Pretnje roditelja, fekalije, seks: Sa čime se sve suočavaju spasioci na beogradskim bazenima

Za većinu posetilaca, jedna od asocijacija na bazen jeste skretanje misli od vrućine, hladna voda i još hladnije pivo, a sa čime se sve spasioci suočavaju kada je naš najveći problem da ne izgorimo? Od seksualnih avanturista, starijih gospođa koje bi volele da ih mladi u punoj snazi zadovolje, preko fekalija, i pretnji roditelja koji bi najradije spasiocima i spasiteljkama pripisali ulogu bejbi sitera.

Uzimajući u obzir sve što jeste i nije u njihovom opisu posla, teško je poverovati da se on može obavljati bez ljubavi i naklonosti prema njemu. Kada ostavimo svakodnevne probleme iza ograda bazena, odgovornost prepuštamo spasiocima i spasiteljkama. Momci i devojke sa žutim majicama i crvenim pištaljkama nisu oni koji treba samo papagajski da nas upozoravaju rečenicom : “Nema skakanja ili bacanja lopte u bazen”. O najbizarnijim situacijama sa kojima su primorani da se suoče, metodama muvanja, lažnim intervencijama, neprijatnostima i odgovornim roditeljima pričaju spasioci i spasiteljka.

Najčudnija situacija koja mi se desila jeste kada je jedan momak dobio epileptični napad dok je bio u bazenu. Sedeli smo na kulama i videli smo da prska vodom, kao da prska ljude oko sebe ili se igra. U jednom trenutku nam je prišla neka žena i zamolila da pomerimo tog dečka zato što prska nju, stvari i decu. Kada smo mu prišli videli smo da ne može da priča i da mu kreće pena na usta. Iako smo nas dvojica bili vaterpolisti i obučeni spasioci bilo je baš teško izvaditi ga zato što je imao oko 130 kilograma. Pored toga, on se još koprcao, udarao, baš se napravila velika panika na bazenu, morali smo da mu držimo glavu kako ne bi udario njom u beton.

Jednom je jedna atraktivna gospođa od 30-35 godina došla na bazen i zalepila se za našeg drugara, vaterpolistu, koji je inače 2000. godište. On joj se predstavio kao da je 89. godište, a bio je druga godina srednje škole, nakon toga su upali u neku priču i počeli da se viđaju. Bilo je tu i tamo, sve i svašta. To je jedna od priča koja nam je obeležila to leto, i dan danas se prepričava jer je taj drugar ispao, onako, ozbiljna glava.

Najčudnija situacija desila mi se jednom pred kraj radnog vremena. Žena koja je imala malo dete, možda je tek i prohodalo, pustila ga je da se šeta oko bazena dok je ona pričala telefonom, a ni u jednom trenutku se nije okrenula da ga pogleda. Odjednom, dete je upalo u mali bazen, nas trojica smo potrčali da ga izvadimo napolje, a majka je samo nastavila da priča telefonom, kao da se ništa nije desilo. Ostali smo u šoku da je toliko nezainteresovana.

Slična situacija desila mi se na Drinskog regati gde se svi spuštaju gumenim čamcem i roštiljaju na njima (da, roštiljaju na gumenom čamcu). Svirnuo sam u pištaljku i pokazao jednom starijem gospodinu kuda da prođe, na šta je on meni odgovorio: “E, moj sine, poznajem ja ovu reku mnogo bolje nego ti.” U tom momentu udarili su u stenu, čamac se prevrnuo, a troje dece se našlo u vodi. Kamenje je bilo ogromno, usput sam se i isekao, prema nama su potrčala još dva spasioca kojima sam “dodavao” tu decu, a dotični gospodin je samo plivao za svojim čamcem da mu ne pobegne.

Sa druge strane, izgleda da onaj mit o muškarcima u uniformi jeste istinit, jer za 4 godine koje sam proveo radeći kao spasilac (srednjoškolac), dosta devojaka i devojčica su prilazile i muvale nas. Bez lažne skromnosti, i mi smo koristili tu poziciju, pa smo mogli da se obratimo ili pričamo sa bilo kojom devojkom na bazenu, bolje da ne pričam kakvi su to sve bili izgovori za upoznavanje i sa naše i sa njihove strane. Doživeo sam da mi devojka priđe i kaže foru za koju sam do tada mislio da samo muškarci koriste - “Kladila sam se sa drugaricom, ona je rekla da ne smem da ti priđem i evo me, volela bih da se upoznamo” zatim pokazuje prstom na drugaricu i smejemo se.

Jedan dan bilo je zabranjeno unositi lopte čak i u onaj bebeći bazen. Moj drug koji je bio zadužen za taj deo, prišao je jednom gospodinu i ponovo ga upozorio na to. Čovek se iz nepoznatog razloga pobunio i nastala je čitava frka kada je počeo da mu preti kako radi u policiji i ima pištolj kod sebe. Došlo je celo obezbeđenje, tražio nam je svima da mu pokažemo licence. Baš nikome nije bilo prijatno da se spominje pištolj i pravi problem oko jedne lopte koja ne može da se unese u bazen, a pored toga, u tom trenutku on sa sobom ima bebu koja nema ni 9 meseci.

Iako sam žensko, kolege me nikada nisu drugačije gledale, štaviše su me smatrali i boljom pošto sam trenirala sedam godina sinhrono plivanje, a nakon toga šest godina vaterpolo. Uopšte nije bilo nekog nadmetanja tipa - muškarci su glavni, brži, već su me prihvatili. Drago im je bilo što je bila bar jedna ženska osoba, jer kada neki muškarci žele da skaču, oni ne mogu ništa da mi kažu, a mojim kolegama znaju da se suprotstave sa standardnim ”Jebaću ti mater”. Onda se ja pojavim u tim situacijama i pitam “Kome ćeš ti da jebeš mater?“

Dosta momaka je postavljalo pitanja u fazonu “Je l' mogu da skočim, ja kažem: “Pa ne možeš… možeš možda kad ne budu gledali glavni kordinatori“, koji su mene nadgledali u tom periodu. Dolazilo je, naravno, ne samo meni, pošto sam bila jedino žensko tamo sa pet muškaraca. Muvali su me, ali ne toliko koliko moje drugove, njima su mnogo više prilazile devojke - po ceo dan su stajale pored njihove kule i pričale. Muškarci su bili dosta stidljiviji. Kao gledaju, ne smeju da priđu, bacaju neke fore iz daleka. Kao da su obrnute uloge, da ja treba njima da priđem, a ne oni meni. Ne patim ja od toga ili bilo šta slično.

Imao sam dve baš baš čudne situacije na bazenu. Jedna se desila na bazenu 11. april, bio je tu i kolega Vlada, neko nam se ispraznio u bazen baš jako, olimpijski bazen - olimpijski izmet, a u isto vreme srednji bazen - srednji izmet, decu i slivnike ne računamo, baš onako pristojno i kulturno. Zavalili smo na kraju da je to neki deda uradio, dečko koji je bio zadužen za taj reon bukvalno se uplašilo šta to pluta. Sreda, besplatno kupanje, najčešće tada ima svega i svačega prljavog. Najteže je kada treba da priđete nekoj osobi i kažete “Ej vidi nemoj u bazen to i to se desilo, aj vi samo izađite da mi očistimo”. Na kraju je referent doneo onu mrežu kao u filmovima, zahvatio i izvadio. Igrom slučaja, vratimo se, a to se desilo i u srednjem bazenu. Baš nas je htelo taj dan.

Na bazenu uvek ima seksualnih avanturista. Taj dan je došlo baš dosta ljudi. Ispod kule su bili jedan momak i devojka, primetio sam da su razgledali jedno 15 minuta oko sebe. Odjednom sam čuo devojku kako dahće ali nisam odma skapirao šta se dešava. Kada sam pogledao dole, dečko je skinuo šorts do zglobova, a ona je legla na ivicu i raširila noge. Opet neprijatna situacija, kako da kažem: “Ej buraz, nemojte da imate seks u bazenu pred 500 ljudi”. Na kraju sam sišao i rekao “Ćao druže samo da ti kažem vidi se, ljudi gledaju čudno, bolje da ne pištim ako me neko opomene, izbegni to”. Predložio sam im posle svlačionicu, lik mi se zahvalio, a onda su otišli tamo.

Dalje - spasioci i muvanje, hahah. Tebra, da si najružniji, najgori čovek na svetu, ako si spasilac to je garantovano, sigurno ti prolazi. Jedne godine sam bio baš debeo, a ribe kao lude. Ma da si najslabiji i najmanji autoritet kada zvizneš u pištaljku sve staje. Pogotovo su starije žene mega giga pomamljene spasiocima, mene su zvale da im radim privatne žurke, nudile su mi i da prespavam. Jedna starija žene je zvala mene i drugare, kaže: “Imam ja kuću u Igalu, idu i moje drugarice, a vi ste momci u punoj snazi, možete da izdržite to”.

Ako zamoliš mlađu devojku da ti napuni vodu, može se desiti da ti pola dana bleji na kuli. Ko ti kaže da nije muvao ribe kao spasilac - laže, po kupaćem prepoznaš koju devojku kako da muvaš. Neće mnoge da obuku tange, nema svaka samopouzdanja ili jednostavno ne želi, ona koja to uradi kod nje uglavnom imaš prođu laganini. Kod “normalnih” ti treba malo duže. Jedna riba je napravila foru, obukla je kupaći naopačke da bi bila što provokativnija, u početku nismo provalili dok se nije popela na kulu kod kolege, a ispred viri etiketa. Ako si ženski spasilac može biti i pet puta gore.

Na bazenima sam skoro ceo svoj život, od 2011. godine sam krenuo da radim kao spasilac. Uvek si ti ljudima kao spasilac najkrivlji za sve, za nehigijenu, za to što je hladna voda i slično, isključivo iz razloga jer si im najbliži u tom trenutku, a oni kada izađu iz bazena imaju druge brige i ne traže stvarnog krivca. Najčudnija situacija, tačnije najstrašnija, mi se desila na 11. aprilu kada je pala ventilaciona cev, koja pukim slučajem nikog nije ubila. Tad sam ne razmišljajući zaronio u vodu, podigao tu pretešku cev, jer me je zanimalo samo da nijedno dete nije bilo ispod. Sada zvučim kao neko narcisoidno stvorenje, ali nisam, jednostavno u takvom trenutku dobiješ neku nepojmljivu snagu. Bilo je i komičnih situacija, gde stariji sugrađani dođu u običnim gaćama da se kupaju, pa im se sve providi.

Jedan student je zbog opklade hteo da preroni u cugu tri širine, i samo je posle dve preplivane ostao na dnu. Kolega je hitro reagovao, doktorka iz sportskog centra je stigla brzo. Rađena mu je reanimacija. Bili smo tu: tri koleginice, kolega, doktorka i ja, i stvarno smo ga kao u filmu oživeli.

Takođe sam jednom video pijanca kod piramide na Novom Beogradu kako leži i kako se guši, u tom trenutku sam ga stavio u bočni koma položaj da se ne udavi i zvao hitnu pomoć. Stresem se kad pomislim na bilo koju od ove dve situacije, da budem iskren.

Najneprijatnije se osećam kada kasnim, ali to mi je nekako postala praksa kada krenem da radim na nekom novom plivalištu. Znam da na jednom beogradskom bazenu upravnik nije otvorio bazen za građanstvo dok ja nisam došao, ljudi su hteli da me linčuju, ali sam se ipak nekako odbranio šarmom, koga imaju, tvrdim, svi ljudi koji kasne. Još jedna od neprijatnosti se desila kada je trebalo da izbacim dekicu koji nosi obične gaće, jer mu se sve providi.

Nisam gadljiv na povrede, ali sam gadljiv na povraćanje i na fekalije koje neko dete izbaci u bazen, pa posle ja kao spasilac moram da pokupim mrežicom. Ovo sam radio, i to je najodvratniji deo posla.

Najsimpatičnija situacija se dešava uvek kada je termin penzionera na Jedanaestom aprilu, tu imaš jednog dekicu koji sa strane radi razne gimnastičke vežbe, između ostalog i dubi na glavi, pa mu se penzionerke dive, a ostali muškarci gunđaju, jer im je verovatno povređena sujeta.