Reklame
politika

Pitali smo organizatore protesta u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji da li je u toku "Balkansko proleće"

"S obzirom na to da je situacija kada je reč o demokratiji na čitavom Balkanu manje ili više ista, mogu da se vide sličnosti".

pisao Κώστας Κουκουμάκας i Jovana Šesterikov
03 Maj 2019, 7:55am

Sve fotografije ljubaznošću sagovornika. Kolaž: VICE

Građani tri zemlje u regionu- Srbije, Crne Gore i Albanije - poslednjih nekoliko meseci svoje nezadovoljstvo aktuelnim režimima iskazuju na ulicama glavnih gradova.

Protesti protiv vlasti bukte u Beogradu, Albaniji i Tirani. Parola #1od5miliona u Beogradu od decembra okuplja različite političke struje i građane koji zahtevaju sistemske promene, u Crnoj Gori, nezadovoljstvo je pokrenula afera "Koverta", a u Albaniji je tokom protesta nezadovoljnih radom vlade Edija Rame došlo i do ozbiljnih sukoba sa policijom.

Sva tri protesta vezuju slični motivi - smena vladajuće strukture kao i vera da mogu da sistemski promene zemlju u kojoj živi. Loša ekonomska situacija, autokratija, korupcija i odlazak mladih iz zemlje su teme koje možemo da čujemo na svakom od ovih protesta. Međutim, ono o čemu se malo govori je da li postoji ikakva saradnja ili koordinacija između tri naizgled jako slične pobune u regionu. O tome, kao i mogućnosti da se desi "Balknsko proleće", razgovarali smo sa tri organizatora iz tri grada.

Vuk Vujisić, 23, Podgorica

1556666253876-Vuk-Vujisic-Podgorica

Vuk je student Političkih nauka i član Studentske inicijative Crne Gore

VICE: Kada su počeli protesti u Podgorici?
Vuk Vujisić: Protesti su počeli kada je izbila afera "Koverta". Tada su ljudi počeli da se okupljaju. Devedeset sedam ljudi je 2. februara donelo koverte ispred Vrhovnog državnog tužilaštva, aludirajući na 97.000 evra (prim. a mita).

Ko učestvuje na protestima?
Različite starosne grupe, studente, profesore, srednju klasu, sve ljude koji razumeju da ono čemu svedočimo u zemlji nije fer. Najveći problem je što ne postoje slobodni izbori i socijalna pravda.

Koji su vaši glavni zahtevi?
Ostavka predsednika Mila Đukanovića koji vlada ovom zemljom već 30 godina, slobodni izbori i socijalna pravda.

Kakve si reakcije Vlade i policije?
Vlada pokušava da predstavi proteste kao da su finansirani sa strane i da su anti-državni- Policija obezbeđuje državne institucije, ali ne regauje na demonstrante.

Da li je protest pokrenula opozicija ili su spontani?
Spontani su, ali ljudi sada imaju podršku opozicije, civilnog društva i nevladinih organizacija.

Da li mislite da protesti mogu da se posmatraju kao "Balkansko proleće"?
Možda, ali protesti u Crnoj Gori su specifični, jer u Crnoj Gori nije bilo demokratske promene vlasti prethodnih 30 godina.

Da li sarađujete sa organizatorima u Srbiji i Albaniji?
Lično sam imao kontakt sa organizatorima protesta u Srbiji, razmenili smo stavove i iskustva. Imamo slične probleme poput loše ekonomske situacije, odlaska mladih iz zemlje u potrazi za boljim životom. Ipak nemamo nikakve veze i koordinaciju kada je reč o akcijama, radimo odvojeno. Nadamo se da se će naša zemlja, Srbija i Albanija izboriti za pravdu, slobodu i demokratiju.

Dzodi Hisa, 31, Tirana

1556666181397-Xhodi-Hysa-Tirana
Dzodi je konsultant za softvere i projektni menadžer

VICE: Kada su počeli protesti u Tirani?
Dzodi Hysa: U nekoliko poslednjih meseci u Albaniji je održano više protesa. Poslednji, kojem je prethodilo vraćanje mandata opozicije počeo je 16. februara.

Ko učestvuje u protestima?
Protesti ne mogu da budu veliki ako im se ne pridruže različite grupacije. Pre protesta opozicije Albaniju je potresao neočekivano veliki protest studenata koji su se usprotivili nepristupačnim školarinama, neprihvatljivim uslovima života i učenja, korupciji na univerzitetima i vladinoj kontroli univerztiteta. Ti studenti su danas u velikoj meri deo aktuelnih protesta. Vlada je pokušala da ih manipuliše prebacivši krivicu na profesore. I nije uspla. Umetnici i intelektualci protestuju bar godinu dana - oni žele da zaustave Vladu da uništi istorijsku zgradu Narodnog pozorišta Albanije kako bi se napravio prostor za zgradu jednog od premijerovh biznis partnera. Poljoprivrednici takođe protestuju - protive se novom fiskalnom zakonu; ljudi iz siromašnih delova Tirane protestuju zbog uništavanja njihovih domova bez ikakve kompenzacije, kako bi se očistilo zemljište za veoma korumpiran infrasrukturi projekat koji sponzoriše vlada i koji je dodeljen sumnjivim kompanijama koje imaju veze sa premijerom.

Koji su vaši glavni zahtevi?
Glavni zahtev opozicije, sa kojim se većina demonstranata slaže, je ostavka premijera Edija Rame. Opozicija želi vanredne izbore. Glavni razlog poslednjeg okupljanja je snimak koji je objavila novinarka Klodiana Lala. Njena istraga je fokusriana na slučaj koji povezuje albansku kriminalnu grupu sa jednim od najbližih saradina premijera. Istraga, koju je objavio albanski Glas Amerike, pokazala je da su Vangjush Dako (gradonačelnik Drača) i njegovi bliski saradnici imali nekoliko telefonskih razgovora da predstavnicima kriminalnih grupa. Razgovarali su, između ostalog, i o kupovini glasova.

Koji su predlozi demonstranata za "dan posle"?
Žele novu vladu, da se Rami oduzme moć i kažu da ne žele da neko od njegovih marioneta, poput aktuelnog gradonačelnika Tirane, ga zamene. Demonstranti žele novog premijera koji je zaista sposoban da se izbori sa kriminalnim grupama koje su pokrale izbore 2017.

Kakve su reakcije Vlade i policije?
Na prvom protestu, održanom 16. februara policija je koristila suzavac na demonstrantima. Do danas nije bilo ozbiljnog nasilja predvođenog opozicijom nad policijom. Treba naglasiti da loše obučene i neopremljene policijske snage imaju tendenciju da nasumici koriste suzavac kako bi razbili masu. S druge strane vrh Vlade se stalno ruga demonstrantima. Jezik Edija Rame oduvek je bio problematičan kada je obraća onima koji ne dele njegove ideje. Ima naviku da ismeva i vređa protivnike. Ovo nije novo u Albaniji, ali Rama i dalje održava fasadu koja ga u evropskim očima prikazuje kao modernog, prosvećenog umetnika-državnika.

Da li je protest pokrenula opozicija ili su spontani?
Nije sve proteste pokrenula opozicija. Da pomenem nekoliko - studentske proteste, proteste poljoprivrednika, intelektualaca nije organizovala opozicij. Ipak neki od učesnika tih protesta su se pridružili akciji na koju je pozvala opozicija. Naravno da ih opozicija "koristi" kako bi pojačala moral i uvećala svoje redove. ­

Da li mislite da protesti mogu da se posmatraju kao "Balkansko proleće"?
S obzirom na to da je situacija kada je reč o demokratiji na čitavom Balkanu manje ili više ista, mogu da se vide sličnosti. Na vlasti su ljudi koji su više autokrate nego demokrate; vlade stavljaju interese ljudi na dno svoje agende... Ali ne mogu ove proteste da smatram "Balkanskim prolećem" na isti način kao što bismo pričali o "Arapskom proleću" iz 2011.

Da li sarađujete sa organizatorima u Srbiji i Albaniji?

Ne, ne znam da iko od Albanaca ko organizuje ili dolazi na proteste razgovara sa demonstrantima iz Crne Gore ili Srbije. Ja lično nemam nikakve veze sa demonstrantima iz Srbije i Crne Gore.

Miodrag Simović, 28, Beograd

1556666344586-Miodrag-Simovic-Belgrade
Miodrag je apsolvent Filozofskog fakulteta u Beogradu

VICE: Kada su protesti počeli?When did the protests start?
Miodrag Simović: Protesti su počeli 8. decembra 2018. godine. Uzrok je bilo nasilje koje je počelo da se primenjuje kao oblik političkog metoda i postalo svuda prisutno. Konkretan i direktan povod je bio napad na jednog od lidera opozicije, Borka Stefanovića. Mi, studenti koji smo organizovali proteste Protiv Diktature 2017. godine smo opet stupili u kontakt i pokrenuli ove proteste pod imenom „#Stop krvavim košuljama“. Posle izjave Aleksandra Vučića da ni jedan zahtev neće ispuniti taman da nas izađe 5 miliona (što je skoro celo biračko telo Republike Srbije), preimenovali smo protest u „#1od5miliona“.

Ko učestvuje na protestima?
Veći deo opcija, organizacija i struja koje se protive aktuelnom destruktivnom stanju u zemlji. Uključeni su i studenti i stručnjaci iz različitih oblasti, opozicione političke struje, građani...

Koji su vaši glavni zahtevi?
Slobodni mediji, slobodni izbori, prestanak nasilja nad neistomišljenicima i procesuiranje odgovornih.

Koji su predlozi demonstranata za "dan posle"?
Mi nismo političari. Tražimo da se "Sporazum sa narodom" ispoštuje i da se stvore uslovi za normalni život. Preduslov je pridržavati se zakona i Ustava. Međutim, glavna je stvar što je normalan život onemogućen, a pravni sistem obesmišljen. Neophodno je prvo promeniti ovakvo stanje u zemlji.

Kakve su reakcije Vlade i policije?
Vlada uporno ignoriše postojanje nezadovoljnih građana. Omalovažavaju se ljudi koji protestuju, uporno se smanjuje broj šetača (i to drastično), ljudima se preti na poslu. Sa policijom uglavnom imamo korektne kontakte. Prijavimo svaki skup i uglavnom nema problema. Mada, kod RTS-a jeste bila upotrebljena prekomerna sila. Ipak, glavni problem zapravo je u kontrolisanom pravosudnom sistemu. Studenti koji učestvuju u ovim šetnjama su bili privođeni, pa čak i hapšeni.

Da li je protest pokrenula opozicija ili su spontani?
Protesti su nastali spontano. Kada smo mi pokrenuli proteste kontaktirali smo sve opoziciono nastrojene opcije, što uključuje i stranke. Tako su se i oni pridružili protestima

Da li mislite da protesti mogu da se posmatraju kao "Balkansko proleće"?
Mi radije smatramo da je ovo vraćanje u normalu. Jedno opšte nezadovoljstvo načinom života ovde. Mi se borimo za normalni život i povratak jednog zdravog sistema vrednosti.

Da li sarađujete sa organizatorima u Srbiji i Albaniji?
Pošto svi živimo na Balkanu, vezuje nas zajednička i isprepletena istorija, kultura i problemi. Imali smo priliku da razgovaramo sa organizatorima protesta u Crnoj Gori i mislimo da saradnja za region jeste ključ.

Tagged:
Srbija
Albanija
протести
jedan od pet miliona
#1od5miliona