ljudi čiji su mozgovi toliko pokvareni ludilom savremenog političkog diskursa da im ne smeta da ih prevare da se zalažu za to da se bebama daje vatreno oružje. Kao što je BazFidov Čarli Varzel napisao, „Dolazi do neke sumorne katarze dok gledaš Barona Koena kako obmanjuje zagovornika za oružje da snimi inforeklamu za prodaju oružja mališanima“.

Najnovija iteracija Koenovog jedinstveno brenda smišljanja lažnih vesti sa naslovnih stranica nije za one koji se lako vređaju, niti je za bilo koga ko traži komediju sa malom dozom aktivizma – poenta Koenove komedije manje je u tome da se prenese politička poruka, a više u tome da iskoristi već postojeći metež za pisanje najboljeg mogućeg materijala. Iako je prevara konzervativaca izazvala najviše pažnje, Koen nema poseban ideološki kompas i u srži serijala nema pozitivne poruke. Ona nas uvodi u svet veoma sličan našem, otkriva koliko je fundamentalno apsurdan, i poziva nas da se smejemo. Šta drugo možemo da radimo?