VICE Srbija

Zvao sam auto-prevoznike iz cele Srbije da iznajmim autobus za miting opozicije

Hteo sam da proverim priče da organizatori imaju problema da obezbede autobuski prevoz iz unutrašnjosti na miting u Beogradu

|
12 april 2019, 9:34am

VICE Srbija

Političko stanje u Srbiji je zakuvanije nego što je bilo godinama. Posle meseci ležernih protesta subotom uz tek poneko podizanje intenziteta omanjim upadom na RTS, opozicija oličena u Savezu za Srbiju se više ni ne krije da stoji iza heštega 1 od 5 miliona, i izgleda da prelazi na viši nivo igre.

Zato građani koji podržavaju proteste, SzS, a i druge opozicione partije, sa nestrpljenjem čekaju veliki opozicioni miting zakazan u Beogradu za 13. april, datum koji baš zvuči onako značajno, kao da je stvarno tad neki praznik, a i ako nije, kao da bi trebalo da bude. Na primer, 13. april - Dan mrmota, deluje skroz legitimno.

Kako stvari stoje, iako entuzijazma među ljudima koji se javljaju na društvenim mrežama da će doći na miting ne manjka, nikome nije sasvim jasno šta je tačno plan za 13.04.2019. pre svega jer organizatori to kriju. Valjda od vlasti, a sigurno od javnosti, koja mu tu dođe neka kolateralna šteta, uskraćena za odgovore na brojna pitanja koja sa sobom vuče ovakav hepening.

Kuda će se kretati kolona? Da li će biti šetnje? Gde će se parkirati sa svim tim automobilima i autobusima ako se ispune optimistična opoziciona predviđanja o broju ljudi? Šta ako nadležni uopšte ne odobre skup, pozvavši se na kosmičku konstantu "prolaženja vozila hitne pomoći“? A konačno, i pre svega, kako će ti busevi i ljudi van Beograda uopšte doći na miting?

Po društvenim mrežama već danima kruže priče o tome kako opozicionari iz nekih gradova u unutrašnjosti imaju problema da organizuju prevoz za subotu. Doduše, neki se očigledno bolje snalaze, kao na primer Čačani, tradicionalno najnaoštreniji kada treba krenuti ka Beogradu, a dodatno ojačani činjenicom da je nekrunisani princ opozicije poreklom iz njihovog malog mista. Ali, šta je s onima koji nemaju čačanske opozicione kapacitete?

"Dobili smo uputstva od Saveza iz Beograda, koji su mi rekli da se ljudi slobodno prijavljuju na stranicu što se tiče prevoza i da će oni da obezbede taj prevoz“, kaže mi preko telefona Borjan Gavrilović, jedan od organizatora protesta 1 od 5 miliona u Gornjem Milanovcu.

"Pa je prošlo sedam dana, da bi oni rekli da to ne mogu da urade - ni da plate ni da nabave autobuse“.

Zato se Borjan dao u potragu za autobusima na lokalnom nivou, okrenuvši privatne prevoznike koji imaju jedan ili dva autobusa, ali – mrka kapa.

"Od tih ljudi sam dobijao one odgovore ’joj druže pokvaren mi autobus’ pa ’hranim decu od ovoga’, znaš ta izbegavanja. Mislim mi se svi poznajemo, mali je grad, jasno je šta je u pitanju“, priča mi Borjan.

U Subotici su imali malo drugačije iskustvo, kako mi isto telefonski objašnjava Žolt Đuljaj, tamošnji koordinator. "Više je paranoja“, kaže Žolt, zvučeći razoružavajuće iskreno. "Imamo neke informacije da će na auto-putevima i magistralnim putevima tražiti vanredni tehnički pregled“, kaže mi i dodaje da je bilo i problema sa organizacijom autobusa, ali da su uspeli da srede jedan bus.

"Ja sam pitao više prevoznika. Čuo sam da su imali neke pozive od strane policije, pitali su ih da li će prevoziti ljude u subotu, direktno su mi prevoznici to rekli.“

Šta o nama i srpskom društvu govori to što nikom ko ovo čita nije iznenađenje da lokalni privatni prevoznici ne žele da rizikuju iznenadne probleme sa administracijom ili gubljenje klijenata, ako se makar i očešu o aktuelnu vlast? Realno, ništa što nam Arčibald Vajs nije već rekao. Ali, sigurno postoje druge opcije osim sitnih, lako ucenjivih lokalnih prevoznika?

"Ima jedno 50-60 potvrđenih ljudi koji bi hteli da idu, i ja sam njima rekao ko ima auto i hoće da ide, da dođemo kolima. Nismo uspeli nijedan autobus da obezbedimo“, razuverio me je Borjan.

Dobro, izgleda da ne postoje, makar ne u Gornjem Milanovcu. Ali, šta je sa drugim gradovima? Da li je moguće da smo stvarno došli dotle da SNS ima toliku moć da niko neće da iznajmi bus opoziciji? S druge strane, možemo legitimno misliti da je opozicija nesposobna, bog sveti zna da su nam dali onoliko povoda za to, ali baš toliko da ne mogu da sebi organizuju autobuski prevoz?!

Nema druge, morao sam da proverim koliko je stvarno teško da, kao predstavnik opozicije, završiš bus za sebe i pedesetak imaginarnih prijatelja opozicionara iz unutrašnjosti. Ništa ekstravagantno, nikakvi spojleri, dividijevi i spoljni prtljazi, samo običan autobus sa 50 sedišta, na rajder listi wc i položen tehnički pregled, pametnom dosta!

KRENUO SAM DA OKREĆEM TELEFONE

Da bih dobio uravnoteženi uzorak, kontaktirao sam auto-prevoznike iz svih krajeva Srbije i Čačka, sveukupno 8 komada, jer 8 je srećan broj u Kini, čiju kulturu bi trebalo da počnemo više da poštujemo u svakom slučaju. Zacrtao sam da svima treba da se predstavim kao nedvosmisleni opozicionar i da napomenem da idemo na miting i da se vraćamo uveče.

Kriterijum odabira prevoznika je bio jednostavan: da ne bude previše sitna riba, jer kao što mi je Borjan rekao - i kao što smo svi znali, jel’ tako - mali gazda je pre svega domaćin čovek, i kao takav bi najvoleo da ga niko ne meša u te stvari i politike, ako već nije u njih već umešan pa zato neće da se meša.

Najviše nade sam polagao u prevoznike, uslovno rečeno, srednje veličine, sve te Transove, Travele i Strele. Ali nisam prezao od toga ni da udarim na titane lokalnog transporta poput Niš ekspresa. Štaviše, od njih sam i pošao.

1554990537750-Screenshot_1
Ej, novo!

Niš

Rezon mi je bio da veći prevoznici imaju veće izglede da su uvezani s vlašću kao vreće, pa ću tako lako da potvrdim ono na šta se opozicija žali. Plan je bio jednostavan: pozovem poslovnicu, otvoreno spomenem subotu i miting i otvoreno lažem da sam Gvozden Olujić iz narodnog pokreta"Otadžbina“, i tražim bus, samo da čujem da li će da mi daju cenu.

Zločin bez žrtve, osim možda blago agitovanog živčanog sistema direktorke poslovnice. Makar sad ima da priča da joj se nešto zanimljivo desilo danas na poslu, samo što jebiga nije sigurna da li sme.

Ne može se reći da je direktorka poslovnice Niš ekspresa bila neka olimpijka ljubaznost, ali joj se ni ne može poreći poslovna predusretljivost. Pošto su me na nju prebacili kada sam rekao šta želim ("jedan bus, onako 50 ljudi, da iznajmim, s kim da pričam?“), rekla mi je da se čujemo za desetak minuta da ona proveri da li ima. A-ha!

Naravno, dao sam joj neki izmišljen broj, naravno udaljen svega jednu cifru od fiksnog moje tašte, jer toliko seže moja sposobnost kreativnosti kada su u pitanju brojke, a ne slova. Pozvao sam ja nju zato ponovo deset minuta kasnije, 99% siguran u odričan odgovor - kad ne lezi vraže do zelene trave, gospođa mi izađe s ponudom: bus Niš ekspresa sa 50 sedišta, Niš-Beograd i nazad, subota 13. april, 71 hiljada dinara!

Eto tako, prosto. Ni šesto evra i građanine možete i vi imati svoj bus da vas iz Niša odveze na kakav god miting želite, neo-nacista ili Ljudi-guštera, Niš ekspres zabole baš, pod uslovom da je u dvesta kilometara. Samo mi žena reče da požurim jer su ekskurzije i frka je, možda već sutra neće imati autobusa. Hvala lepo, jako ste ljubazni.

Da li je moguće da opozicija ne može da pozove ko čovek Niš ekspres i iznajmi bus, ako to mogu čak i ja da uradim, predstavljajući se kao opozicija?

Mislim ok, verovatno ne bih baš mogao sa izmišljenim imenom do kraja da doguram, sigurno mora neka faktura posle da se plati, neki ausvajs da se pokaže, ali sigurno to može i na lično ime, ne mora nigde da piše na priznanici DEMOKRATSKA STRANKA DRAGAN ĐILAS VRATI SE SVE TI JE OPROŠTENO. Pretpostavljam da opozicija po gradovima Srbije ipak ima dovoljno pojedinaca koji bi mogli toliko da se žrtvuju.

Ili je možda ta cena od 600 evra po busu ipak malo previše za tajkuna Đilasa i tajfuna Jeremića, to jest njihove lokalne odbore? Karta busem od Niša do BG u privatnoj režiji je oko hiljadu dinara, tako da bi 50 pristalica opozicije prošlo jeftinije ako prosto odu na stanicu i kupe svako po kartu za BG, nego da iznajmljuju ceo bus za 12 evra po glavi – mada jeste da tako dobiješ bus samo za sebe, znaš da će da te čeka i vrati, ipak je to neki dodatni komfor za te veće pare, tako da bi se moglo reći da je cena u svakom slučaju fer.

Sad sam se već zapitao da li opstrukcija stvarno postoji ili gornjomilanovčani samo baš nemaju sreće sa koeficijentom SNS penetracije? Da li su možda priče SzS o tome da je ljudima otežano dolaženje neka vrsta pripreme terena, nekakav menadžmenta očekivanja i istovremeno podizanje tenzije, podgrevanje atmosfere paranoje, koja mori simpatičnog Žolta iz Subotice?

Postojao je samo jedan način da proverim – da čujem šta imaju da mi ponude ostalih 7 veličanstvenih prevoznika koje sam odabrao nasumičnom metodom ili tako što sam njihove buseve video na fotkama sa raznih hepeninga u organizaciji vlasti od Tutina do Putina.

Subotica

Možda jer sam bio pomalo zabrinut za Žolta, kao prvo i poslednje javno preduzeće na mom spisku sam stavio JP Subotica trans, igrom slučaja takođe ime mog budućeg goa trens projekta. Uprkos neočekivanom ranom vođstvu u Nišu, zar treba reći da sam u ovom slučaju i dalje bio krajnje skeptičan da ću postići uspeh. Ipak se JP u Srbiji odavno piše SNS.

Hladna panonska poslovnost me je dočekala kada sam pozvao, gospođa se nije predstavila ali me je saslušala, na ime Gvozden Olujić je ostala nema, na moje objašnjenje da bi tu neki ljudi iz Subotice išli na miting u subotu heheh takođe mjut, kada sam konačno prešao na stvar da mi treba autobus, ljubazno, poput one tete što je čitala tačno vreme na 95, gospođa mi je rekla da nema ništa jer je zbog đačkih ekskurzija sve već zauzeto. Hvala, prijatno. Očekivano, ali interesantan razlog.

Vranje

Još interesantnije je što su mi isto to naveli kao razlog kada sam skočio nazad na jug, do Kavima Vranje (Trans): sve izdato bato, sad su ekskurzije, u aprilu i maju, ludnica. Ok, to stvarno deluje smisleno i uverljivo kao razlog, ali ipak, ipak... Ta neka trunčica paranoje se i kod mene zapatila, proklet bio, Žolte! Nisam mogao da se otmem misli - da li naprednjaci sada koriste i decu, weaponizuju ekskurzije kako bi na još jedan način stisli stege oko opozicije? Realno, čovek iz Kavim Vranja ili Kavima Vranje nije zvučao tako, nego kao da prosto nema bus i čak malo kao da mu je krivo.

Čačak

Sledeći Kavim koji sam pozvao je bio iz Čačka, nekada Autoprevoz Čačak. Mala digresija za sve vas koji se možda do sada pitate šta je koji krasni Kavim i zašto je odjednom tako popularan u nomenklaturi autoprevoznika Srbije: radi se o izraelskom autoprevozniku koji je rešio da međunarodnu ekspanziju započne među klošarskim zemljama jugoistočne evrope, pa je pokupovao gomilu lokalnih prevoznika i za početak svima podelio iste, skoro pa simpatično amaterski dizajnirane sajtove.

1554990431558-kavim-cacak
Vidiš jedan Kavim, video si sve

Franšiznu uniformnost ljudska duša voli jer ona znači doslednost i standardizaciju ponude, ali u ovom slučaju, to je značilo i da je čačanska priča ista kao i vranjanska: nema buseva jer sada je ludilo oko ekskurzija, a znamo i da su neki čačanski busevi već iznajmljeni opoziciji. Rešio sam da ipak, radi ozbiljnosti uzorka, pozovem još jedan Kavim, onaj iz Raške.

Raška

Zamislite moje radosti kada mi je čovek odmah rekao da ima, “sekund da” pogledao cenu, pretpostavljam na Mosadovom okta-kor laptopu, i ljubazno mi rekao da će me bus izaći 60 hiljada od Raške do Beograda i nazad.

Ja sam mu se na to lepo zahvalio i rekao da ću mu se javiti, što naravno neću, ali ću iskoristiti ovu priliku da poručim liderima SzS: ako vam trebaju autobusi, vidite da stupite u kontakt s nekim iz Kavim Grupe, nisam nesiguran da bi mogli da se nešto dogovorite.

Bor + Zemun

U međuvremenu sam i mejlom kontaktirao par prevoznika koje nisam mogao da dobijem telefonom. Autokodeks Bor i Olimpic Travel iz Zemuna su mi odgovorili brzo i manje-više isto, odrično i šturo, skoro pa neuljudno, uzimajući u obzir to koliko je moje odabrano konspirativno ime odisalo gospodstvom i pravom dozom mistike da zagolica maštu čak i najokorelijeg komercijalnog direktora.

1554990464471-robert
GOSPODIN Robert Arbutina za vas

Ub

Na kraju sam pozvao Strelu iz Uba, što zvuči kao da sakupljam družinu da porazimo moćnu Nirdalu i povratimo Amulet Jendora, ali je u stvarnosti autoprevoznik za kojega me vezuju lepa sećanja kada sam bio mali, ono kada prolazi bus pored tvojih kola a na njemu piše STRELA UB, a ti u sebi dodaš IJA i onda STRELA UBIJA i srećan budeš ko miš u koturu sira, ma satima sam mogao tako na zadnjem sedištu dok se mama i tata napred svađaju ko je kome više upropastio život, ja njima ili oni meni.

Nažalost, do čoveka nadležnog za angažman ubskih drumskih strela nisam uspeo da dođem. Nije se javljao na mobilni - bio je na sastancima, tako su mi rekli. Što jeste malo sumnjivo, ali ništa konkluzivno, što bi rekao Šerlok Holms sa onlajn srpskim titlom.

ZAKLJUČAK

Na osnovu ovog uzorka mogu samo da zaključim da buseve u Srbiji početkom aprila 2019. nije toliko lako naći, ali da jeste moguće i da ipak nema toliko veze da li si opozicija. Izgleda da je za manjak prevoza pre svega zaslužna prosta ponuda i potražnja. Tražili ste kapitalizam, eto vam ga. Pravili ste decu, jel vam bilo lepo, jeste, eto sad ih šaljite na ekskurzije.

Takođe, moglo bi se zaključiti i da mnogo lako pretpostavljamo i “znamo kako stvari idu", a stvari često u stvari idu dosta drugačije. Kao što je išlo ovo sa autobusima. Čovek pomisli da nema nigde, kad ono ima. Čovek pretpostavi da će ga odbiti jer im stiže direktiva odozgo, ali oni ga odbiju jer maturanti moraju da stignu u Atinu. Čovek pomisli da su to sve srpski busevi na srpskim drumovima, kad ono izraelski busevi na kineskim drumovima.

Ko zna šta nas onda tek čeka u subotu na mitingu.

PROČITAJTE JOŠ:

Više na VICE
VICE Kanali